loader image

Lincura, gorki koren koji ne smete nikad kuvati

Poznata pod nazivom vladislavka, sirištara, gorki koren, ravenencijan, a u našem narodu najpoznatija kao lincura, spada u izuzetno lekovitu, zakonom zaštićenu biljnu vrstu. Ova samonikla planinska biljka koja je latinski naziv, Gentiana lutea, dobila po ilirskom vladaru, Genciju, od davnina se koristi u tradicionalnoj medicini. Njen gorki koren je prebogat antioksidantima, mineralima i vitaminima, te upotrebom možemo uticati na celokupno zdravlje i otpornost organizma. Ovaj biljni rod obuhvata do 500 vrsta biljaka iz porodice Gentianaceae, a neki biolozi tvrde da, usled raščlanjivanja rodova, postoji i više od 1000 vrsta. Kod nas, najpoznatija vrsta je žuta lincura, Gentiana lutea.

Lincura raste na nadmorskoj visini između 800 i 1300 m, a zemljište ne bi trebalo da bude pliće od 50 cm dubine. Uspeva na krečnjačkom zemljištu i hladnijim staništima planinskih livada. Raste kako na peskovitom i ilovastom, tako i na glinovitom tlu. Najčešće se nalazi na nepristupačnim, kamenitim i planinskim terenima. Uglavnom je locirana duž centralne i južne Evrope. Imajući u vidu da su planinska zemljišta u većini slučajeva siromašna mineralima, za gajenje lincure, neophodno je dodatno đubrenje. Žuta lincura potiče iz alpskih i podalpskih delova centralne i južne Evrope i nalazi se na visini do 4.500 metara nadmorske visine. Veoma je rasprostranjena u španskim planinama i Portugaliji, Sardiniji, Korzici, Francuskoj i Švajcarskoj, sve do Karpata i Balkanskog poluostrva. Kod nas se najčešće javlja u Lici, Bosni i Hercegovini, jugozapadnoj Srbiji i u Raškoj oblasti. Lincura sa planine Zlatibor, poznata je u svetu i smatra se jednom od najboljih po pitanju kvaliteta.

Kada govorimo o Srbiji, prva plantažna proizvodnja korena žute lincure, uspostavljena je u Nacionalnom parku „Tara“/ „Kaluđerska bara“ , a nakon 2005. godine, upotrebom iste tehnologije, razvijene su i druge eksperimentalne plantaže na Kopaoniku, Zlatiboru, Debelom brdu i Staroj planini. U Srbiji i Crnoj Gori postoje mnogi nazivi za ovu lekovitu biljku. Uglavnom je u pitanju žuta lincura koja ima ogroman broj imena kao što je: zvišč, zelje od srca, peteler, rafet, cvić, košutina brada, trava od srdobolje, sisača, ravelj itd. Cveta od juna do avgusta. Potrebno je da prođe najmanje 5 godina nakon zasada, da bi se koren  mogao izvaditi. Da bi bio efikasan kao lek, potrebno ga je dobro očistiti, iseći na manje delove i naredna 24 časa sušiti na 60 stepeni. Ono što ovu biljku čini specifičnom, jeste da se ona nikad ne sme kuvati. Može se natapati u vodi četiri do osam sati i potom piti. Usled neracionalnog prikupljanja, opstanak žute lincure, postao je važno pitanje za našu zemlju. Zato je ova vrsta zaštićena zakonom, te se nalazi pod režimom nege i zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Lincura se koristi više od 2000 godina kao lek protiv ujeda otrovnih životinja, za bolesti jetre i slezine, ublažavanje bolova kod stanja gihta, kao i kod želudačnih tegoba. Prvi pisani tragovi, vode nas do starog Rima, gde se o njenoj lekovitosti mogu naći podaci u delima Plinija i Dioskorida. Oni su govorili o efikasnom dejstvu biljke protiv ujeda besnih životinja. Prema legendi, ime ove biljke vezano je za ilirskog kralja, Ilirija Gencijusa, koga je zaštitnik putnika i lopova, pastira, pesnika, atletičara i trgovaca, Hermes, uputio na njena lekovita svojstva posebno u lečenju kuge, bolesti koja je u to vreme, odnosila mnogo života. Srednjevekovni zapisi svedoče o upotrebi lincure kao sredstvu protiv malarije, za jačanje organizma i čišćenje krvi. Takođe, služila je i za poboljšanje apetita. Kod nas se tradicionalno koristi rakija i čaj.

Poznati istoričar, Veselin Čajkanović, početkom XX veka je u okolini Leskovca zabeležio da se koren lincure kod nas koristio i protiv magije. Osim kao lekovita vrsta, lincura se koristi u proizvodnji alkoholnih pića kao što je npr. Campari. Daleko čuvenija je naša domaća rakija od lincure.

