Poznata kao kineski peršun ili cilantro, biljka o kojoj danas pišemo vodi poreklo iz mediteranskih zemalja i Azije, a danas je rasprostranjena po celom svetu uključujući Evropu, Ameriku i Afriku. Najčešće se upotrebljava kao začin, eterično ulje, ali i kao lek. Njen naučni naziv je Coriandrum sativum, i potiče iz porodice štitara, Apiaceae, koja obuhvata biljke poput peršuna, komorača i kopra. Kod nas, raspoznajemo je pod nazivom, korijander. U evropskoj kuhinji se najčešće upotrebljava seme, dok su listovi važniji u azijskoj i južnoameričkoj kuhinji, i pripremaju se kao zelje. Veoma je popularan kao začin u kuhinjama Maroka, Egipta, Kavkaza, Indije, Meksika i Egipta. Redovan je dodatak u mnogim salatama, prelivima, varivima, supama, jelima od povrća, mesu, ribi, i rižotima. Idealna je kombinacija sa začinima kao što su beli luk, kim, majoran, anis i čili. U industriji, čest je sastojak mnogih parfema. Redovan je sastavni deo mnogih kupki za stopala, jer smanjuje otoke i deluje umirujuće. Korijander i kineski peršun su u suštini dve različite biljke sa različitim karakteristikama ukusa i mirisa. Iako ih mnogi poistovećuju, ove dve biljke nisu iste, i ne mogu se zamenjivati u svakom receptu.
Osnovno raspoznavanje koje pravimo među vrstama je razlika između divljeg i pitomog korijandera. Divlji srećemo najčešće u žitnim poljima, dok se kao lekovita biljka ili kao začin koristi pitomi. Nije previsoka biljka, dostiže visinu do 80 cm. Odlikuje ga razgranat, vretenast koren koji prodire duboko u tlo, čak i dublje od 1 metra. Nadzemni deo biljke, karakteriše razgranata stabljika sa donjim listovima koji su okrugli, dok su gornji nešto manjih dimenzija. Sveži listovi, imaju aromu limuna i mošusa. Karakteriše ih intenzivan miris. Korijander cveta tokom letnjih meseci. Cvetni štitovi, sačinjeni su od mnogo belih i ružičastih cvetova. Plod je veoma ugodnog mirisa, i ima oblik kruga. Seme korijandera takođe ima široku upotrebu. Pre upotrebe ga je najbolje samleti, jer tek tad do izražaja dolazi njegov slatkasti ukus. S druge strane, suvo seme se koristi u pekarstvu, proizvodnji kobasica i sireva, konzervisanju maslina i zimnice.
Korijander može uspešno da se gaji u saksijama. Pre setve, preporučljivo je seme potopiti u vodu na nekoliko sati jer će to ubrzati nicanje. Biljka niče za 10 do 15 dana. Postoje dve vrste korijandera, evropski i orijentalni. Evropski korijander ima manje, tamnije semenke i znatno aromatičniji, blago pikantni ukus. Orijentalni korijander je bež boje i ima blag, voćni ukus. Koristi se uglavnom za kari, paprikaš i zapečeni paprikaš.
Lekoviti delovi korijandera su list i seme. Koriste se za poboljšanje varenja, rešavanja i ublažavanja tegoba kod osoba koje imaju čir na želucu ili probleme sa gastritisom. Pokazao je blagotvorno dejstvo i kod iskašljavanja kada su u pitanju upala pluća i bronhitis, zatim kod upale bešike i mokraćnih kanala, snižavanja krvnog pritiska, poboljšavanja kvaliteta sna. Neke studije ukazuju da upotreba može da pomogne i kod poboljšanja stanja kao što su lakši oblici depresije. Dokazano jača jetru i poboljšava apetit, a pojedine studije pokazale su da čak može da pomogne u procesu mršavljenja zbog svoje osobine da potpomaže izlučivanje vode iz organizma, poboljšavajući time metabolizam. Reguliše šećer u krvi, ublažava menstrualne tegobe, alergije, a po nekim studijama, deluje i kao afrodizijak.
Ono što lekari posebno ističu, jeste njegova snažna uloga u čišćenju organizma od otrova i toksina. Sadrži mnoštvo minerala kao što su selen, kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, kalijum, fosfor, jod, kao i A, B1, B2 i C vitamin, organske kiseline i 1% eteričnih ulja. Lišće korijandera sadrži izuzetno visoku količinu vitamina K, važnog za pravilno zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju. Inače listovi imaju mnogo više vitamina, ali znatno manje minerala u odnosu na seme. Po svom antibakterijskom dejstvu, izdvaja se i ulje korijandera.
