Najčešće je zovu „crno zlato“ među lekovitim biljkama. Ovaj sinonim dovoljno govori o lekovitosti i drugim benefitima koje donosi kupina, biljka iz porodice ruža, Rosaceae, koja je naša današnja tema. Ovaj prelepi višegodišnji grm raste u umerenom klimatskom pojasu Evrope i Azije. Uglavnom ga srećemo na šumskim čistinama, neplodnim zemljištima, rubovima polja. Kupina brzo osvaja teritoriju, veoma je invazivna, zaposeda staništa nastala sečom drveća, penje se po oborenim stablima i može da napravi nepremostive prepreke. Da bi se njen rast kanalisao, neophodno je redovno održavanje. Rubus fruticosus (što je njen lat.naziv), obiluje vitaminima i mineralima, vlaknima i antioksidansima, što za naš organizam predstavlja pravu hranljivu bombu neophodnu za zdravo funkcionisanje celokupnog organizma.
Upravo zbog sposobnosti da raste skoro na svakom terenu, tokom istorije, smatralo se da leči sve bolesti. Verovalo se i da se rastavljeni parovi mogu ponovo spojiti ako tri puta prođu kroz luk napravljen od kupinovih grana. Za kupinov luk i broj 3, vezano je i verovanje da će dete brže prohodati ako tri puta propuže ispod kupinovog luka. Veoma često se sadila neposredno blizu porodičnog doma jer se smatralo da ga štiti od zlih sila i duhova. U ljudskoj ishrani, kupine se koriste još iz pećinskog doba o čemu čak postoje konkretni dokazi na mnogim arheološkim nalazištima. Zbog svoje tamno crvene boje, u religijama se upoređivala sa Hristovom krvi. Stari Rimljani su pravili čaj od lišća kupine za lečenje najrazličitijih bolesti, dok su je Grci koristili kao lek za giht. Tokom antičkog perioda, Hipokrat je preporučivao upotrebu listova kupine za ubrzanje postupka zarastanja rana, dok je u periodu Srednjeg veka, čaj korišten za ublažavanje kašlja kao i raznih bolesti disajnih puteva. Kada govorimo o narodnoj medicini, kupine se preporučuju kod mučnine i povraćanja, dok se smrvljeni listovi često koriste i danas kao oblog za bolove želuca.
Grm kupine ima veoma upečatljiv izgled. Grane mogu biti čak i do 3 metra duge, i mogu se penjati po drugom grmlju ili biti na zemlji. Kada polegnu po tlu, mladi izdanci vrlo brzo puštaju korenje iz koga opet, sledeće godine, izrasta novo granje. Ono nakon cvetanja i donošenja ploda, propada. S druge strane, iz podzemnih delova biljke, izrastaju nove grane. Tako se žbun obnavlja, i samim tim širi svoj obim. Cela stabljika je obrasla bodljama. Zbog njih se lako pričvršćuju za drugo grmlje. Izgled kupinovog lišća zavisi od osobina zemljišta na kom grm raste. Na suvim površinama, listovi imaju dlačice sa donje strane, dok su sasvim goli na površinama koje su vlažne. Perasto su deljeni, gornji imaju po tri listića, a donji po pet. Na vrhu su zašiljeni, i jajastog oblika. Uglavnom su obrasli belim dlačicama, dok je lisna peteljka obrasla bodljama. Pored ovako specifičnog izgleda, definitivno je priroda ovu biljku nagradila odbrambenim mehanizmom, jer bodlje uglavnom za to i služe. Veoma su oštre i ukoliko ne pazite, a berete plodove, možete se izgrebati. Cvetovi nose mnogo plodnika i veoma su brojni. Iz svakog plodnika, razvija se mala mesnata koštica. Sve one zajedno, čine prelepi plod gotovo crne boje boje.
Kupina blagotvorno deluje na zdravlje ljudi, jer je prebogata provitaminom vitamina A koji u značajnoj meri deluje na zdravlje očiju. Takođe, veoma su bogate gvožđem koje je neophodno u procesu hematopoeze, odnosno formiranja krvnih ćelijskih komponenti, kao i magnezijumom koji povoljno deluje na mišiće, nerve i vezivno tkivo.
Plodovi kupine, kada se konzumiraju u večernjim satima, na ljudski organizam deluju smirujuće i olakšavaju postupak tela da lakše uđe u san. Neka od novijih istraživanja pokazuju da aktivni sastojci koji su prisutni u plodu kupine, pokazuju antioksidantno, protivuupalno i antikancerogeno dejstvo, i da njihova upotreba blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem ali i mozak. Sušeni listovi, Rubi fruticosi folium, koriste se u fitoterapiji. Listovi se skupljaju u periodu od aprila do maja, bez lisne peteljke.
