Smatra se da je poreklo reči limun, srednjeistočno. Vuče korene iz starofrancuske reči limon, italijanske limone, iz arapske laymūn ili līmūn, i iz persijskie reči līmūn, što predstavlja opšti termin za citrusno voće. Srodna je sa sanskritskom reči nimbū, što u prevodu znači limeta. Sredina 15. veka, smatra se periodom kada je počela i zvanična kultivacija limuna u Evropi, tačnije u Đenovi. Kasnije je prenet u Ameriku 1493. godine, kad je Kristofer Kolumbo doneo seme limuna na špansko ostrvo, Hispaniola, tokom jednog od svojih putovanja. Španska osvajanja širom Novog sveta su svakako pomogla širenju semena limuna. Ono je uglavnom korišteno kao ornamentalna biljka i u medicinske svrhe. Već u 19. veku, limun je u sve većoj meri uzgajan na Floridi i u Kaliforniji. Godine 1747, Džejms Lindovi eksperimenti na mornarima koji su bili oboleli od skorbuta, obuhvatali su dodavanje soka od limuna u njihovu ishranu, iako vitamin C još uvek nije bio poznat.
Komercijalna podela obuhvata razlikovanje limuna po boji na žuti i zeleni, iako rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz proletnog cveta drveta, veštački izazvanom sušom, koja mora trajati četrdeset dana između juna i jula. Tako dobijen plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno „meso“. Podnosi duga putovanja i skladištenje, pa je moguć izvoz po celom svetu. Uobičajeni na tržištu, žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, ali imajući u vidu da je veoma isplativ, vrlo često se koristi. Limun je bogat izvor vitamina C, koji pruža čak 64% dnevnih potreba, a kada govorimo o tabletama, ima ga oko 100 g po tableti. Drugi esencijalni nutrijenti, imaju neznatan sadržaj. Limun sadrži brojne fitohemikalije, uključujući polifenole, terpene, i tanine. Kao i druga citrusna voća, i limun sadrži znatne količine limunske kiseline, oko 47 g/l u soku. Limun je omanje drvo, visoko od 3 do 6 metara. Mladi izboji i cvetni listići su ljubičasti. Plod je žute boje, unutrašnjost mu je bezbojna, ovalnog do okruglog oblika, obično je uz peteljku malo udubljen sa šiljastim završetkom na suprotnom kraju. Kora može da bude lagano hrapava ili glatka. Sa unutrašnje strane, obložen je belom sunđerastom ovojnicom koja se zove albedo i nije jestiva. Biljka se ponekad uzgaja kao ukras, ali generalno, nasadi se uzgajaju radi dobijanja plodova.
Mnogo pre moderne farmakologije, dok se još ništa nije ni znalo o benefitima vitamina, limun se koristio kao lek. Pre svega, smatrao se učinkovitim sredstvom protiv krvarenja otvorenih, ali i za čišćenje zagnojenih rana. Limun je nezamenjiv kod lečenja skorbuta, bolesti koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka C vitamina u organizmu, a ispoljava se promenama na koži, sluzmicama, vezivnom tkivu i zglobovima. Ovu činjenicu su dobro znali još antički pomorci koji su na svako daleko putovanje nosili sa sobom velike zalihe limuna. Na Siciliji, koja je imala velike probleme sa snabdevanjem pitkom vodom, oduvek su se u sve zalihe pitke vode stavljale sveže polovine limuna. Ljudi su iz iskustva znali da limun dezinfikuje vodu, a moderna nauka je to potvrdila.
Limun je jedna od najkorisnijih namirnica na našoj planeti. Pruža zaštitu od jako velikog broja bolesti, tako da ga neki izvori nazivaju i super-hranom. Sadrži bioflavonoide, pektin, folnu kiselinu, vitamine C, A, B1, B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, mangan. Povoljno deluje na rad jetre, creva, želuca, imunog, nervnog i kardiovaskularnog sistema. Redovno konzumiranje limuna, može sprečiti bolesti poput laringitisa, bronhitisa, gripe, prehlade, artritisa, visokog krvnog pritiska, bakterijskih infekcija, bubrežnih i žučnih kamenaca, a prema najnovijim istraživanjima i raka. Zahvaljujući limunskoj kiselini, otrovne materije i njihovo delovanje se neutrališe, čime se olakšava rad probave i ubrzava razlaganje masti. Sadrži visok procenat selena i vitamina C, koji povećavaju obrambenu moć i usporavaju starenje, ali i vitamina B, koji je neophodan za zdravo funkcionisanje nervnog sistema.
Pobeda-info
