Kroz istoriju ljudske civilizacije, veliki mitovi i legende vezuju se za ovu višegodišnju zeljastu biljku iz porodice glavočika, Asteraceae. Latinski naziv, Achillea millefolium, u našem narodu, poznata je i kao sporiš, kostrijet, jalovi mesečnjak, armanj, kunica, stolisnik, roman, tintorova trava, romonika, vražja kopriva, hajdučica i hajdučka trava.
Ova biljka raste na nadmorskoj visini do 2.500 metara. Rasprostranjena je po celoj Evropi. Može se naći i na ostalim kontinentima u zavisnosti od temperaturnih uslova. Vrlo je prilagodljiva i uspeva na različitim tipovima tla. Srećemo je na sunčanim, suvim livadama, pašnjacima i poljoprivrednim zemljištima, ivicama puta, planinskim područjima, suvim visoravnima, pored obala reka i jezera.
Hajdučka trava, korištena je u tradicionalnoj medicini, tokom ratovanja, i zato ima ogroman kulturni i istorijski značaj, te se za nju vezuju mnogobrojni mitovi i legende. Latinski naziv potiče od legende o najvećem grčkom junaku, Ahilu, koji je svoje rane zaceljivao hajdučkom travom. Takođe, smatra se da je Ahil celo telo premazivao hajdučkom travom osim pete, te je zato ona bila najranjiviji njegov deo. Druga legenda kaže da je njome lečio rane kralja Telefa. U rimskom periodu, ova trava se simbolično dovodila u vezu sa mirnim snom. Kod starih Slovena i Germana, smatrana je i biljkom sa magijskim moćima.
Prastari zapisi o moćnoj hajdučkoj travi dolaze i sa druge strane sveta, Kine, gde u jednoj od najstarijih kineskih tekstova pod nazivom Ji-djing, postoji podatak da je tokom procesa dobijanja heksagramskih linija koje su se koristile za proricanje budućnosti, podrazumevana obavezna upotreba stabljike hajdučke trave. Ono što je kod nas poznato, koristili su je hajduci u vidanju rana, te je naziv, Hajdučka trava, potekao iz tog perioda.
Uspravna stabljika može dostići visinu čak i do 100 cm. Razgranata je, okrugla i dlakava. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike, i imaju latice koje su bele ili ružičaste, kao i središnji disk žute boje. Sitni su i skupljeni u štitaste cvate. Nalaze se na vrhu stabljike. Listovi su perasto razdeljeni, bledo zelene boje, i imaju papratolike izbočine. Mogu biti i beli ili purpurno crveni, zavisno od roda. Donji listovi imaju peteljku, a gornji naizmenično izrastaju. Biljka daje specifičan, lep miris. Nadzemni deo sadrži etarsko ulje, vitamin K, tanine, smolu itd. Eterično ulje dobija se destilacijom, uz pomoć vodene pare. Ima antioksidantni i antimikrobni efekat, i deluje snažno u borbi protiv gljivica i bakterija sprečavajući infekcije. Kao kamilica, i ova biljka pripada porodici Asteracee, te im je i terapeutska upotreba slična.
Po hemijskom sastavu, Hajdučka trava spada u red najkorištenijih lekovitih biljaka budući da sadrži više od 100 aktivih bioloških jedinjenja. Bogata je eteričnim uljima koja doprinose antimikrobom, protivupalnom i analgetskom delovanju biljke. Takođe, flavonoidi kojih ova biljka ima na pretek, kao antioksidansi, pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnih radikala. Alkaloidi imaju blagi i umirujući efekat, a tanini pomažu u zaustavljanju krvarenja. Pored toga, Hajdučka trava je bogata vitaminima C i K, i mineralima kao što su gvožđe, sumpor, kalijum, fosfor, natrijum i folna kiselina.