Izgled lincure je diskutabilno precizirati, jer se vrste u okviru roda poprilično razlikuju. Mogu imati prostu ili razgranatu stabljiku. Cvetovi su locirani u pazuhu lista. Mogu biti pojedinačni ili skupljeni u cvasti. Različitih su boja, najčešće zlatno žutih nijansi. Plod je čaura u kojoj može biti čak 100 semenki. Listovi su naspramno raspoređeni na stablu, mada se često mogu naći i u prizemnim rozetama. Goli su, i savijeni u luk. U delu stabljike pri zemlji, su krupni, elipsastog oblika i meki, plavo zelene boje. U gornjem delu stabla su sitniji i jajastog oblika. Ono što je najsnažnije kod ove biljke, je njen koren. Rizom je debeo i kratak, a grana se čak i do 10 debelih i dugih korenova. Kada je svež, lako se seče, i veoma je sočan. Na preseku je bele boje i gorkog ukusa. Stabljika je prava i snažna, i može dostići visinu i do 150 cm. Tokom prve godine života, stvara se samo rozeta prizemnih listova, a kasnije iz nje izrasta stablo. Tek nakon treće godine, pojavljuje se cvet.

Lincura je odlično sredstvo protiv gorušice, anemije i dijareje. Koristi se i kod poboljšavanja cirkulacije krvi u organizmu. Dokazano je da blagotvorno deluje na smirivanje nervoze. Generalno jača imunološki sistem jer podstiče rast leukocita i crvenih krvnih zrnaca. Antiseptička svojstva biljke, mogu ublažiti i grčeve kod žena tokom menstrualnog perioda. Efikasno pomoćno sredstvo je kod problema sa sinusima. Koristi se u lečenju modrica, rana i osipa na koži. Medicinskim istraživanjima koja su još uvek u toku, dokazano je da postoje pozitivni rezultati upotrebe lincure kod zaštite zdravih ćelija u borbi protiv slobodnih radikala, jer je koren veoma bogat antioksidantima, te se redovnom upotrebom smanjuje rizik od pojave karcinoma.

Nizak nivo gvožđa u telu, može dovesti organizam do stanja anemije. Lincura pomaže u podsticanju rasta nivoa leukocita i crvenih krvnih zrnaca, te dovodi do sveopšteg poboljšanja imuniteta. Efikasno podstiče rad probavnog trakta koji olakšava apsorbovanje gvožđa. Suplementi u kombinaciji sa lincurom, u velikoj meri utiču na olakšavanje bolova u slučajevima mišićnog spazma uzrokovanog dehidratacijom i prekomernim umorom. Ova biljka se takođe veoma efikasnom pokazala i kod poboljšanja stanja anoreksije i iscrpljenosti jer pojačava apetit. Njeni gorki sastojci, stimulativno deluju na rad pljuvačne žlezde i proizvodnji želudačnog soka.

Jedna od aktivnih bolesti današnjice, konstipacija creva, uspešno se rešava upotrebom lincure. Zastoj kod pražnjenja creva prourokovan je dehidratacijom, prekomernom upotrebom mlečnih proizvoda, stresom ali i konzumacijom različitih lekova. Takođe, može se javiti i tokom trudnoće, upotrebom laksativa, hipotireozom, promenom standardne ishrane itd. U rešavanju problema konstipacije, lincura se koristi od najranijih dana, jer leči i druge probavne poremećaje kao što su nadimanje, loša probava, različiti gastrointestinalni problemi. Laboratorijska istraživanja su pokazala pozitivne rezultate kod upotrebe u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori, koja urokuje probleme kao što je upala želudačne kiseline.

Iako veoma lekovita, upotreba ove biljke se ne preporučuje pacijentima koji boluju od čira na želucu, dvanaestopalačnom crevu ili imaju probleme sa žučnom kesom. Lincura je generalno bezbedna za upotrebu, i nije pokazala neželjene efekte ako se konzumira umereno i u konsultaciji sa lekarom. Ono na šta moramo skrenuti pažnju, jesu alergijske reakcije. Osobe koje su alergične na biljke iz iste porodice, kao npr. kamilica, mogu imati reakciju i na upotrebu lincure. Trudnicama i dojiljama takođe upotreba nije preporučljiva, kao ni deci ispod 12 godina starosti. Konsultacija sa lekarom je obavezna, posebno ako uzimate druge lekove u sklopu svoje terapije. Ukoliko koristite sedative, antidepresive i lekove za snižavanje krvnog pritiska, upotreba ove biljke nije preporučljiva.

 

 

 

pobeda info

Podeli tekst