Dva veka Matice srpske biće obeležena večeras svečanom akademijom u Srpskom narodnom pozorištu, u Novom Sadu na kojoj će o toj instituciji koja je imala i ima dragocenu ulogu u procvatu kulture i nauke Srba, pored predsednika Matice Dragana Stanića, govoriti patrijarh Porfirije i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević. Prenos svečane akademija povodom dva veka Matice srpske iz SNP-a možete pratiti na prvom programu Radio-televizije Vojvodine.
Matica će veliki jubilej obeležiti i 23. februara izložbom Dva veka Matice srpske 1826 – 2026 – „Istorijat, obilje i jedinstvo jedne košnice“ koja će biti otvorena u foajeu Matice srpske.
Matica srpska, najstarija institucija srpske kulture, književnosti i nauke osnovana u Pešti 16. februara 1826. godine imala je, i ima, čudesnu ulogu u procvatu srpske kulture i nauke. Njena delatnost bila je posebno važna u vreme Habzburške monarhije. Uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju, današnju SANU, Matica je bila i ostala centralno telo srpske kulture i nauke.
Matica je imala izuzetnu ulogu ne samo u istoriji Srba, već i drugih slovenskih naroda. Narodi su zbog nje u svoj rečnik uvodili reč – matica. Za dva veka trajanja uspela je da prikupi i sačuva čak četiri miliona knjiga, 12 hiljada slika, crteža i skulptura, ali i od zaborava otrgne 60 hiljada pisama.
Više nacionalnih matica u slovenskom svetu oblikovano je po uzoru na Maticu srpsku.
Česi su tako 1831. godine osnovali Maticu češku. U Zagrebu je 1842. osnovana Matica ilirska, 1862. u Zadru Matica dalmatinska, 1864. u Ljubljani Slovenska matica. Matica Lužičkosrpska osnovana je 1847, Galičko ruska 1848, Poljska 1882, Bugarska 1909. U Dubrovniku je takođe 1909. osnovana Dubrovačka Matica srpska.
Kroz dva veka postojanja Matica srpska se odlikovala širokim sveobuhvatnim kulturno-naučnim radom, uz izuzetnu izdavačku delatnost, a njena biblioteka ubedljivo je najkvalitetnija ustanova te vrste kod Srba.
Pobeda-info
