Prilip, broćenica, turica, prilipača, hvatavac, divlji broć, korenika. Sve su to nazivi iz različitih krajeva u kojima raste biljka o kojoj danas pišemo. Na Balkanu, najpoznatija pod imenom Žuta Broćika, Galium verum, zovemo i ivanjsko cveće. Pripada porodici Rubiaceae, kojoj pripada više od 600 vrsta. Jednogodišnja je biljka. Raste pored puteva, nasipa i živica, a sreće se i po suvim travnjacima i pašnjacima. Uobičajena je na teritoriji Evrope, Azije i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u severnom i južnom delu. Smatra se sekundarnim kosmopolitom sa evroazijskim poreklom. Postoji nekoliko vrsta ove biljke. U Hrvatskoj raste više vrsta broćika, među kojima je pored prave broćike, Galium verum, poznata i uspravna broćika, Galium album, čekinjasta broćika, Galium aparine, raznolisna broćika, Galium anisophyllon, sjajna broćika, Galium lucidum.
Ivanjsko cveće ima male cvetove koji su dvopolni, i skupljeni u guste metličaste cvatove. Cveta u periodu od maja do septembra. Raste na teritorijama sa umereno toplom klimom i do 2000 metara nadmorske visine. Galium asparine ima slabu, povijenu, četvorougaonu stabljiku koja je veoma sočna. Dlakava je na spojevima. Cvetovi su mali i bele boje. Kopljasti listovi su dužine oko 1 cm, raspoređeni po krugovima od po šest komada. Pozadina im je prekrivena čekinjastim dlakama oko ivica, a loptast plod prekriven je čekinjama. Ukus je blago slan i gorak, dok je miris u zelenoj fazi biljke, u popriličnoj meri veoma neprijatan. Cela biljka iznad zemlje, koristi se u lekovite svrhe.
Latinsko ime roda, Galium, potiče od grčke reči gala, što u prevodu znači mleko, jer se ova biljka prvobitno koristila za zgrušavanje mleka. Ime vrste, aparine, vodi poreklo od grčke reči apairo, odnosno prihvaćen, jer se biljka jako lako i brzo prilepi za odeću. U germanskoj mitologiji, biljka je posvećena boginji plodnosti, braka i ljubavi. Osušena biljka, stavljala se roditeljima ispod pokrivača. U narodnoj medicini, često se u obliku masti koristila za različite kožne bolesti, čak i rak kože. Sveži sok biljke, mešao se u otopljenu mast ili maslac, uz dodatak malo voska. Koren je služio za bojenje vune u crvenu boju. Sitni cvetovi, limun žute boje, prijatnog su mirisa i asociraju na med. Smešteni su u pazuhu lista i čine cvasti u obliku pahulje. Broćika spada u biljke penjačice i ima veoma razgranato stablo koje može dostići visinu oko 150 cm. Celo stablo, uključujući i listove, prekriveni su malim kukicama koje su okrenute na dole. Pomoću njih, ona se hvata za gajene biljke u kojima se nalazi. Stabljika je zadebljala u kolencima. Klijanje se odvija u prolećnim i jesenjim mesecima, dok cvetanje traje tokom toplih meseci, od juna do septembra. Cela biljka iznad zemlje je upotrebljiva i lekovita.
Upotreba broćike, donela je dobre rezultate kada su u pitanju nervne bolesti, padavice i smirivanje nervoze. Takođe, istraživanja lekovitog dejstva, utvrdila su i pozitivne rezultate kod ljudi koji se bore sa upalom bešike i bubrega, oboljenja slezine i gušterače, kao i otežanog mokrenja i žutice. U narodnoj medicini, najviše se koristi kod rešavanja problema sa probavom. Koristi se kod oboljenja mokraćnog trakta kao npr. kod cistitisa.
