Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba. Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.
Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.
Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem. Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu „Poješćeš me“ a od ovoga dana „Čeprkaću te“ jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.
Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.
Izvor: Crkvenikalendar.com
