Oštolist, symphytum officinale, potiče od grčke reči symphio, u prevodu, spojiti se/ srasti, što ukazuje na
značaj upotrebe gaveza na brže zarastanje preloma kostiju. U narodu je poznat i kao sodula, kilnjak,
veliki gavez, crni gavez, crni koren, volovski jezik, svatovci, pljušč i svenik. Sve su to nazivi za biljku koja se u narodu smatra darom od Boga. Mi ga jednostavno prepoznajemo kao gavez. Spada u jednu od
najdragocenijih biljaka. Iako na oko nije baš reprezentativnog izgleda jer raste kao običan korov, narodna medicina ga smatra nekom vrstom blagoslova kada su ljudski bolovi u pitanju.
Rasprostranjen je u Evropi, a može se naći čak i u zapadnom Sibiru i Maloj Aziji. Kod nas se najčešće
sreće na području južnog i srednjeg Banata, Sremskom lesnom platou i na Vršačkim planinama. Pogoduju mu vlažna staništa kao što su livade i ravničarski tereni, sreće se pored saobraćajnica i kanala, u njivama, baštama, vlažnim šumama, vrtovima i vinogradima, ali se može naći i na obalama reka i potoka. Brzo se širi, i za kratko vreme može da prekrije velike površine. Plod je orašast. Pčele u velikoj meri posećuju polja gaveza jer je to medonosna biljka. Razmnožava se crnim i žućkastim semenom.
Cveta od maja do avgusta. Koren je repastog tipa i veoma snažan. Stablo je uspravno, zeljasto i može da naraste od 20cm do 1 metra. Spolja je tamno smeđe do crvenkaste boje, a iznutra od bele do svetlo žute.Gornji deo grana je čvrst i dlakav, dok je iznutra šuplje. Listovi su jajastog oblika i sužavaju se u lisnu dršku, dok je gornji deo sedeći. Krunica gaveza je prljavoružičaste ili žuto bele boje listova koji su međusobno srasli i imaju zvonast izgled. U lekovite svrhe se koriste koren ili list gaveza. Koren iz zemlje izvlači minerale do kojih druge biljke nemogu dopreti što ga čini dobrom akumulatornom biljkom. Listovi se takođe mogu koristiti i u svrhu đubrenja zemljišta. Najznačajnija supstanca gaveza jeste alantoin, koji stimuliše stvaranje novih ćelija.
Još od antičkog perioda, gavez se koristio protiv bolova, svih bolesti zglobova i različitih upalnih stanja na koži. Prvi put je spomenut u I veku, u jednom od najstarijih zapisa antičke medicine. Rimski pisac i
naučnik, autor dela Naturalis historia , Plinije Stariji, spominje gavez i njegova lekovita svojstva. U knjizi, gavez se spominje kao lek za lečenje modrica i uganuća, a koristi se i sirup biljke. Takođe, tvrdi da gavez omogućava brzo zaceljivanje rana. Spominje se i kao sredstvo za podsticanje mesečnog ciklusa kod žena.
Dioskoridesova Materia medica, najstarija je medicinska knjiga u Europi. Ona je oblikovala evropsku i
arapsku fitoterapiju pre gotovo 2000 godina. Dioskorid takođe spominje gavez: „Koreni su dole spolja
crni, a iznutra beli i sluzavi. … Fino samleveni, korisni su za one koji pljuju krv i one koji pate od
unutrašnjih apscesa. Koriste se kao oblog, a takođe zatvaraju sveže rane. Imaju dejstvo spajanja kada se
kuvaju sa komadićima mesa. Deluju kao kataplazma u slučaju upale, posebno u analnom području“.
Lekovitost gaveza su otkrili i narodi Dalekog istoka. Korišten je u lečenju od preloma kostiju, dijareje,
bolesti pluća, kašlja, mučnine do lečenja akni. Istraživanjem su pronađeni dokazi da je u Japanu korišten
još pre 2.000 godina.
U srednjem veku, lekovitost gaveza bila je zastupljena kod osoba koje pate od reumatizma i gihta.
Nikolas Kulpeper (1616–54) spominje gavez u delu Engleski fizičar. Želeo je da omogući siromašnim
slojevima stanovništva korišćenje i pristup lekovitim biljkama. Napisao je knjigu koja sadrži kompletnu
metodu kako čovek može sačuvati svoje zdravlje i dok je potpuno zdrav. U vezi gaveza, Kulpeper je
izjavio: „Kaže se da je tako moćan, da ako se ubaci sa isečenim komadićima mesa u lonac, opet će ih spojiti, a sirup od njega vrlo je delotvoran za sve one unutrašnje povrede; … i za spoljne rane ili rane na
mesnatom ili žilavom delu tela“.
