Lekovita zimzelena biljka koja ima status „svete“ biljke, prisutna je u mnogim religijama i verskim obredima. Naziv potiče od grčke reči basilicum, što u osnovnom prevodu znači kraljevski. Potiče iz Indije, gde se koristio kao znak dobrodošlice. Poznat je još iz vremena drevnog Egipta gde su mu pripisivali božansku moć. Za Rimljane, predstavljao je znak ljubavi i u Cezarovo doba bio je cenjena začinska i lekovita biljka. Grčki filozof i botaničar Teofast, još je u III veku p.n.e. isticao njegovu lekovitost. Istraživanja pokazuju da svoju upotrebu u Evropi nalazi tokom XII veka gde se i danas najviše uzgaja.
Tradicija ručne berbe bosiljka, poštovana je na mnogim prostorima i postoje čitave legende o samom postupku branja. Imajući u vidu bzirom da dodir sa gvozdenim alatkama brzo dovodi do oksidacije, odnosno da listovi pocrne i postaju neupotrebljivi, berba se odvijala veoma pažljivo. U galskoj mitologiji, bosiljak je poštovan kao sveta biljka: njegovo lišće se bralo tokom jula i avgusta, pre cvetanja, i to samo oni ljudi koji su sprovodili složen ritual pročišćavanja. Ritual je podrazumevao oblačenje u čistu odeću i pranje ruke kojom je trebalo sakupljati bosiljak, u vodi iz tri različita izvora, držanje podalje od nečistih ljudi i zabranu upotrebe metalnih alatki za sečenje stabljika.
Ova biljka ima specifičan aromatičan miris. Listovi bosiljka imaju jajast oblik i po ivici su blago nazubljeni. Za stabljike su vezani dugim peteljkama, a sami vrhovi izdanaka su obrasli gustim cvetovima purpurne ili bele boje. Možemo razlikovati i po izgledu i po mirisu razne vrste ove začinske biljke: postoji ljubičasti bosiljak koji ima kovrdžave listove, ali i tamni bosiljak čiji je ukus vrlo sličan đumbiru. Može se uzgajati u kućnim uslovima, ali tada mu je potrebno obezbediti dosta sunca, vode i toplote, jer ne podnosi niske temperature. Raste kao jednogodišnji razgranat grm na humusnim osunčanim podlogama zaštićenim od vetra. Grm može dostići visinu od 40-60cm, a berba se obavlja dva puta tokom vegetacije, u julu, i drugoj polovini septembra.
Bosiljak sadrži mnogo hranljivih materija kao što su magnezijum, mangan, kalcijum, kao i vitamini A, B, C, K, beta-karoten. Takođe, sadrži i ugljene hidrate, a eugenol ulje u njegovom sastavu daje specifičan ukus i aromu. Koristi se kao lek kod široke palete preventiva mnogih stanja kao što su kašalj, glavobolje, razne vrsta bolova, protiv mučnine, artritisa, nadimanja, astme, raznih alergija, za jačanje imuniteta, kao i protiv depresije. U velikoj meri, kod nas se koristi u kulinarstvu. Veoma je zastupljen u mediteranskoj ishrani, a koristi se i svež, kao dodatak raznim jelima.
Tradicionlno se koristi za ublažavanje digestivnih tegoba: nadimanja, usporenog varenja, podrigivanja i gasova, kao i za ublažavanje bolova i grčeva vezanih za varenje. Poznat je po tome što jača želudac i podstiče apetit, a koristi se i kod katara želuca i za zaustavljanje povraćanja, kod upale creva i kod zatvora. Svoju primenu nalazi i kod bolesti pluća i kašlja. Pre pojave sintetskih lekova, upotreba bosiljka je pokazala značajne rezultate u ublažavanju tegoba kod početnih stadijuma tuberkuloze. Takođe, inhalacijom čajem od bosiljka znatno se ublažavaju tegobe. Pomaže za ublažavanje bolova kod upale bubrega, katara bešike ili bolnog mokrenja. Kod povišene telesne temperature, koristi se i kao čaj za preznojavanje, ali i kao sredstvo za oporavak kod umora.
