Egzotičan i orijentalan, u Aziji se gaji preko 4000 godina. Potiče iz Kine, a proširio se zahvaljujući moreplovcima na Indiju, zapadnu Afriku i Karibe. Pripada porodici Zingiberacea, kojoj pripada kurkuma, kalgan i kardamon. Koristi se naviše kao začin u jelima orijentalne kuhinje, ali su njegova lekovita svojstva itekako na visokoj lestvici kada je u pitanju očuvanje zdravlja. U pitanju je višegodišnja začinska biljka, u našem narodu poznata kao đumbir, Zingiber officinale. Smatra se da engleska reč za đumbir, ginger, potiče iz XIV veka. Takođe, istorijski spisi potvrđuju da ovaj orijentalni začin spada u najstarije, koji su u srednjem veku doneti u Evropu.
Đumbir se gaji u tropskim predelima. Ima debeo, mesnat rizom koji je na preseku svetlo žute boje. Koren je položen vodoravno, i veoma je razgranat. Iz njega izbijaju stabljike sa listovima u obliku koplja. Podsećaju na trsku, i mogu da budu dugi do 1 metra. Na vrhu stabljike se nalazi cvat, sastavljen od cvetova ružičaste i crvene boje, zavisno od roda. Plod sadrži mnogo semenki i liči na kapsulu. Pored smole, skroba i etarskih ulja, sadrži moćnu komponentu koja ima veoma lekovita svojstva, gingerol. Podzemnni deo biljke tj. rizom, koristi se kao začin. Takođe, može da se koristi u prahu, sušen, svež, kao ulje i kao sok. Svoju primenu našao je i u kozmetici. Ima jak, oštar i ljut ukus, dok je miris veoma prijatan.
Đumbir je specifičan koren, jer skoro da ne postoji u svom divljem stanju. Predstavlja pravi kultigen, odnosno biljku koju su uzgajivači namerno izmenili. Najstariji dokaz njegovog pripitomljavanja, nalazi se u istorijskim spisima naroda naseljenih u jugoistočnoj Aziji, istočnoj Africi i Okeaniji (Australija, Novi Zeland, Papua, Nova Gvineja i hiljade drugih pacifičkih ostrva). U ovim krajevima, đumbir se uzgaja i eksploatiše od davnina. Za aromatizovanje hrane, korišteni su rizom i listovi, od kojih su se tkale prostirke. Među Austronežanima, korišten je i u mnogim ritualima kao zaštita od duhova i za lečenje. Pretpostavlja se da je brodovima prenet u Indiju, a oko I veka, na Bliski istok i Mediteran. Uzgajao se na Velikim Sudanskim ostrvima i južnoj Indiji, i prodavao kao začin.
Kineski filozor Konfučije, isticao je benefite đumbira u svojim spisima. Smatrao je da ne postoji bolji lek koji snižava telesnu temperaturu, i pomaže prilikom varenja. Značaj đumbira u procesu varenja hrane, isticali su i stari Grci koji su ga čak i u hleb stavljali ( od tad i postoji hleb sa đumbirom). Danas je Indija zemlja koja ga gaji u najvećoj količini, čak 35 % od ukupne svetske proizvodnje potiče sa indijskog tla. U nešto manjem procentu, 18%, gaji se u Kini, Nigerija oko 11%, a Nepal 9%.
Miris i ukus đumbira proizilaze iz ulja koja čine do 3% od ukupne težine biljke u svežem stanju. Drugi sastojci kao što su brojne aminokiseline, proteini, vlakna, vitamini i minerali, takođe čine sastavni deo ove biljke. U azijskim zemljama, pored upotrebe u olakšavanju problema sa varenjem, koristi se i protiv povraćanja. Veoma je efikasno sredstvo kod sprečavanja mučnine tokom putovanja. Izvrstan je za smanjenje nadutosti i gasova, a pomaže i kod smanjenja želudačnih tegoba. Napitak od đumbira, funkcioniše na sličan način kao i voda sa limunom, jer sadrži u većim količinama C vitamin, kalijum i magnezijum.
Preporučuje se kao i limunska voda, pre jela ili odmah ujutru. Ova biljka ima snažno antioksidativno dejstvo jer neutrališe štetne slobodne radikale, a njegovom upotrebom može se smanjiti rizik od karcinoma jer sprečava prelazak ćelija iz benignog u maligno stanje. Deluje protivupalno, koristi se protiv prehlada i gripa, umiruje nadražajni kašalj. U konsultaciji sa lekarom, mogu ga koristiti i trudnice koje imaju problema sa mučninama. Neka medicinska istraživanja, pokazala su da đumbir deluje na smanjenje nivoa šećera u krvi, kao i da mogu uticati na povećanje mogućnosti stvaranja tromba.
