Žitarica koja se po morfološkim i fiziološkim svojstvima bitno razlikuje od ostalih žitarica, tema je naše današnje priče. Heljda, Fagopyrum esculentum, jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu. Pripada porodici Polygonaceae. Naziv joj potiče od grčke reči phagos, što znači bukva i pyros – pšenica, jer je veoma slična semenkama heljde i bukve. U ishrani se koristi u obliku brašna, zrna ili pahuljica. Veoma je bogata proteinima, vlaknima i raznim hranljivim vitaminima i mineralima kao što su magnezijum i gvožđe. Ima nizak glikemijski indeks i samim tim, ne izaziva nagli porast šećera u krvi nakon konzumacije. Ova biljka je medonosna, i privlači veliki broj pčela koje prave kvalitetan med. Otporna je na većinu štetočina, te je veoma poželjna kultura kada govorimo o ekološkom vrtlarstvu.
Dobro uspeva u brdskim predelima, na visinama od oko 1000 metara nadmorske visine, iz razloga što je period vegetacije do 90 dana. Na taj način uspeva i u uslovima kasnije setve u proleće. Zbog kraće vegetacije, postoji mogućnost da se heljda gaji kao predusev ili drugi usev u godini. Ono što za nju predstavlja opasnost, jeste preosetljivost na sušu. Može se uzgajati u različitim uslovima, od hladnijih planinskih, do toplijih područja sa umerenom klimom. Rusija je u 2023. godini, proglašena za lidera u uzgoju heljde. Najviše se, pored Rusije uzgaja u Kini, Francuskoj i Americi, a proizvodnja može biti konvencionalna ili organska. Ova biljka ima i svoj međunarodni dan koji se obeležava 10. aprila. Kod nas je poznata pod nazivom „pasja trava“.
Iako se uzgaja kao žitarica, ova jednogodišnja zeljasta biljka se ne ubraja ni u vrstu pšenice, a ni u trave. Upravo iz razloga što su njene semenke jestive i veoma bogate ugljenim hidratima, ona se naziva i pseudo cerealijom tj. lažnom žitaricom. Koren joj je snažan i razvijen, i po izgledu podseća na vreteno. Prodire u zemljište na dubinu 1 do 2 metra. Stabljika može da bude visoka između 30 i 150 cm, mada većina sorti dostigne visinu oko 60 cm. Šuplja je, razgranata, i rebrasta. Listovi su srcolikog oblika. Niži listovi imaju peteljku, a viši se direktno nastavljaju na stabljiku. Na biljci se razvija veliki broj belih ili svetlo ljubičastih sitnih cvetova. Plod je mali oraščić. Seme heljde ima piramidalni oblik i veoma je lagano. Oko 30 grama je klasična gramaža 1000 zrna. Seme vremenom gubi sposobnost klijanja i da bi se moglo koristiti za setvu, mora da bude iz prethodne godine, nikako starije. Ljudska upotreba, podrazumeva čišćenje semena od ljuske. Nekada se koristila kao hrana za stoku, mada nakon mnogih kliničkih studija, zaključeno je da je potpuno bezbedna i za ljudsku ishranu. Lako je svarljiva i uklanja štetne materije iz organizma.
Fagopyrum esculentum je veoma stara biljka. Naučna istraživanja potvrđuju njeno postojanje čak 6000 godina p.n.e. na teritoriji današnje pokrajine Junan, na jugozapadu Kine. Tek u VII i VIII veku su je sa Himalaja u balkanske zemlje doneli iskusni trgovci tadašnje prapostojbine Bugarske, poznatiji kao Povolški Bugari. Spada u sastavni deo tradicionalne ishrane u Poljskoj i Rusiji, naročito u Sibiru. U nekim zemljama se gaji isključivo zbog meda.
Heljda je dokazano lekovita biljka. Prebogata je vitaminima i mineralima, te pored pomenutog gvožđa i magnezijuma, sadrži fosfor i cink, belančevine i vlakna. Takođe, sadrži i znatnu količinu vitamina B1 i B2 koji su značajni u očuvanju i održavanju zdravlja u ravnoteži. Bogatstvo belančevinama je čini idealnom namirnicom za vegetarijance i vegane. Posebno važnja činjenica vezana za ovu pseudo žitaricu, jeste što ona ne sadrži gluten, pa je veoma značajna namirnica u ishrani osoba koje se bore sa celijakijom tj. intolerancijom na gluten. Njena upotreba povlači za sobom brojne zdravstvene prednosti. Visok nivo vlakana pomaže u održavanju ravnoteže probavnog sistema.
