„Hristos se rađa – slavite!
Hristos s nebesa – u susret mu izađite!
Hristos na zemlji – uznesite se!
Pevaj Gospodu sva zemljo!
U veselju poj narode – On te proslavi.“(Imros prve pesme kanona na Božić).
Tradicionalnim paljenjem badnjaka i crkvenom službom u pravoslavnim hramovima danas se najavljuje rođenje Hrista Spasitelja čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za pravoslavne hrišćane.
Danas je poslednji dan Božićnog posta. U narodu ga zovu Badnji dan. Badnji dan se svake godine obeležava 6. januara, a sam naziv potiče od Badnjaka koji se na taj dan seče i pali. Badnjak (mlado cerovo ili hrastovo drvo) predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Badnji dan i veče, kao i Božić slave pravoslavne crkve i vernici koji poštuju julijanski kalendar: Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti. Ostale hrišćanske crkve, među kojima i neke pravoslavne, Božić proslavljaju 25. decembra poštujući novo računanje vremena i gregorijanski kalendar. Običaji vezani za današnji praznik datiraju od davnina i gotovo su identični u svim krajevima. U rano jutro polazi se u šumu po badnjak. Po običaju, isključivo muškarci seku badnjak tako što se seče iz tri udarca, stim da padne na istok. Pred veče Badnjak se unosi u kuću i pali se objavljujući radost Hristovog rođenja.
Sam običaj unosa badnjaka odvija se u više činova. Domaćin pokuca na vrata, držeći badnjak, a potom domaćici na pitanje „Ko je“, odgovora „Badnjak vam dolazi u kuću“. Domaćin prilikom unosa badnjaka prelazi prag kuće desnom nogom i pozdravlja ukućane rečima – Srećno vam Badnje veče, na šta ukućani otpozdravljaju – Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito i ostale darove iz sita. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Po običaju onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Badnjak se celiva i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći – koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja… Paljenje badnjaka na kućnom ognjištu predstavlja simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane. Posle završetka, domaćin okadi ceo dom, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
Badnje veče je porodičan praznik kada se ukućani okupljaju oko trpeze koja treba da bude bogata i posna kako bi Nova godina bila rodna i puna izobilja.
U želji da se proslavi Badnje veče, paljenje badnjaka organizovaće se na više lokacija u Novom Sadu, a po tradiciji najviše varnica i iskrica biće na Klisi.
„Pobeda – info“ svim vernicima želi srećan Badnji dan i Badnje veče, radujte se i veselite Božiću.
Pobeda – info
