Otac istorije, čuveni Herodot je u vremenu pre naše ere izrekao:
„Mir je doba u kojem sinovi sahranjuju očeve, rat je doba u kojem očevi sahranjuju sinove“... i kao da nije bilo dosta krvi, zuluma, okova, dečijeg plača i majčinog krika, tokom nekoliko vekova srpske i svetske istorije, 20. vek je pokazao svu surovost ljudskog stradanja.
Kroz istoriju su se uvek vodili ratovi. Borba za moć, za plen, za teritoriju, pohodili su misli velikih vojskovođa i njihovih armija u vojničkim jurišima. Na pragu 20. veka svetska mapa poprima granice za koje bi se pomislilo da će ostati ustaljene. Razvoj modernog društva, industrijalizacija, poštovanje ljudskih prava i sloboda, odavali su sliku mira. Međutim, u svetskim štabovima kovali su se planovi kako skrojiti svet po svojim merilima i prividni mir je buknuo poput požara koji je zahvatio Evropu, a potom i ceo svet.
Narod koji je kroz vekove bio prvi na udaru svim osvajačkim silama i uspešno odolevao naporima da bude pokoren i proteran sa svojih ognjišta, opet se našao u polju razmene vatre, kao bedem, kao žrtva, kao prepreka. Opet se glasno pričalo o tom narodu i opet su se nizali planovi protiv onih koji su im te planove osujetili. Reč je o Srpskom narodu koji je pokazao duhovnu i junačku nadmoć u veku heroja i žrtava. Koracima naših slavnih predaka kroz 20. vek oživećemo herojske podvige, junačke bitke, suze i golgotu.
Prvi balkanski rat otvorio je „pandorinu kutiju“ koja i danas, 2024. godine nije zatvorena. Prvi balkanski rat ( oktobar 1912 – maj 1913.); Drugi balkanski rat (jun 1913 – avgust 1913.); Prvi svetski rat (jul 1914 – novembar 1918.); Drugi svetski rat (septembar 1939 – septembar 1945.); Građanski rat u SFRJ ( 1991 – 1995.); Kosovski rat (1998 – 1999).
Koliko pretrpi čovek u prosečnom životnom veku, koliko je patnje stalo u širinu Srpske duše. Za sto godina bezmali broj ratova na kućnom pragu, prekrajanje granica, stradanje ravno genocidu. Opet, Srbin uspravno stoji noseći ožiljke na duši poput ordenja. Bije bitke za opstanak, za vekovnu dedovinu, za Kosovo i Metohiju.
Breme koje su nosili naši preci i danas je tu, sa nama. Opevani u pesmama, zabeleženi u istorijskim udžbenicima, naučili su nas na ponos, borbu i istrajnost. Žrtva koju je podneo naš narod u prošlom veku je velika, vredna divljenja i prkosna. Danas je naša dužnost da budemo vredni svoje istorije, slavnih predaka i da se ne povlačimo pred silom, jer zavet koji mi branimo stoji ispred svake sile.
Pobeda – info