Ono se dobija destilacijom nezrelih plodova. U većoj količini je otrovno, i može izazvati opijenost i dubok san. Ono što je tokom kliničkih ispitivanja utvrđeno, potrebno je bar tri sedmice koristiti ulje da bi ono dostiglo punu efikasnost.
Lekovito dejstvo korijandera je zaista široko. Dokazano smanjuje nivo šećera u krvi koji je glavni faktor rizika za dijabetes tipa 2. U smanjenju nivoa šećera može pomoći seme, ekstrakt, i ulja korijandera. Studije su pokazale odličnu učinkovitost, čak toliku, da bi osobe sa dijabetesom ili one koje imaju prirodno nizak nivo šećera u krvi, morale da povedu računa o količini prilikom upotrebe. Zaključak je izveden na osnovu činjenice da seme korijandera podstiče aktivnost enzima koji pomaže u uklanjanju šećera iz krvi. Već smo napomenuli da je ova biljka snažan antioksidans. Naime, listovi i seme sadrže nekoliko vrsta antioksidanata koji imaju zaštitni efekat, smanjujući broj slobodnih radikala. Oni su povezani sa mnogo vrsta hroničnih bolesti naročito kardiovaskularnog tipa i nekim vrstama raka. Pored toga, antioksidansi iz korijandera pomažu organizmu da se bori protiv upala u telu. Neke studije pokazuju da antioksidansi u ekstraktu semena smanjuju upale i usporavaju rast ćelija raka pluća, debelog creva, dojke i prostate.
Brojna klinička ispitivanja o efikasnosti upotrebe korijandera, donela su pozitivne rezultate i kada je u pitanju snižavanje krvnog pritiska i lošeg LDL holesterola, čime se umanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Ekstrakt biljke ima diuretička dejstva, te samim tim može da olakša telu da izbaci višak vode i natrijuma, što opet dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Upotreba ekstrakta korijandera pokazala se blagotvornom i kada su u pitanju teška oboljenja poput Parkinsonove bolesti, Alchajmera i multiple skleroze. Ekstrakt ima zaštitni efekat na moždane ćelije, može poboljšati pamćenje. Pored toga, kada je reč o moždanim funkcijama, neke studije, pokazale su da ekstrakt korijandera na ljude deluje slično kao diazepam, jedan od najčešće korištenih lekova u borbi protiv anksioznih stanja i napada panike.
Korijander se smatra jednim od najboljih prirodnih lekova protiv nadutosti stomaka. Dokazano je da uzimanje kapi od ulja biljke, može u velikoj meri da smanji bol, nelagodnost i nadutost u stomaku. Ubrzava i olakšava varenje, te na taj način smanjuje probavne tegobe. Takođe, probava je povezana i sa urinarnim traktom tako da se korišćenje ulja pokazalo veoma efikasnim i kod rešavanja infekcija urinarnog trakta jer se uspešno bori protiv bakterija.
Veliki borac protiv različitih infekcija obuhvata i usnu duplju jer sadrži antimikrobna jedinjenja koja pomažu u borbi protiv nekih infekcija i bolesti koje se prenosi hranom. Korijander sadrži korisno jedinjenje, dodecental koje se uspešno bori protiv bakterija kakva je npr. salmonela, koja može biti čak i opasna po život. U ustima se prirodno nalaze bakterije i gljivice, i ukoliko dođe do poremećaja njihove ravnoteže, mogu se javiti različiti stomatološki problemi, kao što je upala desni i razvoj karijesa. Sveži listovi korijandera, imajući u vidu da imaju antibakterijsko dejstvo, mogu smanjiti rizik od nastanka ovih problema. Zahvaljujući antifungalnim svojstvima, listovi mogu pomoći u prevenciji i lečenju kandide u ustima, kao i u crevima.
Upotreba korijandera je u većini slučajeva potpuno bezbedna za ljude. Međutim, za osobe koje imaju alergijske reakcije na biljke iz porodice Apiaceae (šargarepa, anis, peršun, komorač, kopar, kim i celer), moraju strogo voditi računa da izbegavaju korijander. Istraživanja o benefitima korišćenja tokom trudnoće i dojenja, još su u toku, tako da preciznih rezultata još uvek nema, te je ovu biljku najbolje konzumirati samo uz konsultaciju sa lekarem. Osobe koje u sklopu terapije koriste lekove za snižavanje šećera u krvi ili krvnog pritiska kao i sedative, takođe moraju da se konsultuju sa lekarom pre upotrebe korijandera ili suplementacije u čijem je on sastavu, kako bi se izbegli mogući neželjeni efekti.
pobeda info
