Treća u našem nizu fantastičnih biljaka iz porodice ruža, Rosaceae, nosi latinski naziv, Pyrus, a kod nas je poznata kao kruška. Raste u Evropi, Aziji i Africi. Postoje tri vrste koje sačinjavaju veliku većinu ove porodice; evropska kruška, Pyrus communis, koja se kultivira uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, Bej li, odnosno kineska bela kruška, Pyrus × bretschneideri, i nama najpoznatija, Pyrus pyrifolia, koja je poznata i kao azijska ili jabučna kruška. Ove dve vrste se uglavnom uzgajaju u istočnoj Aziji. Postoji na hiljade kultivara ove tri vrste. Vrsta koja se uzgaja u zapadnom delu Kine, Pyrus sinkiangensis, i ona uzgajana u južnoj Kini i južnoj Aziji, Pyrus pashia, koriste se u manjoj meri. Druge vrste služe kao podloge za evropske i azijske kruške, i kao ornamentalno drveće. Na Balkanu, u srpskom jeziku, postoji stara izreka „Kao da je pao sa kruške“ kojom se na prenosan način govorilo da je osoba zbunjena ili u goroj varijanti, glupa. Ova izreka se vezivala i za ljude koji su se penjali na krušku, bili u društvu demona i veštica, a potom pali sa drveta.
Kruška je voćka koja se koristi od najranijeg perioda ljudske civilizacije. Malopre spomenute, evropska i dalekoistočna, ali i njihovi kultivari, nastali su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500 godine p.n.e. U našem narodu, kruška nije smatrana za dobro drvo. Verovalo se da se ispod starih krušaka okupljaju demoni, đavo i veštice. Mitovi vezani za „zlo“ drvo kruške, išli su do te granice da je smatrano da na krušku pada aždaja koja uništava grožđe po vinogradima, i da je smrt zagarantovana ukoliko se čovek nađe ispod nje. U nekim srpskim selima, po narodnim običajima se na divlju krušku ostavljala žrtva za „čumu“, kada se ona magijski tera iz sela. Plod se često prinosio kao dar mrtvim dušama. U nekim krajevima, tokom praznika su se na krstove pokojnika stavljale kruške. Međutim, nije u svim selima na Balkanu bila ovako negativna konotacija vezana za ovu voćku. U Severnoj Makedoniji, u okolini Đevđelije, narod se zajedno sa sveštenikom, na drugi dan Uskrsa, sakupljao i išao do stare kruške koju je sveštenik pričešćivao. Sam čin, predstavljao je simboličnu žrtvu krušci. U prošlosti, drvo kruške je korišteno i za izradu finog nameštaja, kao i blokova za drvoreze.
Postoji mnogo vrsta ove drvenaste biljke. Istraživanja pokazuju brojke koje variraju od 23 do 38 vrsta. Izdvojićemo samo neke, nama poznate na Balkanu, ali generalno, reč je o voćki koja se koristi u ishrani gotovo svih naroda. Ovo listopadno drvo je srednje visine, između 10 i 17 metara, u zavisnosti od vrste. Ima naizmenično raspoređene listove dužine od 2 do 12 cm, dok plod predstavlja specifičan oblik bobice, pomum, koji može imati jednoslojni ili višeslojni epidermis (opet naravno, u zavisnosti od vrste). Divlje vrste kruške se mogu hibridizovati na sličan način kao ostali rodovi u podfamiliji jabuka, Maloideae. Međutim, prirodni areali ovih vrsta se ne preklapaju, te je time pojava hibridizacije sprečena. Tokom neolitskog perioda kada i počinje širenje poljoprivrede, ljudi su veštačkim putem povezali „divlje“ vrste, i tada započeli domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane tj. domaće kruške: evropska, Pyrus communis, i dalekoistočna, Pyrus pyrifolia.
Neke od krušaka koje ćemo istaći kao najzastupljenije jesu: Karamanka, stara sorta kruške i danas veoma popularna na tržištu. Njeno stablo ima dug životni vek, do 200 godina. Plodovi ove vrste su izuzetno krupni i mogu da dosegnu težinu čak do 700 grama. Pokožica je zlatnožute boje, i sa izraženim rumenilom sa sunčane strane. Slatko kiselkastog je ukusa, i veoma prijatne arome. Junska lepotica potiče iz Italije. Karakteriše je sitan mali plod, izduženog oblika. Meso je bele boje, i po mišljenju sladokusaca, ne dovoljno slatko. Svetlozelena pokožica na svetlosti dobija crvene nijanse. Srednje bujnog rasta, i piramidalnog oblika, ova sorta rađa veoma obilno. Najveća opasnost su joj neočekivane vremenske prilike kao npr. mraz.
