loader image

JUNAČKIM KORACIMA NAŠIH PREDAKA KROZ 20. VEK: Živeo je u boju, a skončao u tuđini – Vojvoda Radomir Putnik

Večito dostojan i nepokolebljiv, uvek u ratu sve dok je živ, našao je slavu posle života, u tuđoj zemlji stekao mir – Vojvoda Radomir Putnik.

 

O srpskoj istoriji su pisane knjige i rađene studije kako domaćih autora tako i stranih autora. Da nije bilo odvažnih pojedinaca, mi, danas ne bismo svedočili istoriji koja je ispisana zlatnim slovima. Jedna od ličnosti koja zaslužuje da je spomenemo, čije ime se izgovara sa velikim poštovanjem i ponosom, a čak i planina u dalekoj Kanadi nosi naziv po njemu, jeste vojvoda Radomir Putnik. Sledeće redove posvećujemo čoveku bogate vojničke karijere, uz čije zasluge, mi, danas, kao narod postojimo.

Radomir Putnik je rođen 24. januara 1847. godine u Kragujevcu. Porodica Putnik potiče sa Kosava, odakle je njegov deda Arsenije prebegao za Srbiju još u vreme turske vladavine. Interesantan je podatak o poreklu prezimena Putnik. Tačnije, kada su pitali dedu Arsenija kako se zove, ostao je zabeležen podatak u knjigama da je on odgovorio da je „putnik kroz nepoznatu zemlju“ i otuda prezime Putnik.

Naš junak Radomir odrastao je u zdravom okruženju uz oca Dimitrija koji je bio učitelj. Kao dete pokazivao je živahnost i darovitost, te ne čudi podatak da je ranije krenuo u školu. Bio je dobar đak i nakon završene osnovne škole upisuje niže razrede Gimnazije u rodnom mestu. U skladu sa željama roditelja i njegovim ličnim željama obrazovni put nastavlja u Beogradu, gde završava više razrede Gimnazije. Sa tek napunjenih 15 godina života upisuje Vojnu akademiju, gde važi za najmlađeg polaznika ikada. Na akademiji se isticao po marljivosti, a posebno je mu je išlo od ruke jahanje i topografija. Nakon uspešno završene Vojne akademije 1866. godine, nije nastavio dalje ka putu usavršavanja, osim što je jednom prilikom otišao u Rusiju, na period od šest meseci gde je naučio kako se pravi barut. U tom životnom periodu, ostalo je zapamćeno da je kao momak bio veseljak, koji je voleo društvo i pesmu.

Po završetku akademije raspoređen je za komandira voda Četvrte poljske baterije. Tu dužnost nije ni primio, jer je kao odličan crtač zadržan da radi u Topografskom odeljenju Ministarstva vojske. U Ministarstvu vojnom je radio do januara 1867. kada je prebačen u operativnu jedinicu, gde je postavljen za komandira voda. Komandant baterije je postao posle dve godine.

Srbija je iza sebe imala ratnu istoriju, a ispred sebe joj slede godine i vekovi ratovanja koje su iznedrile vrhunske vojnike i oficire. Radomir Putnik je jedan od njih, za čije ime danas vezujemo botagu vojnu karijeru. Prva bitka u kojoj je učestvovala brigada pod Putnikovom komandom je bila Boj kod Kalipolja. Tu je najviše zbog loše organizacije i postavljanja vojske od strane Františeka Zaha srpska vojska doživela poraz. Putnikova brigada je tada imala velike gubitke. Niz poraza u bitkama na Adrovcu, Šiljegovcu, Krevetu i Đunisu, je doveo do poraza Srbije u prvom ratu sa Turskom. Već tada se Radomir Putnik pokazao kao sposoban i hrabar oficir, koji je i odličan komandant sa velikom stvaralačkom inicijativom. Zbog svojih dela u ovom sukobu je sredinom oktobra 1876. unapređen u kapetana prve klase, a samo dva meseca kasnije u čin majora.

