Kućanci, selo u Slavoniji (opština Magadenovac Hrvatska) rodno su mesto patrijarha Pavla – jednog od najpoštovanijih srpskih patrijarha. Kao što je već svima poznato, mladi Gojko Stojčević, budući patrijarh Pavle, kao iskušenik je boravio u manastirima u okolini Čačka, u manastiru Vujnu i manastiru Svete Trojice, a zamonašio se u manastiru Blagoveštenje. Kao Episkop Raško–prizrenski proveo je 34 godine na Kosovu i Metohiji.
U jednom intervjuu patrijarh je o svom detinjstvu rekao: „Ja sam sa sela rodom. Rođen sam 1914. godine, automobila tada nije bilo. Bili su konji i kola, ali to se nije moglo tako često koristiti. Čovek se morao naviknuti na pešačenje. Roditelji su mi rano umrli, pa sam odrastao kod tetke, njene kćeri i zeta i s njima išao na rad. Kao bogoslov i student, kad dođem leti kući, odmah motiku u šake, nastaje prašenje kukuruza i tako redom. Kako sam rastao, tako sam ulazio u poslove. A kada sam stasao stigao sam i do oranja. Ja sam, inače, po prirodi bio slabačak. Čuo sam da su mi kao detetu još u povojima bili upalili sveću misleći da sam umro, ali ipak sam preživeo“.
Devedesete godine prošlog veka donele su rat i raspad države Jugoslavije. U tim nemirnim i po zlu obeleženim vremenima po srpski narod, na tron Srpske pravoslavne crkve, stupio je patrijarh Pavle, dotadašnji Episkop Raško–prizrenski. Njegova pojava i njegovo delovanje u ovim burnim vremenima, došli su kao melem na ranu. U vreme kada su svi moralni autoriteti srušeni, kada su institucije obezvređene, on je, a sa njim i Srpska pravoslavna crkva, predstavljao jedino svetlo u mračnom tunelu u kojem se našao narod srpski. Zbog toga, za Blaženopočivšeg patrijarha Pavla, može slobodno da se kaže kako je bio najveći Srbin druge polovine dvadesetog veka. U takvim okolnostima, nakon gotovo pola veka ateizma, kada je vera bila gotovo zabranjena, narod se ponovo okreće Crkvi na čijem se čelu nalazi patrijarh Pavle. Kada se država raspala, a srpski narod ostao da živi u većini novostvorenih nezavisnih država, jedino ga je Srpska Crkva ujedinjavala. To je bilo tad, tako je i sad, tako je bilo uvek. Na poseban način, patrijarh Pavle predstavljao je tu simboliku. Rođen u Slavoniji, školovao se u Bosni i Hercegovini, najveći deo svog života proveo na Kosovu i Metohiji, ujedinio Srpsku Crkvu i prevazišao raskole.
U čast patrijarha Pavla u Čačku je 2016. godine osnovano udruženje i manifestacija „Dani patrijarha Pavla“, a u okviru manifestacije, formirani su ogranci u gradovima koji su značajni za njegov život i delo: u Kućancima (Hrvatska), Nikšiću (Crna Gora), Gacku (Republika Srpska) i Prizrenu (Kosovo i Metohija).
Posebno se ističe ogranak manifestacije u Kućancima, mestu njegovog rođenja, gde se već tradicionalno obeležavaju „Dani patrijarha Pavla“. U subotu 15. novembra 2025. godine u čast Manifestacije Dani patrijarha Pavla u Kućancima eparhija Pakračko slavonska, sa početkom u 09:00 časova je održana sveta arhijerejska liturgija, u 10:30 poslužena je trpeza ljubavi a od 11:30 je održana svečana Akademija uz kulturno umetnički program gde su učestvovali članovi Manifestacije „Dani patrijarha Pavla“ Čačak, te Zavičajno udruženje „Ćira Lička Kaldrma“ iz Beograda.
„Kada kažemo Patrijarh Pavle, nisu to dve obične reči, to su zbir pojmova koji podrazumevaju dodir s nebesima, približavanje Bogu, molitvama za spasenje ljudskog roda, zauzdanje mržnje da bi se osvojila ljubav, potiskivanje slavoljublja da bi se prigrlili smirenost i zadovoljenje malim, bacanje osvete na dno kako bi na površinu izbilo praštanje, želja da nepravda ustupi mesto božijoj pravdi“ rekla je prof. Srpskog jezika i književnosti najstarije srpske Gimnazije u Čačku Ana Ranđić koja je došla sa gimnazijalcima i uveličala ovu svečanost recitacijama.
Prema rečima članice „Zavičajnog udruženja Ćira“ Lička Kaldrma, Tatjane Batak Petrović, koje je izvelo nekoliko duhovnih pesama, Govori Gospode, Hristos Voskrese i Marijo slavna, „Naše udruženje okuplja deo našeg naroda sa slavne tromeđe Like, Bosne i Dalmacije. Na tim prostorima su vekovima živeli naši preci. Danas ih tamo ima jako mali broj, ali ovakvim podsećanjem, još jednom potvrđuju da poštuju običaje i tradiciju.“
Na kraju ove Manifestacije, svi članovi su zaključili „Neka se slavi lik i delo patrijarha Pavla i širi njegova misao i ideja kroz sve narode vaseljene, u sve vekove“.
Izvor: Regionalna medijska mreža
