Od Islanda do Urala, od Norveške do Apenina, u različitim delovima Azije, pa sve do krajnjeg severa Afrike, rasprostranjeno je listopadno drvo roda Sorbus, koje pripada porodici Rosaceae. Sorbus aucuparia ili u našem narodu poznatija kao jarebika ili mukinja, raste u gotovo celoj Evropi. Odgovara joj umerena i hladna klima, uključujući sever Rusije i Sibir, kao i Kavkasku regiju. Jedino gde stanište jarebike nije primećeno, jeste krajnji južni deo evropskog kontinenta tj. južni delovi Grčke i Španije, Farska i Balearska ostrva, kao i Sardinija. Na Alpima raste na nadmorskoj visini od 2.000 metara. Danas se mogu pronaći na teritoriji Severne Amerike, od Vašingtona do Aljaske ali se tamo uglavnom uzgaja kao ukrasna biljka. Ovo je veoma otporna vrsta i dobro podnosi kratak vegetacioni period. Otporna je na niske temperature i zagađen vazduh. Može da uspe i na peskovitom tlu i kamenjaru. Otac taksonomije, švedski naučnik i prirodnjak, Karl Line, 1753. godine, odredio je binomijalnu nomenklaturu roda i vrste. U jugoistočnoj Engleskoj, na Čilternskim brdima, rastu najviši primerci jarebike, gde je i pronađen primerak visine od 28 metara, sa prečnikom stabla od 56 centimetara.
Tokom vekova, verovalo se da jarebika ima magijsku moć i da privlači ljubav. Mnogi travari ovo drvo nazivaju čarobnim. Uz pomoć bobica, naši preci su predviđali budućnost, ali i kakvi će biti meteorološki uslovi tokom zima i jeseni. Verovalo se da će zima biti veoma hladna i oštra, ukoliko lišće jarebike počne ranije da žuti i opada, nego što joj je inače termin. Ukoliko je cveće počelo da opada čak i pre nego što se otvori, to je značilo da će zima doći kasnije nego što je predviđeno, a ukoliko bobice ranije sazru, znalo se da će proleće doći kasnije.
Simbolika tri drveta jarebike u dvorištima, podrazumevalo je verovanje da stabla štite kuću od krađa i požara, dok opale bobice po dvorištu, predstavljaju amajlije za povećavanje sreće i prosperiteta. Verovalo se da će, imajući ovo drvo u dvorištu, ljudi sačuvati svoje zdravlje i lepotu. Nekada su se pravile ogrlice od bobica jarebike, jer je postojalo verovanje da mlade devojke treba da ih nose, kao i buketiće sa grančicama kako bi pronašle pravu ljubav. Takav buket se obično poklanjao devojkama koje još uvek nisu pronašle svoju srodnu dušu. Nekada je jarebika korišćena kao lek za koze, dok je danas izuzetno značajna u lečenju ljudskog probavnog sistema. U narodu se lišće koristilo u lečenju bolesnih koza, dok je npr. u germanskoj mitologiji, biljka bila posvećena bogu oluje, Donarau. Smatra se da je prapostojbina jarebike Egipat, a da je u Evropu došla preko Male Azije.
Naša današnja biljka jeste drvo, ali se nekad sreće i u obliku žbuna, iako je to redak slučaj. Može da dostigne visinu između 5 i 15 metara. Koren vertikalno raste u dubinu, a biljka može ponovo direktno iz njega da naraste čak i ako je nadzemni deo isečen. Iz jednog korena može da naraste po nekoliko stabala, a kruna je poprilično široka i nepravilnog je oblika. Za razliku od krune, stablo je pravog rasta, cilindrično je, i relativno tanko. Grane koje rastu iz stabla, uvek rastu u smeru prema gore.
I ova biljka kao i većina, menja svoju boju kako stari. Kada je mlada, stablo tj. njegova kora je žuto-sive boje i uglavnom glatke površine. Kako biljka stari, kora joj postaje tamnija. Na njoj se javljaju brojne male pukotine koje su uzdužnog pravca. Listovi imaju perastu strukturu i raspoređeni su sa obe strane listne drške. Mogu da budu dugački do 20cm. Mladi listovi, prekriveni su sitnim dlačicama, koje se, kako biljka sazreva gube. Kada se protrljaju, mladi listovi imaju aromu marcipana. Ovo stablo u proseku može da živi od 80 do 100 godina, što jarebiku svrstava u red drveća sa najkraćim životnim vekom. Cveta tokom meseca maja i juna, kod nekih vrsta drugi put i u septembru. Jarebika je jednodoma biljka. Cveta nakon deset godina od sadnje, a nakon toga može da donosi plodove do kraja svog životnog veka.
