Naziv Urtica dioica, potiče od latinske reči uro što znači- goreti. Razlog ovog naziva je u samom dodiru sa
koprivom jer izaziva osećaj žarenja i pečenja kože. Takođe, ne preporučuje se konzumacija u sirovom
obliku. Osušena, zamrznuta ili kuvana kopriva, može se potpuno bezbedno koristiti. Rasprostranjena je u severnoj Evropi i velikom delu Azije. U nešto manjoj meri gaji se u južnoj Evropi i severnoj Africi jer je
uslovljena potrebom da tlo bude vlažno. U Severnoj Americi je široko rasprostranjena. Raste u izobilju na pacifičkom severozapadu posebno na mestima gde na godišnjem nivou padne velika količina kiše.
Ova biljka prebogata je vitaminima C, A, B2, B5 i K, gvožđem, silicijumom, bakrom, magnezijumom,
manganom, kalijumom, kalcijumom, cinkom i fosforom.
Postoje zapisi o upotrebi koprive od najranijih dana ljudske civilizacije. Još u bronzanom dobu kopriva je predstavljala materijal za tkanje platna, papira i tkanina. Njena vlakna su veoma snažna, te su korištena čak i za odeću pokojnika. Istraživanja su otkrila tkanine od koprive u grobnicama eksumiranim nakon više od 2000 godina. Drevni Egipćani su upotrebljavali koprivu za lečenje artritisa i bolova posebno u donjem delu leđa. Rimska vojska,koprivu je koristila kao hranu, ali i kao sredstvo za zagrevanje tela. U Prvom svetskom ratu, veliki deo nemačkih uniformi bile su izrađene od koprivinih vlakana. Takođe, u germanskoj mitologiji, kopriva je bila simbol munje i verovatno od tad kreće rečenica „neće grom u koprive“. Postoji legenda da kad kokoške jedu sušene koprive, povećaće se broj izlegnutih jaja.
U knjizi, De vilde svaner, Hansa Kristijana Andersena, spominje se princeza koja je satkala kaput od
kopriva da bi razbila urok bačen na njenu braću. U Ujedinjenom Kraljevstvu se od 1986. godine, održava
Stinging Nettle Eating Championship, odnosno takmičenje u jedenju kopriva. Što se tiče naših naroda,
stari Sloveni su koprivu u početku najčešće koristili u magijskim ritualima. Verovali su da peckanje koje
ova biljka izaziva sprečava urokljive oči prema ljudima. Njene semenke su spaljivane na vrhu vrućeg uglja i dim je korišten za kađenje kuća i isterivanje zlih duhova. Metlama od koprive, čistili su se podovi kuća koje su smatrane za proklete kako bi zlo izašlo iz kuće, a otirači pravljeni od ove biljke su stavljani ispred kućnog praga jer se verovalo da svu negativnu energiju posetilaca upije pre nego što gost stupi u kuću.
Koprive se tradicionalno beru na Veliki Četvrtak i Veliki Petak.
Kopriva je dvodomna zeljasta višegodišnja biljka. Stabljika je uspravna, raste do 150 cm, a listovi su dugi
od 3 do 15 cm. Oni su srcolikog oblika, a nalaze se na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Koren jojje poprilično velik. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i prilikom kontakta sa njima, izliju oštar sokna kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Cveta od proleća do jeseni, a tokom zime ostaje u zemlji.
Listovi i koren koprive imaju antioksidativno svojstvo i štite ćelije od uticaja slobodnih radikala.
Upotrebom koprive možemo sprečiti nastanak upalnih procesa i infekcije. Neke studije potvrđuju da
primena krema od koprive može ublažiti simptome artritisa. Ulje koprive je preteča parafinu. Nekada se
njenim sokom sirilo mleko i pravio sir.
