loader image

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar

U Republici Srbiji, 11. novembra, obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji je prema Zakonu o državnim i drugim praznicima naveden kao državni praznik. Ove godine pada u subotu, što nam govori da nećemo imati pravo na produžen vikend, i da u ovom slučaju ne važi sistem prenosa na prvi sledeći radni dan, koje je uobičajen ako praznik pada u nedelju. U slučaju da zaposleni radi na dan praznika koji ima status neradnog, zakonom je definisano da zaposleni ima pravo na uvećanje zarade, najmanje 110 odsto od osnovice.

Zašto je bitan 11. novembar?

Ovaj datum, budi sećanje na dan kada su 11. novembra 1918. godine, u 11 sati ujutru puške utihnule na fontu nakon više od četiri godine neprekidnog ratovanja. Pre 105 godina potpisano je primirje između sila Antante i Nemačke čime je zaustavljen Prvi svetski rat ili Veliki rat kako je do Drugog svetskog rata nazivan zbog velikih razmera i gubitaka koje su pretrpele sve učesnice ovog oružanog sukoba. Potpisivanje istorijskog sporazuma odigralo se u francuskom gradu Kampijenu, koji je bio na liniji ratovanja, a potpisnici su se dogovorili i potpisali dokument u vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša koji je ostao upamćen kao vagon mira.

Primirje je bilo na snazi sve do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine ( kada je Prvi svetski rat i zvanično okončan), a dokument koji je sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih snaga Ferdinand Foš u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

Ovaj datum proglašen je kao nacionalni praznik u mnogim državama širom sveta u znak sećanja na stradale tokom rata, a Republika Srbija od 2012. godine zvanično počinje sa obeležavanjem. Konflikt svetskih razmera koji do tada istorija ne pamti ostavio je za sobom brojne žrtve. Rat je mobilisao preko 70 miliona ljudi, ostavio oko 15 miliona mrtvih. Zahvatio je u samom početku 9 država: Velika Britanija, Francuska, Rusija, Srbija, Crna Gora, Belgija i Luksemburg na strani Antante i Nemačku i Austrougarsku na strani Centralnih sila. U rat je do kraja stupilo ukupno 28 država, sa preko 1,5 milijardi stanovnika. Ratne operacije vodile su se u Evropi, Aziji i Africi. Naši preci su dali život za otadžbinu i koliku je žrtvu Srbija podnela svedoči podatak da se naša država po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika našla na prvom mestu.

Ovaj datum narod i Republika Srbija obeležavaju sa velikim ponosom sećanjem na pretke i junake i na taj način odajemo poštu i priznanje za dela naših predaka i njihove žrtve. U Republici Srbiji se praznik obeležava uz državne i vojne počasti. Kao simbol za obeležavanje Primirja uzet je cvet Natalijina Ramonda – cvet Feniksa, odlukom Vlade Srbije 2012. godine.

Čudesni cvet Natalijina Ramonda, uzet je iz više razloga kao simbol Primirja u Prvom svetskom ratu. Ovaj cvet karakteriše izdržljivost i spada u red endemskih vrsti, ali ono što je još zanimljivije, Natalija ramonda najviše raste na planini Nidže, a njen najviši vrh je Kajmakčalan, poprište najžešćih  i odlučujućih borbi Srbije u Prvom svetskom ratu. Sam znak pored cveta ima u pozadini zeleno-crnu boju, koje predstavljaju boje lente Albanske spomenice. Državni zvaničnici ovaj znak počinju nositi na reveru nedelju dana pre potpisivanja Primirja, kao i na sam datum potpisivanja, 11. novembra.

Prvi svetski rat zauzima posebno mesto u istoriji Srba. Iako je prošlo više od jednog veka, mnogi istoričari smatraju da je ovaj nemili događaj uticao na Srbiju i njenu budućnost. Sigurno je da se Srbija, dugo izdizala iz pepela, mučno i polako, baš poput cveta Feniksa -amblema koji simbolise golgotu našeg izmučenog naroda. Nesagledive posledice ratnog razaranja ostale su kao duboki ožiljci u srži naseg bića i zemlje natopljene žrtvama, te stoga Srbija danas slavi herojstvo i slobodu svog naroda.

Kratak osvrt na početak Prvog svetskog rata?

Istorija nas je naučila da se ratovi vode zbog teritorije, moći i vlasti. Ista stvar se dogodila i kada je u pitanju Prvi svetski rat. Do sukoba velikih sila došlo je zbog borbe za kolonije i veće tržište. Povod da rat, koji je bio neminovan, odigrao se u 28. juna u Sarajevu kada je Gavrilo Princip ubio austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Nemačka i Austrougarska ovaj čin smatrale su idealnim za objavu rata Srbiji. Godine ratovanja obeležene su velikim bitkama koje su upisane zlatnim slovima u istoriji Srbije. Bez obzira na mir koji je postignut na današnji dan, ovaj sporazum je bio trn u oku Nemačke. Ubzo su počele pripreme za Drugi svetski rat, koji je bio najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva.

 

Pobeda – info

Podeli tekst