Julska šarena, naziv je dobila po mesecu u kom sazreva, a potiče iz Francuske. Ima srednje krupan plod, crvenih, zelenih i žutih nijansi. Meso je umereno sočno i blagog mirisa. Izuzetno sočno meso, aromatično i u ustima topivo, izvrsnog kvaliteta je Žuta viljamovka. Njen plod ima nepravilan, izdužen oblik sa pokožicom koju karakteriše zelena boja sa mrkim pegama. Nakon prelaska u zrenje, dobija žutu boju. Ima dobru skladišnu sposobnost, i može se čuvati čak i do 5 meseci.
Sirova kruška se sastoji od 84% vode i 15 % ugljenih hidrata, a sadrži zanemarljive količine proteina i masti. Količina od 100 gr, pruža oko 15 gr ugljenih hidrata, zanemarljivu količinu masti i proteina, i samo 57 kalorija. Predstavlja umereni izvor prehrambenih vlakana, i ne sadrži druge esencijalne nutrijente u znatnim količinama. Ova voćka je najkorisnija kada se jede sa korom. Dokazano je da pomaže u skidanju kilograma, poboljšanju rada creva i da smanjuje rizik od različitih hroničnih bolesti. Uvrštavanjem ove voćke u redovnu ishranu, poboljšava se rad srca, smanjuje rizik od pojave dijabetesa, moždanog udara, čak i nekih vrsta onkoloških oboljenja.
Kruške su veoma bogate hranljivim materijama i korisnim biljnim jedinjenjima. Posebno su bogate folatom, vitaminom C, bakrom i kalijumom. Bakar je veoma značajan u održavanju ravnoteže imuniteta i igra važnu ulogu u metabolizmu holesterola i nervnoj funkciji, dok kalijum pomaže mišićnim kontrakcijama i funkciji srca. Veoma su dobar izvor antioksidanta – polifenola, koji dokazano ublažava upalna stanja i smanjuje oksidativni stres. Sadrži folate, provitamin A i niacin, koji su važni za ćelijsku funkciju i proizvodnju energije. Provitamin A podržava zdravlje kože i zarastanje rana. Preporuka je jesti celu krušku, jer kora ima čak 6 puta više polifenola od mesa.
Sadrže rastvorljiva i nerastvorljiva dijetalna vlakna, uključujući probiotike, koji dokazano utiču na pravilan rad creva, ublažavaju opstipaciju i doprinose opštem zdravlju probave. Pored toga, prisustvo pektina koji predstavlja vrstu rastvorljivog vlakna, takođe poboljšava rad creva, i podstiče jačanje imuniteta. Pektin može da pomogne i kod ublažavanja problema sa zatvorom. Korisna biljna jedinjenja koje kruška ima, mogu da zaštite srce, posebno u crvenim kruškama, dok npr. ona u zelenim, kao što su lutein i zeaksantin, poboljšavaju zdravlje očiju.
Kroz mnoštvo medicinskih ispitivanja, došlo se do saznanja da kruška uspešno pomaže u borbi protiv raka. Pokazalo se da njihov sadržaj antocijanina i hlorogenske kiseline štite od nekih vrsta karcinoma, uključujući rak pluća i želuca, dok bogato prisustvo flavonoida, štiti od raka dojke i jajnika. Zbog sadržaja vlakana i antocijanina, smanjuje se rizik od dijabetesa tipa 2, posebno crvene kruške. Jedna velika studija koja je uključivala preko 200.000 ljudi, došla je do fascinantnog rezultata da jedenje pet ili više nedeljnih porcija voća bogatog antocijaninom, dovodi do mogućnosti smanjenja rizika od dijabetesa tipa 2 za čak 23%. Druga studija urađena na 40 odraslih osoba sa metaboličkim sindromom koji povećava rizik od srčanih bolesti, otkrila je da 2 srednje kruške dnevno, tokom 12 nedelja, smanjuje faktore rizika za srčane bolesti.
Od krušaka se najčešće pravi vrlo kvalitetna rakija, tzv. kruškovača, a najpoznatija rakija je od sorte viljamovka. Osim za rakiju, kruška se može upotrebiti i za pripremu džemova, kompota, slatkog, pekmeza, ali i kao dodatak za različite voćne kolače i torte. Fermentisani sok od kruške se naziva peri, a pravi se na način sličan kao jabukovača od jabuka. Prema podacima koje pruža Severozapadni biro za kruške, oko 3.000 kruškinih varijeteta se uzgaja širom planete. Pet najvećih proizvođača krušaka u svetu su Kina, SAD, Italija, Turska i Argentina.
pobeda info
