„U antičko doba, u grčkoj mitologiji, bog Bahko imao je sina Kissosa koji je preminuo dok se igrao sa ocem. Bahko ga je pokušao oživeti kako je god znao i umeo, ali njegovom sinu više nije bilo spasa. Nad ocem slomljena srca od gubitka sina, smilovala se boginja zemlje, Gaja. Pretvorila je sina u bršljan koji se i dan danas u grčkoj zove „kissos“. Bahko je smatrao bršljan svetom biljkom, i zbog toga je uvek na starim freskama i amforama prikazivan s njim.“ Grčka legenda o bršljanu
Naziv zimzelene puzavice koju svakodnevno možemo videti na fasadama kuća, ili spuštenu u slapovima na terasama, u prevodu sa latinskog, Hedera helix, u našem narodu, poznata je kao bršljan. Reč vodi poreklo od istoimene grčke reči, što znači podloga. Potiče iz porodice Araliaceae. Poznata je i pod nazivima zimzelen, zelengora, brištanj, barsijan, pljušt, baršćon itd. Ova biljka spada u parazite, lepi se za mesto staništa tj. podlogu na kojoj raste. Atraktivan je i za gajenje u kući, jer mu ne treba mnogo direktne svetlosti. Blagotvorno utiče na kvalitet i čistoću vazduha.
Potiče uz Evrope, ali se može naći u skoro svakoj zemlji sveta. Raste na šumskim čistinama, liticama i padinama. Pogoduje mu vlažno i plodno tlo. Takođe, odgovaraju mu hladna i slabo osvetljenja staništa. Smetaju mu previše niske temperature, ali i visoke iznad proseka. U brdskim područjima, najviše mu prijaju guste listopadne ili tamne četinarske šume do 1.500 metara nadmorske visine. Može da živi i po nekoliko stotina godina jer ima vrlo spor prirast.
Iako lekovit, bršljan spada u otrovne biljke. Može da izazove upale na koži u vidu opisa. Opasan je posebno ukoliko ljudi ne znaju da li su alergični na nju. Međutim, najotrovnija vrsta, Toxicodendron radicans, raste daleko od naših područja, u Americi i Aziji. Kod nas, postoje vrste otrovnog bršljana koje, ukoliko se pojedu, mogu da izazovu povraćanje i dijareju. U suštini, ulje bršljana je otrovno i ukoliko dodje do konzumiranja, može doći do trovanja.
Otac medicine, Hipokrat, iako nije mnogo znao o svim lekovitim svojstvima, često je u svojim spisima, isticao značaj ove biljke tokom lečenja različitih simptoma. Bršljan je izuzetno otporna biljka i tokom cele godine ostaje zelen. Upravo iz tog razloga, kroz istoriju je smatran simbolom besmrtnosti i plodnosti. U vreme Rimskog carstva, koristio se kao neizostavna biljka za ukrašavanje rimskih vrtova, a veliku popularnost dobio je u Viktorijansko doba. Često je smatran i simbolom sretnog braka i vernosti, jer raste čvrsto pripijen za podlogu.
U ranom hrišćanstvu, pokojnici su polagani na podlogu napravljenu od bršljanovog lišća. Od XVI veka, ova biljka počinje masovno da se koristi kao sastojak leka protiv upala disajnih organa. Legenda o bršljanu postoji i u Keltskim istorijskim izvorima. U jednoj od njih, prelepa deva, Lesolt, obećana je hrabrom vitezu Tristanu. Nakon što je on tragično poginuo u bici, Lesolt od tuge nad izgubljenom ljubavi umire. Kralj koji je bio zaljubljen nju, zbog ljubomore na ljubav između prelepe Lesolt i viteza, naredio je da njihovi grobovi budu odvojeni jedan od drugog. Iz svakog groba, izrastao je bršljan. Tokom vremena, bršljani su se spojili i stvorili čvor, produžujući tako večnu ljubav. Ovu priču je čak ovekovečio nemački kompozitor, Rihard Wagner, kroz operu, Tristan und Isold.