Pored unutrašnje, veoma je učinkovit i za spoljnu upotrebu u obliku melema i lekovitih masti za lečenje rana koje sporo zarastaju, kako kod ljudi tako i kod životinja. Odlična je ispaša i za pčele, a pčelari često u blizinu košnica stavljaju čaj od bosiljka, kako bi ga pčele koristile zbog antiseptičnih svojstava.
Prirodni antispazmodik koji uspešno ublažava stomačne grčeve, jeste etarsko ulje bosiljka. Aktivni sastojci etarskog ulja deluju umirujuće i na nervni sistem, doprinose mirnom snu, bez noćnog buđenja. Osim umirujućeg dejstva, etarsko ulje povoljno deluje i na oporavak u situacijama mentalnog zamora i poboljšanje koncentracije i pamćenja. Etarsko ulje bosiljka se može koristiti i za zaštitu od insekata jer deluje kao repelent.
U sprovedenim naučnim istraživanjima, pokazan je snažan efekat ove biljke na sniženje nivoa masnoća i šećera u krvi, kao i antikoagulantna svojstva. Njeni alkoholni ekstrakti, pokazali su jak antiinflamatorni efekat. Takođe, dokumentovano je i antioksidantno, zaštitno dejstvo na DNK koje deluje preventivno na pojavu genetskih mutacija, kao i antikancerozni efekti. Efekat zaštite jetrinog tkiva pri izlaganju hemijskim toksinima je takođe značajan, kao i zaštita moždanog tkiva pri čemu primena ekstrakta bosiljka deluje preventivno na pojavu problema sa motorikom.
U pravoslavnoj crkvi se koristi u svim obredima, a u kući se tradicionalno čuva tokom cele godine i iznosi se kada sveštenik dodje da sveti vodicu, da bi njime kropio ukućane. Smatra se da se upravo zbog njegovog lekovitog svojstva i antizapaljenskog dejstva niko nikada ne prehladi na krštenju, bez obzira na hladnu vodu i vremenske prilike. U srpskim baštama se tradicionalno sadi prvo on, pa onda ostalo cveće.
Imajući u vidu ovako širok spektar, predlažemo 3 načina upotrebe bosiljka:
Pesto Genovese
Naziv pesto vodi poreklo od italijanske reči pestare što znači udarati, gnječiti, s obzirom na to da se sprema u avanu gde se gnječe bosiljak, pinjoli, beli luk sa uljem, dok ne postane pasta. Takođe ga možete pripremati u blenderu ili multipraktiku.
Sastojci: 4 vezice bosiljka, 100ml maslinovog ulja, 100gr parmezana, 50 grama pinjola (možete kao zamenu uzeti bademe ili lešnike), 2 čena belog luka.
Prvo suve sastojke izgnječite u avanu, pa polako dodajte ulje. Može da stoji u frižideru nekoliko dana.
Čaj od bosiljka
U 1 litar ključale vode potrebno je dodati 50 gr bosiljka za čaj. Ako su listovi sveži, treba ih prethodno oprati. Zatim ih stavite u čajnik, napunite vrelom vodom i ostavite napitak da odstoji 20 minuta.
Melem za prvu pomoć
Namenjen je za smirivanje iritirane kože nastale od ujeda insekata, različitih vrsta upala, ogrebotine i sl.
Sastojci: ½ šolje ulja od bosiljka, 1 kašika pčelinjeg voska, 3 kapi esencijalnog ulja lavande ili čajevca (ulje bi trebalo da bude razblaženo sa nekim od baznih ulja).
Priprema: Sipajte u vatrostalnu posudu ulje od bosiljka i komadiće pčelinjeg voska. Posudu stavite u šerpu sa vodom i kuvajte na pari, na laganoj vatri sve dok se vosak ne rastopi. Posudu sklonite sa šporeta i u smesu dodajte esencijalno ulje. Toplu smesu izlijte u male teglice i ostavite da se melem dobro ohladi prije nego što teglicu zatvorite poklopcem.
pobeda info