Najčešća upotreba ove trave je u vidu čaja, ali se on sme konzumirati najviše 2 do 3 nedelje kontinuirano. Nakon toga, preporučuje se pauza od minimum 7 dana. Jednako moćno deluje i kada se koristi u obliku spreja, gela, kreme, kapsula i losiona. Svojim protivupalnim svojstvima, kada se primeni direktno na kožu, pomaže u smanjenju upale i crvenila što se pokazalo efikasnim kod upala tetiva i mišića, kao i kod ublažavanja bolova kada su u pitanju degenerativna oboljenja zglobova. Osip, ubodi insekata, iritacije, manje povrede, sva ova stanja se mogu tretirati Hajdučkom travom.
Pored toga, može se koristiti i za umivanje i hidrataciju kože, jer poboljšava kvalitet opšteg stanja epitelnog tkiva. Gel se najčešće koristi kod neuropatskih bolova, sportskih povreda, reumatoidnog artritisa, ublažavanja upala mišića i tetiva, ublažavanja bolova kod artritisa i artroze itd.
Pored ublažavanja problema kao što su nadutost, dijareja i grčevi, čaj se koristi i za poboljšanje apetita kod osoba koje imaju problema sa manjkom kilograma. Deluje umirujuće na digestivni sistem. Pomaže u smirivanju sluzokože creva i želuca. Pored toga, koristi se i za poboljšanje cirkulacije krvi, što je u velikoj meri pomoć kod smanjenja rizika nastanka proširenih vena. Zahvaljujući antiseptičkom i protivupalnom dejstvu, može pomoći kod umirivanja kožnih iritacija i manjih posekotina. Koristi se i za smanjenje simptoma prehlade i gripa. Ženska populacija u velikom procentu, čaj koristi za ublažavanje menstrualnih tegoba i regulaciju neredovnih ciklusa. Kao sedativno sredstvo, koristi se u smanjenju stresa i anksioznosti. Poboljšava kvalitet sna.
Kada govorimo o narodnoj medicini, upotreba Hajdučke trave preporučuje se u početnim stadijumima šećerne bolesti. Efikasan je i kod ublažavanja bolova izazvanih reumom i gihtom. Bilo da su u pitanju plućne bolesti, krvarenje hemoroida, pojačana menstrualna krvarenja, ova biljka je uspešna u zaustavljanju bolova. Kao vodeni ekstrakt, primenjuje se u obliku kapi za nos kod različitih vrsta prehlada. Istorijski zapisi potvrđuju upotrebu čak i kod ublažavanja simptoma malarije. Upotreba deluje povoljno i na rad bubrega, jer podstiče izlučivanje mokraće. Dokazano čisti i jača krv. Pokazala se veoma efikasnim sredstvom u lečenju slezine, jetre, gušterače. U kozmetici, zastupljena je upotreba eteričnog ulja hajdučke trave.
Iako nisu uočene veće kontraidikacije prilikom upotrebe, postoje određena neželjena dejstva koja se mogu pojaviti kao što su alergijske reakcije u vidu svraba, oticanja, crvenila kože ili osipa. Takođe, u interakciji sa drugim lekovima kao što su antikoagulansi, sedativi i antidepresivi, može doći do neželjenih reakcija, te je preporuka da se, ukoliko se odlučite za konzumaciju Hajdučke trave, najpre konsultujete sa svojim lekarom. U veoma retkim slučajevima, istraživanja su pokazala da prilikom upotrebe ove biljke može doći do probavnih smetnji kao što su nadutost, dijareja ili želudačne tegobe.
Predlažemo dva načina upotrebe čaja, za spoljnu i unutrašnju upotrebu:
Priprema: suve cvetove Hajdučke trave ( 1 do dve kafene kašičice) stavite u šolju od 200ml, sa vrelom vodom. Ostavite da odstoji najviše do 15 minuta. Procedite, i čaj je spreman za upotrebu. Preporučena doza je tri puta dnevno. Ukoliko imate problema sa bubrezima i jetrom, preporučena je smanjena konzumacija čaja.
Čaj za spoljašnju upotrebu/ ispiranje rana ili grla
Priprema: Dve do tri supene kašike suvih cvetova Hajdučke trave prelijte sa pola litre vrele vode. Nakon najviše 20 minuta, čaj procedite. Tečnost za ispiranje grla ili za obloge, možete koristiti do tri puta na dan.
pobeda info
