Porodica Malvaceae tj. sleza, sadrži preko 2000 vrsta. Kod nas su najpoznatiji crni i beli slez.
Malva sylvestris, višegodišnja zeljasta biljka, u narodu je poznat i pod imenima ćureća trava, velika slezovača, gušćernjak, planinski slez.
Stablo crnog sleza može porasti do 1,5 metara visine. Najčešće je uspravno i razgranato. Na sebi ima male dlačice koje štrče. Listovi su grupisani od 2 do 6 u pazuhu listova. Cvetovi crnog sleza beru se kad su u punom cvatu, po suvom vremenu i brzo se mogu osušiti i u zagrejanoj pećnici na 40-50 stepeni. Cvetovi su roze-ljubičasti a nakon sušenja pomodre i dobijaju boju šljive.
Kao korovska biljka, rasprostranjena je po naseljima i poljanama. Sitnolisni crni slez raste pored plotova i puteva, može se naći i u pukotinama starih zidina i u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ako se nađe daleko od naselja, to je siguran znak da je na toj teritoriji nekada bila kuća ili imanje.
Crni slez u sebi sadrži vitamine A, B, C, E, inulin, vlakna, kalcijum, magnezijum, cink, selen i kalijum. Ova biljka odlična je pri lečenju raznih vrsta upalnih procesa, posebno kod crevnog i urinarnog trakta i kod disajnih organa. Crni slez je moćan antioksidant zahvaljujući visokom sastavu fenola i flavonoida, kao i vitamina C i E, a nedavne studije su uporedile njegovo dejstvo sa lekovima koji se trenutno koriste za terapiju kod bolesti izazvane virusom COVID 19. Upotrebljava se u narodnoj medicini gde se koriste osušeni cvetovi i listovi. Najčešće se koristi u vidu čaja i to samo cveće. Kada se koristi u svrhu ublažavanja plućnih tegoba, u velikoj meri utiče na smirenje kašlja. Osušen cvet crnog sleza se mora čuvati od svetlosti i vlage. U suprotnom će izbledeti i poplesniti, te se gube njegova lekovita svojstva.
Koliko je ova biljka istorijski važna i lekovito snažna, pominje se još od najranijih dana ljudske civilizacije. Arheološki nalazi ljudskih fosila iz Sirije potvrđuju prisustvo crnog sleza u zubnom kalcifikatu datiranom 3000 godina pre naše ere. Kada je u pitanju egipatska varijanta sleza, molokia, značenje ove reči je „kraljevski“, biljka dostojna kraljeva, i prisutna je još iz vremena faraona. U Evropi, istraživanja pokazuju da je slez bio prisutan više od 6000 godina, a prvi put je otkriven na severu Nemačke, Donjoj Saksoniji. Jedna vrsta sleza, pominje se čak i u Bibliji, jer je postala najveći heroj opsade Jerusalima 1948. godine. Nakon što je 1947. godine Skupština Ujedinjenih nacija odlučila da primeni plan podele Palestine na Arapsku, Jevrejsku državu i Grad Jerusalim, otpočela je opsada Jerusalima od strane arapskih snaga. Stanovništvu pod opsadom ubrzano je nestajalo hrane. Veliku glad sprečila je upravo ova izdržljiva biljka koja je rasla svuda – u pukotinama pločnika, zidova, napuštenim parcelama i poljima.
Njen duboki koren obezbeđuje joj dovoljno vlage čak i tokom sušnog perioda, a cela biljka – listovi, cvet, plod i stabljika su jestivi. U znak sećanja na nju, svake godine se na Dan nezavisnosti, od ove biljke u Jerusalimu pravi tradicionalna čorba koja je spasila grad.
Čaj od crnog sleza je efikasan kod upala sluznica raznih organa u unutrašnjosti organizma. Veoma je delotvoran kod ublažavanja gastritisa, upala sluznica bešike, želudačnog crevnog kanala i usne šupljine, kao i kod čira na želucu i crevima.
Crni slez, pored jerusalimske čorbe pronalazi svoju upotrebu i u mnogim drugim receptima. Od listova crnog sleza u kombinaciji sa ječmom, pravi se ukusna čorba i to tako što se ječam prvo skuva, prohladi, a potom se dodaju listovi crnog sleza. Ova čorba se posebno preporučuje kod pacijenata sa plućima punim sluzi, kod katara bronhija i kašlja, kao i kod promuklosti i upale grla.
Da se sluzne materije koje se nalaze u biljci ne bi uništile, crni slez se preko noći potopi u hladnu vodu. Dnevno se piju dve do tri šolje malo ugrejanog čaja. Savet je da se pije gutljaj po gutljaj sa manjim razmacima između. Crni slez u značajnoj meri doprinosi ozdravljenju pacijenata sa emfizemom pluća koji često izaziva jako gušenje. Za ovako teške bolesti, savet je najmanje tri šolje čaja dnevno, a noću preko pluća i bronhija stavljati obloge od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biljke.
Umivanje mlakim čajem od crnog sleza dalo je veoma učinkovite rezultate kod osetljivih tipova kože lica. Kod nedostatka suzne tečnosti, što osobi koja ima ovakve probleme stvara osećaj bespomoćnosti, crni slez se pokazao veoma blagotvornim kada se od njega prave kupke i oblozi sa mlakim čajem. Što se tiče spoljne upotrebe, crni slez se upotrebljava kod rana, čireva i otoka nogu ili ruku, pogotovo otoka koji su uzrokovani prelomom ili upalom vena. U ovim slučajevima, primenjuju se kupke od čaja.
Četiri predloga upotrebe crnog sleza:
Jerusalimska čorba
Dobro oprati lišće crnog sleza, oko 500 grama, i iseckati na rezance. Zagrejati kašiku maslinovog ulja u loncu, na kratko propržiti jedan sitno seckani crni luk i nekoliko izgnječenih čenova belog luka, pa dodati crni slez i mešati dok se masa ne sjedini. Naliti oko 8 čaša vode (može i pileći ili goveđi bujon). Kada provri, posoliti i pobiberiti. Kuvati još dvadesetak minuta. Čorbu možete začiniti i limunovim sokom.
Priprema čaja
Punu malu kašiku sleza ostaviti u 250 ml vode da prenoći. Ujutru je potrebno samo malo zagrejati i čaj je spreman.
Kupka za ruke i noge
Veći snop crnog sleza držati u pet litara vode tokom noći. Voda treba da bude hladna. Naredni dan, ugrejte kupku do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Držati ih u kupki 20 minuta.
Oblozi
Talog nakon pripremljenog čaja nemojte bacati. U njega sipajte manju količinu vode i pomešajte sa ječmenim brašnom dok ne dobijete kašastu smesu. Ovaj melem stavljate na pamučnu tkaninu i dok je još topao, koristite kao oblog.
pobeda info