Kao pomoć pri varenju, najbolje je konzumirati svež đumbir. U njemu postoje enzimi koji utiču na smanjenje nadutosti. Pomaže kod mučnine, i može olakšati probleme u konstipaciji creva. Takođe, velika pomoć je i kod mučnina i povraćanja izazvanih kancerogenim oboljenjima.
Zingiber officinale, je prepun antioksidanata, a poznato je da oni utiču na smanjenje stresa. Ova jedinjenja takođe pomažu u borbi protiv hroničnih bolesti kao što su bolesti pluća, razna srčana oboljenja i visok pritisak. Đumbir se naširoko koristi u obliku čaja, kada je u pitanju ublažavanje simptoma prehlade i gripa.
Naučna istraživanja efekata konzumacije đumbira, dala su pozitivne rezultate kada je u pitanju smanjivanje apetita. Ova biljka ima sposobost da poveća broj kalorija koje se sagorevaju procesom varenja. Kada dodajemo đumbir u našu ishranu, on sam po sebi ne može da rezultira gubitkom težine. Ono što može, to je da poveća nivo hormona zaslužan za kontrolu gladi, grelin.
Njegova antibakterijska svojstva sprečavaju rast oralnih bakterija i mogu, u značajnoj meri, da spreče oboljenje desni, paradentozu. U svežem đumbiru, postoje jedinjenja koja pomažu telu da odbaci patogene bakterije. Zaustavljaju rastv mnogih bakterija kao što su ešerihija koli i šigel.
Pokazao je sjajne rezultate u borbi protiv bolova u mišićima, jer njegovom primenom bolovi postaju blaži. Takođe, ima i protivupalno dejstvo, te na taj način, pomaže u smanjivanju otoka što je veoma važno pacijentima koji se bore sa reumatoidnim artritisom i osteoartritisom.
Godine 2015., rađena je naučna studija uticaja đumbira na osobe koje imaju problem sa dijabetesom. Utvrđeno je da konzumiranjem 2 gr đumbira u prahu svakog jutra na prazan stomak, 41 učesnik sa dijagnozom, dijabetes tipa 2, ima smanjen šećer u krvi za 12%. Danas su u toku istraživanja uticaja đumbira na rast malignih ćelija. Ono što je do sada utvrđeno, bioaktivni molekuli đumbira mogu usporiti rast nekih oblika karcinoma.
Kao i kod svih drugih, potrebna je opreznost i disciplina u konzumiranju ove moćne biljke. Neophodna je konsultacija sa lekarom. Đumbir može uticati na usporavanje zgrušavanja krvi, tako da se ne preporučuje pacijentima na antikoagulantnoj terapiji. Takođe, u kombinaciji sa određenim lekovima, može izazvati reakciju organizma u vidu pojave modrica i otoka. Pacijenti sa poremećajem krvnog pritiska, ne smeju na svoju ruku konzumirati đumbir, jer svojim svojstvima može uzrokovati snižavanje pritiska, i time srčani ritam može biti poremećen.
Đumbir stimuliše proizvodnju žuči, te nije preporučljiv osobama sa problemom kamena u žuči, kako bi izbegli njen previsok nivo. U tekstu smo spomenuli studiju da ova biljka može uticati na snižavanje šećera u krvi. Međutim, kada se kombinuje sa drugim lekovima, takođe može previše sniziti šećer, i dovesti do hipoglikemije. Trudnice bez prethodne konsultacije sa lekarom, ne bi trebalo da konzumiraju čaj od đumbira. Istraživanja jesu pokazala da čaj može uticati na smanjenje jutarnje mučnine, ali isto tako može povećati rizik od spontanog pobačaja. Na osnovu svega navedenog, jasno je da je reč o izuzetno lekovitoj biljci, ali njena upotreba ipak, treba da bude isključivo uz nadzor vašeg lekara.
Jedna od zanimljivosti vezanih za ovu biljku je – Kako je očistiti? Kora je veoma tvrda i teško je oljuštiti. Ako ste pokušali sa nožem ili ljuštilicom, znate da je to gotovo nemoguće. Savet poznatih kuvara je da đumbir čistite malom kafenom kašikicom jer njome skidate koru, a da tom prilikom ne odstranjujete hranljive materije.
pobeda info
