Korištena kod urođeničkih plemena nastanjenih na južno-američkim Andima, ova biljka specifičnog naziva, upotrebljavana je za lečenje raznih upala, reume, čira na želucu, tumora i dizenterije. U nekim slučajevima, korištena je i u procesu kontrole rađanja. Plemena su mačji nokat uključivala i u proces lečenja artritisa, mada postoje pisani dokazi da je najviše korištena za pojačavanje imunološke aktivnosti kod bolesnika.
Pleme Ašaninka indianaca u centralnom Peruu, prema istorijskim zapisima, ima najdužu tradiciju upotrebe ove biljke. Koriste je za lečenje zapalenja urinarnog trakta, astme, čišćenje bubrega, za reumatizam i bolove u kostima. Pleme ima poseban recept pripreme: kuva se 5 – 6 kilograma korena mačjeg nokta u vodi, kako bi se dobila jedna šoljica ekstrakta. On se pije po jednu šoljicu dnevno tokom perioda menstruacije, a najviše tri meseca. Dejstvo ovog tretmana, manifestuje se tako što dovodi do steriliteta tokom naredne tri do četiri godine.
Mačji nokat raste unutar kisnih šuma u određenim delovima Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju. Biljka može da naraste do 30 metara, a određeni delovi korena i kore drveta, koriste se u medicini. Mačji nokat raste kao lijana. U prvim godinama, razvija se kao loza koja se kači za okolno drveće i koristi ga kao podupirač. Listovi su kod ove biljke eliptični, i rastu u parovima jedan naspram drugog. Kada stablo odrveni, može stajati i samostalno.
Intenzivno počinje da se koristi početkom devedesetih u Evropi i svetu u cilju lečenja AIDS-a i raka. Glavni razlog za to je delovanje ove biljke na imunološki sistem i na njeno antioksidativno dejstvo na vezivanje slobodnih radikala u organizmu. Međutim, istraživanja su još uvek u toku i trenutno ne postoji dovoljno izveštaja o dejstvu same biljke. Snažnije dejstvo ima kada se meša sa drugim biljkama sličnog efekta.
Mačiji nokat, Uncaria tomentosa, poznata je i pod nazivom mačija šapa i mačja kandža, a engleski naziv je Cat’s claw. Razlog za takav naziv je što deo biljke ima izgled mačijeg nokta, odnosno zakrivljeni trn. Pored ove biljke, kod nas se može naći često pod istim nazivom i biljka Uncaria guianensis, koja iako potiče iz iste familije, ima malo drugačija svojstva. Prva vrsta se koristi za jačanje imuniteta, dok je ova druga vrsta pokazala odlične rezultate kod obolelih od osteoporoze.
Kao i kod svog lekovitog bilja, preporuka je posavetovati se sa stručnim licima, lekarima ili farmaceutima pre korišćenja u većem obimu. Mačji nokat je biljka koja ima oko 10% tanina i prekomerno konzumiranje može dovesti u nekim slučajevima do problema sa jetrom ili bubrezima. Trudnice, dojilje i deca ne bi trebali da koriste preparate i čajeve kod kojih je mačiji nokat osnovni sastojak. Jačanje imuniteta pozitivno utiče na zdravlje i na taj način, organizam može da se izbori sa većim brojem bolesti. Postoje klinička ispitivanja koja dokazuju da je upotreba mačjeg nokta pomogla kod lečenja mioma, cista, ženama nakon porođaja da se brže oporave, bolova u kostima i za brže zarastanje dubljih rana.
Zvaničan stav medicine jeste da se može koristiti kao dodatak u lečenju. Ta odluka je doneta u Ženevi 1994. godine, sa ciljem jačanja imuniteta. Međutim, još uvek ne postoje jasni dokazi da konkretno leči neke od teških bolesti. Postoji mogućnost da se pojavi alergiska reakcija prilikom prvog uzimanja. Pošto ova biljka ne raste kod nas, ovde se najčešće može nabaviti u formi kapsula ili tableta koje su napravljene od ekstrata ove biljke. Periodi koliko dugo se koriste, variraju od 3 do 6 meseci, i to zavisi od toga na šta bi trebalo da deluju.