Za vreme drugog rata sa turskom, Putnik je komandovao centralnom kolonom Šumadijskog korpusa, koja je učestvovala u borbama oko Pirota. Kao komandant Rudničke brigade je učestvovao u oslobođenju Niša, dok je u oslobođenju Vranja komandovao Veterničkom kolonom. Komandujući istom jedinicom je 31. januara 1878. godine porazio turske snage na Goču i Devotinu. Jedinica je nastavila borbe i 4. februara je oslobodila Gnjilane. Jedinica pod njegovom komandom je 5. februara napredovala do Gračanice i Lipljana, gde su dobili naređenje o prestanku borbi.

U periodu nakon srpsko-turskih ratova, Radomir Putnik provodi godine u Glavnom generalštabu, na dužnostima načelnika Spoljnog odseka, Operativnog odeljenja i pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Posvetio se modernizaciji srpske vojske i obrazovanju nove generacije oficira. Tokom srpsko-bugarskog rata je bio načelnik štaba Dunavske divizije, čija su ratna dejstva bila u rejonu reke Slivnice.

Radomir Putnik je važio za doslednog čoveka, sa jasnim i nepokolebljivim stavom kako prema svojim štarešinama, tako i kasnije kada mu je bilo povereno obavljanje odgovornih funkcija u vojsci.  Međutim, kralju Milanu Obrenoviću je zasmetao takav odnos Radomira Putnika i zbog političke nepodobnosti on je penzionisan 1896. godine.

Kako je stanje u Srbiji u svim segmentima bilo očajno i zabrinjavajuće usledio je Majski prevrat, gde je porodica Karađorđević vraćena na čelo države. Jedna od prvih odluka Kralja Petra Karađorđevića, bila je reaktiviranje pukovnika Radomira Putnika, koji dobija čin generala i postavlja se na poziciju načelnika Generlštaba. Odluka je doneta 29. maja 1903. godine.

U deceniji koja je prethodila epohi balkanskih ratova pet puta je bio ministar vojni. Na toj dužnosti posvetio se pripremama srpske vojske za ratove, nabavci savremenog naoružanja i vojne opreme, kao i poboljšanju i osavremenjavanju sistema obuke i nastave u srpskoj vojsci.

Tokom balkanskih ratova bio je na čelu Štaba Vrhovne komande. Uspešno je rukovodio pobedonosnim vojnim operacijama srpske vojske. Nakon Kumanovske bitke unapređen je u čin vojvode.

Putnik je idejni tvorac srpskog ratnog plana za slučaj rata s Austrougarskom. Početak Velikog rata zatekao ga je na lečenju u Austrougarskoj, odakle se, nakon niza problema i privođenja, vratio u zemlju pred početak Cerske bitke.

Predvodeći srpsku Vrhovnu komandu u prve dve ratne godine često je iz bolesničke postelje izdavao potrebna naređenja. Jedna od poslednih njegovih odluka bila je povlačenje preko Albanije, gde je star i bolestan preživeo albansku golgotu. Kroz albanske vrleti na rukama su ga nosili njegovi vojnici. Smenjen je po dolasku u Skadar odlukom regenta Aleksandra, na grub i neprimeren način. Za svoju smenu saznao je po dolasku na Krf, od blagajnika koji mu je doneo zaostale plate. S Krfa je otišao na lečenje u Nicu, gde je i umro 17. maja 1917. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu i sahranjeni na Novom groblju tek 1926. godine.

Vojvoda Radomir Putnik bio je jedan od najvećih srpskih vojskovođa, koji je srpsku vojsku odveo u brojne pobede. Veliki Radomir Putnik stao je na stazu večnih i slavnih koje Srbija nikada neće zaboraviti. Neka mu je večna slava i hvala našem slavnom vojskovođi.

 

Pobeda – info

Podeli tekst