Takođe, njenom upotrebom se može poboljšati i funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Rutin koji se nalazi u heljdi pomaže jačanju krvnih sudova i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Ima snažna antioksidativna svojstva koja pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu. Oni predstavljaju molekule koji oštećuju tkiva, te su povezani sa mnogim teškim bolestima, ali i sa starenjem.
Kao medicinski značajna, benefiti heljde, otkriveni su tek krajem sedamdesetih godina XX veka. Osim u lečenju krvotoka, korisna je i u lečenju tuberkuloze, kao i održavanju nivoa glukoze u normali. Kliničke studije, pokazale su veliki benefit od korišćenja heljde u lečenju bolesti srca, jer se njenom upotrebom smiruju upale, smanjuje nivo lošeg holesterola, a povećava nivo dobrog što rezultira umanjenjem rizika bolesti srca. Jedinjenje koje je odgovorno za to, svakako je Rutin. On reguliše krvni pritisak, a pored toga, dokazano smanjuje rizik od pojave raka.
Čaj od heljde je naširoko poznat po lečenju različitih bolesti krvotoka kao što su proširene vene i pucanje kapilara. Takođe, blagotvoran se pokazao i kod smanjivanja poteškoća sa pamćenjem, dijabetesa, reume, i različitih gastro oboljenja. U našem narodu, čaj se često koristi za umirenje kašlja i smanjivanje sluzi u plućima. Heljda je najbogatiji izvor hrane po pitanju količine rastvorljivog ugljenog hidrata D-kiro inositol-a koji sadrži. Ovo jedinjenje smanjuje količinu šećera u krvi, pa je samim tim korisno u borbi protiv dijabetesa, a ujedno znači da heljda kao namirnica ima nizak glikemijski indeks. Pored toga, heljdina opna, koja je jako tvrda i uvek se odstranjuje, najčešće se koristi za punjenje jastuka, koji sprečavaju razvoj mikroorganizama, što je pogodno za ljude koji pate od alergija i osetljivi su na grinje i prašinu.
Kao biljka poznata po antibakterijskim svojstvima, listovi heljde se preporučuju isključivo za lokalnu upotrebu. Sveže listove heljde je moguće staviti direktno na ranu ili posekotinu, ili kao oblog na područje abdomena, što pomaže izvlačenju viška vode kod teških bolesnika. Takođe, kada se usitni list ove biljke i pomeša sa njenim brašnom, dobija se ekološki bebi puder, koji štiti dečju kožu od infekcija.
Koristi se u tradicionalnim jelima širom sveta, uključujući hajdinsku kašu u Hrvatskoj, ruske palačinke blini i japanski soba nudle.
Za kraj, predlažemo dva recepta uz koje najlakše možete uključiti heljdu u redovnu ishranu:
Kaša od heljde
Heljdu potopite u vodu, i pustite da odstoji tokom noći. Za jednu osobu, dovoljno je 2dl. Ujutru se ispira, stavlja u lonac i ponovo preliva vodom, pri čemu se dodaje i malo soli. Kaša se kuva na tihoj vatri sve dok heljda ne omekša, a po potrebi se dodaje još vode. Po želji, mogu se dodati suve smokve, banane, šljive i jabuke, a sa tim dodacima, kuva se još 3-4 minuta. Može se preliti sa malo mleka ili pripremiti sa domaćim medom, a može se posuti i cimetom.
Pasta od povrća
Paradajz izdubite i sačuvajte unutrašnji deo. Potom narendajte patlidžan i luk. Sve to posolite i propržite na maslinovom ulju. Na to se dodaje unutrašnjost paradajza, nekoliko čeri paradajza, i nekoliko zrna kleke. Posle nekoliko minuta se dodaje biber i mešavina mediteranskih začina. Pastu možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane.Testenina od heljde se inače kuva kratko vreme po uputstvu koje imate na pakovanju, procedi se, i začini maslinovim uljem. Nakon što je pasta pripremljena, pomešajte je sa povrćem, a preko možete narendati i parmezan.
pobeda info