Čaj od ovog dela biljke je prijatnog ukusa. Sličan je crnom čaju, a najveća prednost je što ne sadrži kofein. Takođe, listovi su prebogati taninima, flavonoidima, organskim kiselinama, salicilnom kiselinom, etarskim uljem, triterpenima, fitosterolima, mineralima i vitaminom C. Deluje adstrigeno, veoma pouzdano sredstvo je u procesima kao što je zaustavljanje dijareje, krvarenja iz želuca, hronične upale slepog creva. Dokazano povoljno deluje na rastvaranje bronhijalne sluzi, ali njegovom upotrebom može doći i do značajnog poboljšanja raznih promena na koži kao što su osipi i ekcemi. Sok od kupina preporučuje se kod osoba koje su malokrvne, zatim onima koji imaju problema sa cirkulacijom, kod osećaja težine u nogama, kao i kod ublažavanja tegoba koje izazivaju hemoroidi.
Primenjuje se kao sredstvo za ispiranje usta, povoljno deluje na ublažavanje gingivitisa i zubnih bolova, a ispitivanjem je utvrđeno da povoljno deluje na karijes. Pored ploda i listova, u narodnoj medicini se koristi i koren. Veruje se da kuvani kupinov koren može značajno da pomogne u rastvaranju bubrežnog kamenca. Lišće koje je kuvano u vinu, koristi se za jačanje desni. Čaj se takođe koristi i za klistir kod upale debelog creva i krvarenja usled hemoroida. Dokazano je i da doprinosi elastičnosti mekih tkiva, te ga žene često koriste neporedno pre porođaja. Laboratorijskim istraživanjima, potvrđeno je i antidijabetično delovanje kupinovog lišća. Osim čaja, u fitoterapiji se primenjuje i macerat kupinovih pupoljaka koji povoljno deluje na jačanje plućnog tkiva kod nekih hroničnih stanja kao što su bronhitis i astma. Povoljno deluje na osteogenezu, ublažavanje reumatskih bolova, tegoba usled artroze kolena i kuka. Pojedini terapeuti smatraju da macerat veoma povoljno utiče na ljudsku psihu, jer podstiče volju i istrajnost. 100 grama ovog voća obezbeđuje skoro 35% dnevnih potreba za vitaminom C, koji je značajan za proizvodnju kolagena i određenih neurotransmitera, kao i antioksidanasa. Ovo je važno za procese zarastanja rana, kao i jačanje imuniteta. Smatra se da polifenoli iz kupina pomažu kognitivne sposobnosti čoveka.
Upravo zbog ovako širokog blagotvornog opusa koje donosi konzumiranje kupina, navodimo vam 10 razloga zašto bi trebalo da je uvrstite u svoju redovnu ishranu:
- Čak deset puta su bogatije antioksidansima nego npr. paradajz i brokoli, što ih svrstava u top deset najzdravijih namirnica.
- Bobice obiluju polifenolima koji pomažu telu u borbi sa slobodnim radikalima, i time sprečavaju bolesti srca i krvnih sudova.
- Ljubičasto crna boja kupina, potiče od antocijana, koji svojom snažnom antioksidativnom aktivnošću blagotvorno deluje na zdravlje, sa akcentom na kardiovaskularni sistem.
- Kupine značajno doprinose smanjenju rizika od dijabetesa zbog visokog sadržaja prehrambenih vlakana.
- Semenke kupina osim vlakana sadrže i elegične kiseline. Ovaj snažni antioksidans na različite načine se bori protiv hroničnih bolesti.
- Ovo voće je siromašno kalorijama, ali prebogato vitaminima i mineralima.
- Šaka kupina osigurava osam grama prehrambenih vlakana, u prvom redu pektina, koji blagotvorno deluje na sniženje nivoa masnoće u organizmu.
- Zahvaljujući nutritivnom sastavu, kupinama se pripisuje protivuupalno i antibakterijsko delovanje na funkcije krvnih sudova.
- Kupini pripada vodeće mesto među bobičastim voćem po nivou fitoestrogena koji ima potencijalnu ulogu u prevenciji karcinoma dojki i cerviksa.
- U kupinama se nalazi lutein, najvažniji prirodni antioksidant za zdravlje ljudskog oka. Smanjuje rizik od degeneracije oka. Ponaša se kao filter sunčanog svetla, apsorbirajući UV zrake.
pobeda info