Broćika ili prilepača je umirujući, opuštajući i difuzivni diuretik koji deluje na bubrege i bešiku. Deluje blago i na creva. Pošto je ova penjačica veoma snažna, ne treba da se daje osobama kod kojih postoji tendencija ka dijabetesu i slabosti bubrega. Ono što su medicinska istraživanja utvrdila, to je da se upotrebom broćike uspešno leči pesak u mokraći, peckanje urina, iritacije bešike, hidropsija, skrofula, kancer, čirevi, skorbut, suzbijanje urina, opstrukcija urinarnih organa, gonoreja, bolne bradavice. Kada govorimo o spoljnjoj upotrebi, koristi se kod oteklih limfnih žlezda, lišaja, osipa i gnojnih promena na koži.
Od supstanci koje sadrži, kada govorimo o hemijskom sastavu, a koje treba istaći, sadrži eterično ulje, flavonoide, saponine, tanine i organske kiseline. Istakli smo da je u upotrebi cela biljka bez korena, i to u obliku čaja, tinkture, praška i kupke, a od svežeg soka u kombinaciji sa maslacem, priprema se lekovita mast. Veruje se da je ivanjsko cveće ili žuta broćika izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, čak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Ova biljka, na Balkanu, posebno kod Srba ima važno religijsko značenje. Naime, Ivanjdan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, a 24. juna po julijanskom kalendaru.
Na ovaj dan, venac od ivanjskog cveća stavlja se na vrata kuće kako bi privukao blagostanje u porodici i štitio je do naredne godine kada se na taj dan stavlja novi venac od svežeg cveća. Na ovaj hrišćanski praznik, u vinogradima se ništa ne radi. Pravi vernici neće nikad ući u vinograd tri dana pre, a ni tri dana posle Ivanjdana. Ovaj praznik kroz istoriju je vezivan za Sunce i njegovo kretanje, čemu svedoči i običaj paljenja ivanjdanskih vatri koje su suštinski pandan paljenju vatri uoči Božića. Veče pred Ivanjdan palile su se lile i odnosile oko kuća, njiva, pašnjaka, reka i šuma, čime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da prodru zle sile.
Istorija vezana za ivanjsko cveće je veoma zanimljiva i postoji brojna literatura o toj temi. Mi smo se danas samo dotakli detalja o ovoj čudesnoj biljci koja se pored medicine, koristi u kulinarstvu. Stoga vam predlažemo dva recepta koja uključuju broćiku:
Pileća pašteta s broćikom
Sastojci: pileće meso (potpuno otkostite celo pile, kako bi ostalo čisto meso),1 manja šargarepa, 1 koren celera i 1 krompir, pola supene kašike putera, 1 kafena kašikica soli, biber, češanj belog luka, kašika seckanog oraha.
Priprema: Pripremljeno meso stavite u blender i zajedno sa ostalim sastojcima izblendajte. Nakon toga, dodajte pola kašike putera, kašikicu soli, biber po ukusu, iseckani ili smrvljeni češanj belog luka i kašiku seckanog oraha ( orah dodajete po želji, nije neophodan sastojak). Tako napravljenu smesu ponovo stavite u blender i sjedinite. Dodajte šaku broćike, i još malo izblendajte. Pašteta je spremna.
Tonik od broćike
Sveže ubrane 3-4 biljke visine 20-ak cm od vrha, sa po komadom limuna i krastavca stavite u bokal ili teglu. Prelijte 1 litrom hladne vode. Ostavite preko noći, a sutradan popijte iz 2-3 puta. Imajući u vidu da ni jednu biljku nije dobro koristiti previše, ovakav tonik pijte najviše 7 dana, a onda napravite pauzu.
Tonik utiče na pokretanje limfe i vode, te na taj način podstiče organizam na čišćenje od zaostalih loših produkata, nekih prošlih infekcija i nakupljenih toksina. Deluje povoljno i na čišćenje slezine, bubrega i jetre. Zaključak koji možemo izvesti jeste da tonik utiče na sve organe zadužene za odlaganje i filtriranje opasnog otpada u našem organizmu.
pobeda info