Cvetovi su sakupljeni u grozdove, i u jednom grozdu može da bude i do 250 malih cvetića. Oni su okruglog oblika i imaju 5 kruničnih listića. Najčešće su bele boje, a nektar je veoma bogat glukozom i fruktozom. Kada govorimo o plodu ove biljke, on je takođe veoma specifičan izgledom. Okrugao i jabučast, pre zrenja je zelenkaste boje da bi, kako sazreva, dobijao jarko narandžastu nijansu. Zreli plodovi su prebogati jabučnom kiiselinom, pektinima, provitaminom A, taninima, sorbitolom i C vitaminom.
Ova biljka ojačava imunitet, čisti krv i utiče na ublažavanje jakih migrena. Korišćenje tinkture, može da utiče na smanjivanje jakih stomačnih bolova. Za podsticanje izlučivanja mokraće iz organizma, štetnih materija iz krvi i smirivanje raznih upala u telu, zaslužni su bobičasti plodovi koji su prebogati vitaminima i raznim lekovitim supstancama. Zreli plodovi sadrže oko 70% vode i 7% šećera. Ogromna količina A, C i E vitamina, predstavlja pravu malu vitaminsku bombu čijom se fermentacijom, dobija zaslađivač male kalorijske vrednosti, sorboza. Od jarebike je moguće praviti marmelade, kompote, sokove, sirupe, kaše, čak i vina. Kompot, sok ili žele deluju veoma blagotvorno kao sredstvo za umirivanje promuklosti. Kod preopterećenosti creva, usled neredovne stolice, preporučuje se konzumiranje svežih plodova ili sokova. Kod stanja kao što su bronhitis, upala pluća ili plućne maramice, preporuka je uzimati kafenom kašikicom više puta na dan, sok sveže ceđen iz ploda jarebike. Sok ima širok lekoviti opus. On se koristi i kao prirodni lek u borbi za izbacivanje bubrežnog kamenca, i kod problema sa mokrenjem, bilo da se radi o teškom ili umanjenom mokrenju.
Imajući u vidu da jarebika predstavlja pravu bombu punu C vitamina, preporučuje se osobama koje pate od nedostatka istog, kao i u slučajevima preopterećenosti creva usled neuredne stolice. Klinička ispitivanja, dovela su do saznanja da marmelada i sveže ceđeni sok pospešuju izlučivanje bubrežnih kamenaca, i da generalno, ublažavaju različita oboljenja bubega. Pored toga, konzumacija soka dokazano pročišćava krv. Sirup napravljen od plodova biljke, pokazao se veoma delotvornim kada je u pitanju zaustavljanje kašlja. Jarebika deluje antimikrobno, i veoma je dobar saveznik u borbi protiv artritisa i dijabetesa, a pokazao se i veoma efikasnim pomoćnim sredstvom kod osoba koje imaju problem sa hemoroidima. Kao jak purgativ, koristi se ekstrakt svežih plodova jer parasorbinska kiselina može jako da nadraži želudačnu i crevnu sluznicu. Čaj od plodova biljke, pije se i kod ublažavanja reumatskih bolova, katara pluća, bolova u želucu, ublažavanja veoma bolnih menstruacija, bubrežnih tegoba i opstipacije.
Vino od jarebike koje smo već spomenuli, blagotvorno deluje u lečenju probavnog sistema. Veoma je delotvorno u borbi sa mikrobima, kao i kod povećanog holesterola u krvi. Narodna medicina, u nekim krajevima nazvana i pučka ( načini lečenja utemeljeni su na iskustvu ili verovanju), koristi jarebiku u lečenju bolesti pluća, artritisa, gihta, groznice, različitih krvarenja, promuklosti, raznih vrsta rana, fraktura, ali i rana na životinjama. Generalno, jarebika ima veoma širok lekoviti opus i deluje kao antimikrobik, antireumatik, antiseptik, digestiv, dijabetik i diuretik, holagog, purgativ, adstrigent i antidijaroik.
Ono što je važno da istaknemo kada je u pitanju upotreba jarebike u lekovite svrhe, to je pravilna konzumacija, kako ne bi došlo do neželjenih efekata. Kada se sakupljaju u divljini, plodovi ove biljke sadrže veoma visoke koncentracije parasorbinske kiseline koja može da dovede do problema sa varenjem, čak i do oštećenja bubrežne funkcije. Nikako ih ne treba jesti sirove, međutim, kada bobice prođu određeni proces kao što je npr. zamrzavanje ili kuvanje, dolazi do promene i tad pomenuta kiselina postaje veoma lekovita.
