Dočekujemo 17. oktobar, utorak, dan kojim će svanuti svetli istorijski trenutak. Heroj čije junaštvo leži u srcima mnogih Srba i nije zaboravljeno, posle više od tri decenije od pada komunizma konačno dobija svoje zasluženo spomen obeležje.
General Dragoljub Draža Mihailović dobija svoj spomenik u Beogradu, na Zvezdari na mestu njegove porodične kuće u Bregalničkoj ulici 24. Iako je Savom i Dunavom proteklo mnogo vode, glavni grad Srbije, Beograd, udostojen je samog čina otkrivanja spomen biste komandantu Jugoslovenske vojske, Draži Mihailoviću, kao i spomen sobe.
Bregalnička ulica skromno krije porodično gnezdo zaboravljenog heroja i njegove porodice. Iako je rođen u Ivanjici 1893. godine, naš čiča Draža detinjstvo i period školovanja provodi u Beogradu. Po prirodi njegovog posla, često se selio, ali sudbina ga je vraćala za prestonicu. Tako je 1931. godine sa suprugom Jelicom i troje dece (Branko, Vojislav i Gordana) zasnovao dom kupivši kuću u Bregalničkoj ulici 24. u kojoj je boravio do Drugog svetskog rata. Danas, na mestu porodične kuće sagrađen je stambeno – poslovni prostor, ali inicijativom udruženja „Naša Drina“, general Draža se vraća kući da uredi svoj dom. Dok ne osvane 17. oktobar, dan svečanog otkrivanja spomenika, istaknućemo da je skulptura delo našeg vajara profesora Dragana Radenovića, člana Ruske akademije likovne umetnosti. Takođe, otkrićemo da će spomen – soba nositi duh prošlog vremena, u vidu izlaganja ličnih predmeta Draže Mihailovića.
Ko je bio Dragoljub Draža Mihailović?
Ličnost koja je obeležila 20. vek i čiji su lik i delo zadužili srpski narod, a sa druge strane doveli do podela, polemika i kontraverze, što je zasluga tadašnjeg sistema vlasti odmah nakon Drugog svetskog rata i dalje je u 21. veku obavijeno velom tajni.
U porodici Mihailović, 27. aprila 1893. na svet je došao muški naslednik Mihajla i Smiljane. Roditelji su mu dali ime Dragoljub, po dedi, majčinom ocu Dragoljubu Draži Petroviću. Ivanjica, mesto Dražinog rođenja, nije ni sanjala da će iznedriti rodoljuba, heroja, srpskog i jugoslovenskog oficira, generala i načelnika Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Međutim, nabrajanje životnih i poslovnih uloga čiča Draže (kako je poznat u narodu) ne može da stane u jedan tekst. O njegovom liku i delu moglo bi se pisati u tomovima.
Njegovi roditelji nisu dugo poživeli i nisu dočekali da decu izvedu na pravi put. Brigu o deci koja su ostali siročad preuzima Vladimir Mihailović, rođeni brat Mihajla Mihailovića.
U domu svog strica, Draža i njegove sestre pronašli su utehu i nastavili su svoj život u Beogradu. Njihov stric, koji je bio oficir i ugledan čovek, omogućio je deci najbolje školovanje. Po završetku osnovne škole, Draža je u jesen 1904. godine upisan u Treću mušku gimnaziju. Prva tri razreda gimnazije završio je u Trećoj muškoj, a poslednja tri, od 1907. do 1910. godine, u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Posle završenih šest razreda gimnazije, Draža je 1. septembra 1910. godine stupio u 43. klasu Niže škole Vojne akademije. Bio je odličan student. Diplomiranje nije ni dočekao, a već je dospeo na bojno polje, uzevši učešće u Prvom i Drugom balkanskom ratu, 1912. i 1913. godine. Po okončanju ratova, gde je preboleo svoje prve rane, januara 1914. godine. 43. klasa je pozvana na dopunski kurs Niže škole Vojne akademije, radi okončanja nastave po skraćenom planu i programu. Po završetku kursa, klasi je priznato da je završila Vojnu akademiju, time je Draža formalno završio jedan deo svog obrazovanja i vratio se u redovnu službu.
Dalje, njegova vojnička sudbina se nastavlja u Prvom svetskom ratu, gde je služio svom narodu i otadžbini. Bio je zapažen kao izvanredan vojnik. Dražu je odlikovala kovrdžava kosa, plave oči, vojnički stas. Po zapisima iz toga vremena, stoji opis da je imao mladoliko lice, da je govorio tečno i razgovetno. Bio je srčan, druželjubiv i uvek spreman za šalu. Po blagom izrazu lica odavao je utisak dobrodušnog čoveka.
Iz Prvog svetskog rata izašao je sa sledećim odličjima: Srebrna medalja za hrabrost; Zlatna medalja za hrabrost; Engleski vojni krst; Orden Belog orla sa mačevima IV reda.
Život ga je spojio sa sestrom njegovog klasnog druga i najboljeg prijatelja, Borivoja Bore Brankovića. Jelica, koja je iza sebe imala jedan brak, ostala je mlada udovica i tek po smrti svog brata, iako je Dražu poznavala od ranije, prst sudbine ih je spojio. Iz te zajednice ljubavi izrodili su četvoro dece: sinove Branka (1921), Ljubivoja (1922. preminuo je u prvog godini života) i Vojislava (1924) u ćerku Gordanu (1927).
Početak Drugog svetskog rata dočekao ih je u Beogradu, gde su se skućili nakon brojnih selidbi, u Bregalničkoj ulici broj 24. Porodica Mihailović preživela je veliku golgotu tokom rata, ali ne samo od ruke fašista nego i od komunističke ruke. Proganjani su, hapšeni, odvođeni u logor zajedno sa decom, ali Jelica je stoički iznela teret Dražine borbe. Njihov sin, Vojislav, poginuo je u maju 1945. godine u Bosni, u borbi protiv komunista.
Kao jedan od najodlikovanijih srpskih vojnika u istoriji, 1941. godine, ne priznaje poraz u Aprilskom ratu i okupaciju, a u maju 1941. godine odlazi na Ravnu Goru, gde nastavlja svoj otpor. Ravnogorski pokret važio je za prvi pokret otpora na teritoriji porobljene Evrope. I pored pokušaja uspostavljanja saradnje sa komunistima i susretom sa Josipom Brozom Titom, zajednički jezik nisu pronašli i pored svih istorijskih okolnosti koje su se desile tih ratnih godina, na kraju su ga koštale života. Nakon oslobađanja Jugoslavije, 1945. godine, komunisti su krenuli u lov na zaostale četničke jedinice. Dragoljub Draža Mihailović, uhvaćen je u okolini Višegrada marta 1946. godine. Priča oko samog suđenja i presude koja je generalu Draži došla glave, obavijena je velom misterije, a mesto njegovog večnog počinka se ni danas ne zna, kao ni same okolnosti celog procesa.
Viši sud u Beogradu, 2015. godine, usvojio je Zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije je streljan. Samim postupkom rehabilitacije komandanta Kraljevske vojske u otadžbini, vraćena mu je vojnička čast koja mu je bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima. Sud je, godinama kasnije, te 2015. utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu.
Pobeda – info
