Jedna od najkontroverznijih biljki, ona koja je kroz istoriju bila uzrok mnogih sukoba, a opet, s druge strane, spašavala ljudsku civilizaciju, jeste konoplja. U današnje vreme, u skoro svim oblastima, vode se veliki „ratovi“ o upotrebi ove biljke, čiji je spektar benefita, praktično nesagledivih razmera. Ova jednogodišnja biljka pripada rodu skrivenosemenica. Istorijski spisi svedoče da vodi poreklo iz Centralne Azije, Himalaja i Kine. Latinski naziv, Cannabis, poznat je u celom svetu. Smatra se da su Sloveni reč konoplja, doneli sa istoka. Koristi se u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe. Kineski znak za konoplju, 麻 u prevodu, má, oslikava dve biljke u zaklonu. Smatra se da je uzgajanje počelo pre više od 10.000 na Tajvanu.
Restriktivni zakoni o konoplji u nekim delovima sveta, rezultirali su nizom protesta za deskriminaciju, ali i legalizaciju ove biljke. Svetski marš konoplje, kao globalna manifestacija koja se održava prve nedelje meseca maja u mnogim delovima sveta, zalaže se za njenu prohibiciju i legalizaciju u medicinske, uživalačke, duhovne i industrijske svrhe.
Konoplja je jedna od najstarijih biljaka poznatih ljudskoj civilizaciji. Takođe, jedna je od prvih kultivisanih biljaka. Pretpostavlja se da se u Starom veku, najpre gajila zbog svojih čvrstih vlakana. Kineski narod je od nje pravio konopce, hartiju i odeću. Istorijski spisi govore o upotrebi semena u ishrani oko 6000 godina pne. U indijskom svetom spisu starom 4000 godina, Atharva-Veda, spominju se psihoaktivna svojstva ove biljke. Sumeri su je doneli u Mesopotamiju iz Indije, negde oko trećeg milenijuma pne. Višestruku upotrebu konoplje kod nas, na Balkanskom poluostrvu, zabeležio je još otac istorije, Herodot. U antičkom Rimu, konoplja je bila zastupljena u proizvodnji vlakana, dok se zapisi o njenoj upotrebi u medicinske i rekreatvne svrhe sreću kod Plinija Starijeg i Galena.
Kada govorimo o zastupljenosti konoplje u Srednjem veku, sa usponom hrišćanstva, svi rituali ali i rekreativna upotreba konoplje je u potpunosti marginalizovana. Godine 1484., papa Inoćentije VIII, osudio je veštice za upotrebu ove biljke na crnoj misi. Demonolozi su isticali njen značaj kao najvažnijeg sastojka raznih melema đavoljevih sledbenika. S druge, ekonomske strane, upotreba konoplje je bila integralan deo razvoja ekonomije. Kada govorimo o našoj zemlji, proizvodnja i upotreba konoplje, bila je rasprostranjena posebno kao sastojak u bojama za oslikavanje fresaka u manastirima, kao i predmetima koje danas predstavljaju zaostavštinu materijalne kulture kao što su buradi, ćupovi, razne posude i sl.
Novije doba, XVIII i XIX vek, predstavljaju period svetske proizvodnje različitih proizvoda od konoplje gde su najznačajniji bili konopci za brodove i zaprege, brodska jedra, proizvodnja hrane, papira itd. Austro-Ugarska je važila za vodećeg svetskog proizvođača. Krajem XIX veka, kako su brodove na jedra i konjske zaprege zamenila motorna vozila, značaj konopljinog vlakna kao strateškog proizvoda u velikoj meri opada. Potpuno je izgubila značaj naspram tada rastućih industrija nafte i pamuka. Krajem XX veka, počinje da se širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje. Ona je povremeno uključena i u podsticaje za razvoj ekološki održive proizvodnje.
Kada govorimo o njenoj konzumaciji, četiri osnovne svrhe, medicinska, industrijska, uživalačka i duhovna, veoma se razlikuju. Medicinska upotreba ove biljke stara je više od 7000 godina. Prva upotreba je zabeležena u Kini 2727. godine pne. Bila je veoma delotvorna u lečenju malarije, ali i hronične konstipacije creva. U Srbiji, u medicinske svrhe, konoplja je korištena protiv upale krajnika, eliminaciji groznice, raznih bolesti želuca i za snižavanje telesne temperature. U današnje vreme, u većini slučajeva, koristi se kao lek protiv stresa, sprečavanja mučnine usled lečenja hemoterapijom, ublažavanja posledica teških bolesti, ali i protiv gubitka apetita.