Tokom XX veka, upotreba gaveza se preporučivala kod preloma kostiju, naročito u trećoj fazi
regeneracije, za ublažavanje bolova neposredno nakon preloma, za smirivanje bolova kod hematoma,
kontuzije i upale mišića. Kod olakšavanja različitih tipova tromboze, artritisa, reumatizma kao i za osobe
koje imaju probleme periosta, odnosno vezivnog omotača kostiju. Veoma je učinkovit kod smirivanja
zapaljenja plućne maramice, bronhitisa. Čaj je preporučljiv za ublažavanje bolova kod nekih vrsta
tumora. Efikasan je i kod sprečavanja dijareje. Jedno od starih imena za gavez u Rusiji, je pletena kost,
zbog učinkovitosti sa oporavkom kostiju. Biljka se koristila i kao hrana tokom gladi u Irskoj 1840-ih.
Engleski emigranti su gavez tokom migracija, doneli u Ameriku.
Pored upotrebe u kulinarstvu, poljoprivrednici koriste gavez i kao hranljivu stočnu hranu. Danas se ne
preporučuje konzumacija gaveza u neprerađenom stanju. Kroz razna klinička ispitivanja, mast ekstrakta
gaveza je upoređivana sa placebom u lečenju akutnih uganuća. Rezultat je veliki uticaj gaveza na
oporavak. Takođe, drugim istraživanjima je upoređivan uticaj gaveza u odnosu na druge masti koje se
koriste za razna uganuća, iščašenja i prelome. Rezultati su pokazali da bi upotreba gaveza u fitoterapiji
dala znatno bolje rezultate od farmaceutskih proizvoda. Kada govorimo o spoljnoj primeni, Nemačka
komisija je dala pozitivno mišljenje o upotrebi korena gaveza kada je u pitanju lečenje modrca, uganuća,
mišića i tetiva.
Gavez je prebogat vitaminima i mineralima, kao što je vitamin A, vitamini B kompleksa, vitamin E,
kalcijum, fosfor, kalijum, hrom, jod, magnezijum. Mit u koji i danas veruju ljudi, jeste se da predugo
držanje obloga od gaveza oko 2 prsta, može dovesti do njihovog srastanja. Zato njegova upotreba mora
biti sa merom i oprezom. Naučna istraživanja su opovrgnula upotrebu gaveza oralnim putem, čak se
smatraju opasna po ljudsko zdravlje.
Unosom gaveza preko usta, pirolizidinski alkaloidi koje sadrži, mogu teško oštetiti jetru, zato što
izazivaju začepljenje vena jetre. Takođe, mogu uzrokovati cirozu jetre ili kancer. Oštećenje jetre može se
javiti i nakon par meseci od početka uzimanja oralnog preparata gaveza (velike količine čaja ili kapsula sa ekstraktom gaveza). Može doći i do otoka abdomena. U najgorem slučaju, gavez primenjen preko usta
može dovesti do otkazivanja jetre. Tada transplantacija jetre postaje neophodna. Upravo iz svega
navedenog, istraživanja o toksičnosti su doprinela značajnom padu popularnosti gaveza u sadašnjosti.
U današnje vreme oralni preparati gaveza (čaj i kapsule) zabranjeni su u mnogim zemljama kao što je
Velika Britanija, Nemačka, Kanada, SAD. Travari i dalje preporučuju unos preparata gaveza putem usta,
ali uz veliki oprez i to samo tokom kratkog perioda, isključivo osobama koje nemaju i nisu imale nikakve
bolesti vezane za jetru.
Gavez se uglavnom, isključivo koristi za spoljašnju upotrebu. Međutim, ni u tom obliku ga trudnice i
dojilje ne trebaju koristiti, jer je istraživanjima utvrđeno da je reproduktivno toksičan. Kada je u pitanju
upotreba gaveza kod dece, istraživanja su pokazala da je njegova upotreba bezbedna za decu od 3 do 12
godina. Što se tiče mazanja melema i masti od ove biljke, preporuka je mazanje u tankom sloju najviše 2
puta dnevno i ne duže od 10 dana.
Gavez se primenjuje samo na zdravu kožu jer oštećena ili inficirana koža dovodi do mogućnosti lakšeg
prelaska otrovnih supstanci iz gaveza u krv, pa se primena gaveza u ovim situacijama nikako ne
preporučuje.
pobeda info