Skoro polovina muškaraca starijih od 50 godina ima uvećanu prostatu ili benignu hiperplaziju prostate,
koja je praćena nekada bolovima prilikom mokrenja. Neke studije rađene na životinjama otkrivaju da
kopriva može sprečiti pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron – snažniji oblik testosterona i tako
zaustaviti uvećanje prostate. Kopriva je se u narodnoj medicini koristi kao lek za hipertenziju. Može da
stimuliše proizvodnju azotnog oksida, koji opušta i širi mišice krvnih sudova. Neka jedinjenja koprive
deluju i kao blokatori kalcijumovih kanala i umiruju snažne kontrakcije. Studije koje su rađene u cilju
otkrivanja dobrobiti konzumacij koprive, pokazala su da ona može sniziti nivo šećera u krvi.
Veruje se da kopriva može oponašati delovanje insulina. Upotrebom koprive organizam se oslobađa
viška tečnosti i soli, samim tim reguliše krvni pritisak. Korišćenjem kreme od koprive može se uticati na
brže zarastanje rana od opekotina.
Ono što je specifično kod ove fantastične biljke jeste što od nje možete da napravite med. Med koprive
je izuzetno hranljiva slatka poslastica. Kopriva hrani nadbubrežnu žlezdu i uravnotežuje nivo hormona.
Ima blagi diuretički efekat. Ubrzava metabolizam i doprinosi bržem i efikasnijem gubitku težine.
Poboljšava varenje. Naše telo je apsorbuje u potpunosti i ne oseća glad.
Bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira sveža jer mogu nastupiti problemi sa probavnim sistemom ali i crvenilo kože. Konzumiranje kuvane ili sušene koprive uglavnom je sigurno, ali su moguće i neke nuspojave, pa se trudnicama ne preporučuje da koriste koprivu kako ne bi došlo do neželjenih kontrakcija materice. Poseban oprez se savetuje se pri branju koprive, koja može da izazove opekotine i alergijske reakcije kod nekih osoba.
Predlažemo 3 načina na koji možete konzumirati koprivu:
Čaj od koprive
Za sve one koji se muče sa viškom kilograma, kopriva je dobar izbor, ako se koristi za pravljenje čaja.
Pospešuje proces detoksikacije organizma i pomaže u izlučivanju viška vode bez gubitka vitalnosti i
energije. Za pripremu čaja, potrebno je: 200 ml vode i nekoliko listova sveže koprive.
Priprema: Stavite vodu da provri. Koprivu prelijte vrelom vodom i ostavite da odstoji između 5 i 10
minuta. Nakon toga, mešavinu je potrebno procediti. Za početak popiti samo jednu šoljicu čaja, kako
biste utvrdili da nećete imati nikakve reakcije na njega. Čaj nikako nemojte pripremati u metalnoj posudi
ili šolji.
Sok od koprive
Sastojci: 30-40 vrhova mlade koprive, 3 l hladne vode, 5-6 arguma (kombinacija limuna, pomorandže –
po želji), 1 kg šećera.
Priprema: Potrebno je da uberete vrhove koprive na njivi ili blizu šume, kraj potoka ili u vašoj bašti.
Koprivu stavite u vodu. Nasečete 6 limuna ili kombinaciju citrusnog voća koje ste izabrali. Mešavinu
poklopite i ostavite je tako 24 časa. Nakon ovog perioda rukama izgnječite sastojke, zatim ih procedite i
dodajte šećer. Važno je mešati sirup dok se šećer ne otopi. Dovoljno je u naredna 24 časa povremeno
mešati kako bi se sve sjedinilo. Nakon što se šećer dobro otopio, sirup sipajte u staklene flaše i čuvajte
ga na suvom i hladnom mestu.
Preparat za pranje slabe i tanke kose
Preparat za pranje kose napraviti tako što 5 do 6 punih kašika sveže ili osušene koprive staviti u lonac od
5 litara i preliti hladnom vodom. Na tihoj vatri držati dok ne proključa. Skinuti sa vatre i ostaviti da
odstoji 5 minuta.
pobeda info