Kada govorimo o industrijskoj konoplji, njena uloga je velika. Koristi se za izradu tkanina, papira, odeće, građevinskih materijala, konopaca itd. Prva Biblija, pomorske karte, američka Deklaracija o nezavisnosti kao i američki Ustav, pisani su na papiru od konoplje. Platno od ove biljke, podloga je mnogih umetničkih dela velikih slikara kao što su Rembrant i Van Gog. Presovane stabljike koristile su se kao građevinski materijal jer su zidovi od konoplje znatno jači od betonskih, i otporniji su na pucanje i vatru. Takođe, seme je veoma zdravo, i koristi se za ljudsku ishranu. Odličan su izolator zvuka i toplote. Ima nizak nivo svog opojnog, svetski poznatog sastojka, THC-a.
Kada govorimo o rekreativnoj upotrebi, koplja se naširoko koristi zbog njenih opojnih dejstava. Danas ne postoji osoba koja ne prepoznaje termine kao što su buksna i džoint. Ovako ručno smotana cigareta, koristi se u uživalačke svrhe međutim, ono što je opasna strana, jeste da duža upotreba može izazvati psihičku zavisnost.
Duhovna upotreba podrazumeva korišćenje konoplje u religiji tj. ritualnim običajima. Ima veoma dugu istoriju u mnogim kultovima. U Indiji, upotrebljavala se u čast boga Šive. U islamu su je koristili derviški redovi. Taoisti su konzumirali konoplju u cilju povećanja koncentracije . U mnogim istorijskim spisima pronađeni su podaci da je upotreba bila zastupljena i u ranom hrišćanstvu ali i u judaizmu.
Ono što predstavlja najveći svetski problem kada je reč o upotrebi konoplje, jeste razlikovanje tipova konoplje koja poseduje THC, od one koja ne poseduje ovaj opojni sastojak. Ovo pitanje najviše pogađa uzgajivače konoplje, jer se često indijska i industrijska konoplja poistovećuju. Uzgajivači naravno precizno razlikuju psihoaktivnu konoplju od industrijske, samim tim jer je strategija uzgoja drugačija, počevši najpre od odabira semena, načina sadnje pa sve do sazrevanja biljke. Danas je aktivan veliki broj istraživanja na ovu temu, u kontekstu održivog razvoja. Međutim, mnoge države ne posvećuju veliku pažnju razlikovanju vrsta konoplje te u tom “ratu”, kolateralnu štetu najviše snosi industrijska konoplja.
Seme konoplje je veoma blagorodno. Sadrži dnevnu potrebu ljudskog organizma za proteinima. Najzdravija je alternativa mesu. Može sprečiti proteinsko – energetsku neuhranjenost. Prepuno je kalorija, te bi moglo biti iskorišćeno čak i za iskorenjivanje gladi u svetu. Istovremeno, ima sposobnost održavanja mišićne mase, jer poseduje bogate esencijalne kiseline. Proizvodi od ove biljke, od vitalnog su značaja za potrebe vojske, počevši od jedra za brodove do garderobe i užadi. Sjedinjene Američke Države su je učinile ilegalnom tek 50 tih godina XIX veka, jer je nešto ranije, tokom Drugog svetskog rata, sprovedena kampanja za uzgoj konoplje širom ovog kontinenta, imajući u vidu da je u skladu sa okolnostima, Japan prekinuo njenu isporuku.
Konoplja igra veliku ulogu u očuvanju životne sredine. Čisti atmosferu jer troši četiri puta više ugljen-dioksida nego drveće. Imajući u vidu da je globalno zagrevanje dovelo do povećanja CO2, ovaj korov predstavlja izuzetnu odbranu od problema koji ugrožava celu planetu. Seme sadrži veoma hranljive materije koje se nalaze i u majčinom mleku. Ova materija je poznata kao gama linolenska kiselina ili GLA. Dodatnim istraživanjima utvrđeno je da čak i majčino mleko, sadrži kanabidiol CBD. Kao ulje, znatno je zdravije od ostalih ulja na tržištu, jer sadrži veoma visok nivo Omega 3 i Omega 6 masnih kiselina.
Postavlja se pitanje zašto se vodi tako snažna kampanja protiv upotrebe konoplje u skoro svim sferama života? Odgovor možda leži u činjenici da je prohibicija kanabisa u vezi sa sve većim njenim uticajem na izlečenje raznih bolesti. Takođe, veruje se da je razlog ilegalnosti nametnut od strane velikih farmakoloških konglomerata koji vide potencijalnu opasnost od gubitka ogromnih investicija uloženih u postojeće lekove na tržištu.
pobeda info
