„Slava tebi Bogomati, ti nam rodi živog Hrista… Mi smo tobom svi ponosni“.
Srpska pravoslavna crkva i vernici, na današnji dan, 28. avgusta praznuju Dan Uspenja Presvete Bogorodice ili u narodu poznat praznik, Velika Gospojina. Danas je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, praznik uspomena na upokojenje Bogorodice i prema crkvenom predanju „dan kada se vaznela na nebesa i predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Velika Gospojina spada u pet Bogorodičinih praznika, koji su ujedno i crveno slovo u crkvenom kalendaru. Prazniku prethodi Gospojinski post koji je jedan od četiri velika godišnja posta i traje dve nedelje. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Velike Gospojine. Post je počeo 14. avgusta, a završava se zaključno sa današnjim praznikom.
Presveta Bogorodica, posrednica našeg spasenja, poživela je još dosta dugo posle Vaznesenja Sina svog. Po nekim predanjima ona je poživela oko 60. godina, a po drugim izvorima oko 72. godine, gde je kao svedok mnogih slavnih događaja nadživela svoga Sina i nastavila njegovu misiju. Sin njen, Isus Hristos, dok je umirao na krstu, na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu. Boraveću u svom domu na Sionu, majka Božija, Bogorodica, živela je u neprestanoj molitvi iščekivajući dan kada će otići Sinu svom. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je ona svetim apostolima u širenju Božje reči. Najduže vremena u molitvi provodila je na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme za sebe.
Praznik Velike Gospojine važi za praznik žena i dece. Naš narod je pun običaja i verovanja. Staro verovanje kaže da vreme između Velike Gospojine i Male Gospojine (21. septembar) označava Međudnevnicu. Prema verovanju u tom periodu najbolje je branje svih plodova, posebno voća kao i branje lekovitog bilja. Trebalo bi da naberete hajdučku travu, cvet lipe, dren, šipurak, koprivu i mnoge druge lekovite biljke koje se u narodnoj medicini od davnina koriste za poboljšanje i očuvanje zdravlja. Na današnji dan poštuju se zabrane koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje, što se naročito odnosi na ženski rod.
Ovaj praznik kod našeg naroda je naročito poštovan i ima posebnu draž. Širom Srbije i Republike Srpske organizuju se vašara i narodni sabori. Brojni pravoslavni hramovi obeležavaju svoju slavu, kao i pravoslavne porodice.
Pobeda – info
