Kad u sobi tajman zamiriše, slavski kolač prelije se vinom, pred ikonom krsne slave molimo se od davnine, srećna slava domaćine!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan svetog velikomučenika Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan. Ovo je ujedno i jedna od najčešćih krsnih slava u pravoslavnih Srba, posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, i svehrišćanski praznik u spomen jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 6. maja 303. godine.
Ko je bio sveti Georgije?
Prema hrišćanskom predanju Sveti velikomučenik Georgije je bio rimski vojnik poreklom iz Male Azije. Rođen je između 275. i 280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Nakon očeve pogibije , sa majkom se seli u Palestinu, gde se posvećuje školovanju. Prema raznim verovanjima i predanjima, ovaj slavni svetac bio je veoma lep i stasit, ali i plemenit, pošten i hrabar. Ubrzo biva primljen u rimsku vojsku gde je jako brzo napredovao od običnog vojnika do tribuna, da bi mu u dvadesetoj godini života, lično car Dioklecijan, koji je u njega polagao velike nade, dodelio čin komita odnosno vojvode. Pošto se u to vreme dešavao progon hrišćana, od strane cara, Georgije raspušta robove, razdeljuje imanje i blago siromasima i glasno govori protiv progonitelja hrišćanstva, čime je započelo njegovo stradanje za veru. Čuvši ovo Dioklecijan ga baci u tamnicu na teške muke, no hrabri vojnik nije poklekao i odrekao se hrišćanstva. Ni posle nekoliko dana mučenja, surove metode nisu dale rezultat. Sve ovo posmatrao je veliki broj ljudi među kojima i careva žena Aleksandra koja je i sama postala hrišćanka gledajući kako čudo božije spašava Georgija. Car naređuje da ih oboje pogube sečivom. To se zbilo 303. godine.
Na mestu njegovog groba počela su da se dešavaju čuda, a verovanje kaže da će Sveti Georgije pomoći svakom u nevolji ko mu se obrati.
U hrišćanskoj ikonografiji, Sveti Georgije se još od 7. veka prikazuje kao vojnik, bez konja u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u desnoj ruci.
Narodni običaji i verovanja na Đurđevdan
Đurđevdan je praznik proleća i buđenja prirode. Prema narodnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine – vreme se računa od i do Đurđevdana. Ovaj praznik vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Ta krsna slava smatra se granicom između leta i zime i kod Srba za Đurđevdan vezano je mnogo običaja, verovanja pa i magijskih radnji.
Najrasprostranjeniji običaji su pletenje venaca od bilja i umivanje vodom u kojoj su bile potopljene lekovite biljke. Običaj je da se u ranu zoru izlazi u polje i ubira cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika i maslačak, od kojih se pletu venčići kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i u kući.
Na Đurđevdan ne valja spavati no uraniti, jer će spavalice boleti glava cele godine. Po narodnom običaju vedro nebo na Đurđevdan nagoveštava plodnu godinu, a ako na ovaj dan ili sutradan padne kiša leto će biti sušno.
Portal Pobeda – info svima koji slave Đurđevdan želi srećnu slavu.