U južnoj Francuskoj u XIX veku, lekari su primetili da deca koja piju mleko iz posuda izrađenih od bršljanovog drveta, imaju blaže simptome kašlja. Nakon mnogo kliničkih ispitivanja, potvrđena je njegova delotvornost u lečenju kašlja, jer sadrži veliku količinu aktivnog sastojka, alfa hederin.
Stablo ove biljke može da ide u visinu i do 30 metara, a prečnika do 20 cm. Koren se ne pruža duboko u podlogu, ali je dobro razvijen. Kora bršljana je, dok je mlada, zelene boje, a kasnije postaje smeđa. Pupoljci imaju ovalni oblik sa šiljatim vrhom. Mladi izdanci su hrapavi, a kasnije, kao i listovi, gube dlačice. Listovi bršljanja su u obliku režnjeva, tamno zelene boje i imaju beličaste tufnice. Cvetovi su dvopolni i grupisani u štitaste cvasti. Beličaste su boje, prijatnog mirisa. Plod je u obliku male bobice koja je tamno plave, teget boje, i ima nekoliko semena. Bršljan cveta u periodu od septembra do novembra, a plod sazreva tokom zimskog perioda. Rasejavanje je veoma lako, jer vetar i insekti prenose seme, i kad se nastani na podlozi koja joj odgovara, počinje da se razgranava i pravi sliku „zelenog zida“. Veže se za drveće i predmete, a onda se penje ili puzi po zemlji.
Pored činjenice da prečišćava vazduh eliminišući štetne elemente, kao lek, mnoge farmaceutske kompanije koriste bršljan kao neizostavni sastojak lekova protiv kašlja i bronhitisa. Listovi ove biljke se koriste gotovo kod svih problema vezanih za respiratorni sistem. Kada govorimo o spoljnoj primeni, veoma je koristan kod sprečavanja gljivičnih infekcija kože. Žene masovno koriste bršljan i u borbi protiv celulita, gde je neizostavan sastojak mnogih preparata stvorenih u tu svrhu.
Od osušenih listova, pravi se i macerat ulja. Listovi se stavljaju u staklenu teglu. Dodaje se biljno ulje. Nakon 4 nedelje, uz povremeno mešanje, macerat se procedi i sipa u flašu od tamnog stakla. Ovako pripremljen macerat, možete obogatiti i esencijalnim uljima.
Mnoga klinička istraživanja dovela su do zapanjujućih saznanja o lekovitosti bršljana kada govorimo o regulisanju vrednosti šećera u krvi. Antioksidanti sprečavaju delovanje slobodnih radikala na ćelije samog činioca, usled čega bršljan može da posluži i kao zaštita od dijabetesa. Ovakva istraživanja su još uvek u toku.
U jednoj studiji, uključeno je preko 5.000 dece sa produktivnim kašljem, koja su dva puta dnevno primala ekstrakt bršljana. Rezultat koji je usledio veoma je pozitivan, jer su roditelji dece izjavili da im je list bršljana značajno pomogao. Čak dve trećine roditelja se izjasnilo da su veoma zadovoljni terapeutskim efektom lista bršljana na kašalj njihovog deteta.
Nauka je u najvećoj meri ispitivala učinkovitost bršljana na gornji respiratorni sistem. Olakšava simptome kod osoba koje boluju od astme, bronhitisa kao i hronične opstruktivne bolesti pluća. U kombinaciji sa peršunom i timijanom, može da ublaži tegobe kada su u pitanju infekcije gornjih disajnih puteva i prehlade. Kao pomoćno sredstvo, zdravstveni radnici preporučuju upotrebu bršljana kod male dece radi lakšeg iskašljavanja.
U kombinaciji sa medom, utiče na razređivanje gustog bronhijalnog sekreta, olakšava iskašljavanje, opušta disajne puteve i oblaže sluznicu gornjih delova respiratornog trakta.
Pored kontraindikacija koje smo tokom teksta naveli, još uvek su u toku istraživanja o nuspojavama konzumacije. Neke studije zaključuju da je upotreba bršljana bezbedna u trudnoći, ali je savet da se trudnice i dojilje pre upotrebe, posavetuju sa svojim lekarom.
