Divlji broć, jari broć, lazina trava, marinka, prvenac. Sve su to nazivi za biljku nezasluženo zanemarenu u lekovite svrhe. Lazarkinja, Asperula odorata, je trajna zeljasta biljka iz porodice broćika Rubiaceae. Stablo ove biljne vrste je uspravno, visine do pola metra, bez dlačica. Listovi su prstasti i sadrže od 6 do 8 liski. Oblik liski je kopljast, sa trnom na vrhu. Cvetovi su veoma sitni, bele boje i intenzivnog mirisa. Organizovani su u grozdastu cvast. Plodovi su mali orašcici koji podsećaju izgledom na čičak. Staništa biljke su uglavnom na području Evrope, pojedinim oblastima Azije i Severne Amerike. Raste po belogoričnim, senovitim šumama. Ova biljna vrsta, najbolje uspeva na hranljivom, humusnom i rastresitom tlu.
Lazarkinja ima specifičan ukus i miris koji potiče od kumarina. On se, osim u cvetovima, nalazi u svim ostalim delovima ove lekovite biljke. Prilikom sušenja, miris se još više intenzivira, a ukus je veoma aromatičan, naročito kada se biljka umoči u domaće vino. Listovi se sakupljaju pre cvetanja, u maju i junu mesecu, a kad se bere, biljka se uzima cela. Ona se ne čupa, jer se tako uništava, već je treba odrezati nekoliko centimetara iznad zemlje.
Asperula odorata sadrži kvalitetne smole, tanine, eterična ulja, voćne kiseline i veliku količinu C vitamina. Čajevi i tinkture pripremljeni od ove biljke, poboljšavaju metabolizam i pomažu zarastanje rana. Pokazala se kao moćan borac protiv patogenih uzročnika u organizmu. Može da se koristi kao diuretik, laksativ i antiseptik. Čaj od lazarkinje pospešuje mokrenje, umiruje bolove u stomaku, reguliše nepravilan rad srca, uklanja nesanicu, deluje na čišcenje krvi, i pospešuje izlučivanje znoja.
Preporučuje se kod zastoja normalnog rada jetre, kod žutice, kao i prirodne sklonosti stvaranja peska u mokraći. Lazarkinja je korisna kao sredstvo za umanjenje bolova kod migrene i neuralgije, a veoma umirujuće deluje kod uznemirenosti i histerije. Poznavaoci lekovitog bilja u Rusiji, mišljenja su da ova mirisna trava, nervoznog čoveka pretvara u smirenog. Biljka se preporučuje i u slučajevima nesanice, tahikardije, kamena u bubregu, ali i kožnih oboljenja povezanih sa metaboličkim poremećajima.
Utiče na širok spektar mikroorganizama, među kojima je i Helicobacter pylori koja je glavni uzročnik čira na želucu. Čaj lazarkinje pored toga što ima blagotvoran uticaj na želudac, lekovito deluje i na ostale organe za varenje. On blago dezinfikuje, smanjuje nadutost i osećaj teškog stomaka. Preporučljiva je umerena konzumacija kod nadražene sluznice, jer će ublažiti želudačnu kiselinu, ali i postojeće gastritične smetnje. Sveže lišće biljke, u prošlosti se koristilo u tretmanu posekotina i rana, pošto tečnost iz listova podstiče koagulaciju krvi.
Preporučuje se u slučaju povećanog broja srčanih otkucaja, neurastenije i angioneuroze. Može da se koristi sama ili u kombinaciji sa drugim travama. Dve kašike osušenog i izmrvljenog cveta i lista lazarkinje, prelijte sa dve šolje proključale vode. Ostavite da odstoji sat vremena. Procedite i pijte po pola šolje tri-četiri puta dnevno.
Lazarkinja ni dan danas nije uvrštena u popis najpopularnijeg lekovitog bilja kod nas. Takođe, ne preporučuje se široka upotreba ni među fitoterapeutima. Međutim, ona ima izvanrednu lekovitu vrednost i nikako je ne treba zanemariti. Među mnogim omiljenim lekovitim šumskim biljkama nalazi se i mirisna lazarkinja, jer kada je prvi put pomirišete, poželećete da je probate u nekom jelu, ili kao dodatak salati. Listove lazarkinje, koji su prebogati vitaminom C, možete da ubacite na pet sekundi u neko ohlađeno voćno piće, kompot ili sok, jer će te na taj način, napitak obogatiti askorbinskom kiselinom.
Pobeda-info
