Da li se sećate Maršmelou bombona?
Starije generacije sigurno imaju sećanja na posete vašarima, seoskim svečanostima, slavama i veseljima, gde su obavezna poslastica bile šarene penaste bombone. Danas se one prave po nešto drugačijem receptu, ali prvobitno su se pravile od korena biljke o kojoj danas pričamo. Sam naziv, potiče od engleskog naziva za ovu biljku, Marshmallow, a poslastica vodi poreklo još iz egipatske civilizacije. Pripremana je tako, što bi komade pulpe korena, kuvali sa medom. Zgusnutu smesu bi zatim procedili, a kad se ohladi, dodavani su orašasti plodovi. Ovaj „istorijski“ recept, preživeo je vekove. Zadržao se u Engleskoj i Francuskoj, gde se maršmelou, na taj način, pravio sve do sredine XIX veka. Imajući u vidu da je proces izrade poprilično dugotrajan, nije mogao da održi korak sa potražnjom u modernom dobu, te je med zamenjen sirupom od kukuruznog skroba, a sluz ove moćne biljke, želatinom.
Pored ove „slatke“ istorije, beli slez je korišten u lekovite svrhe od najranijih dana ljudske civilizacije. Ova višegodišnja zeljasta biljka potiče iz familije slezova, Malvaceae. Beli slez, Althaea officinalis, potiče iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istočnih obala Sredozemnog mora. Rasprostranjen je i u Australiji i Americi. U medicini se koriste koren, list i cvet, i u mnogim zemljama srednje i zapadne Evrope se gaji upravo zbog činjenice da se svi delovi biljke mogu iskoristiti. Može se naći na livadama i uz obale reka. Pogoduje mu duboka, vlažna zemlja, a najviše rečni nanos. U Srbiji, najzastupljeniji je na rečnim ostrvima Dunava, Tise, Save i drugih reka. Evropska Medicinska Agencija preporučuje upotrebu ekstrakta belog sleza za ublažavanje simptoma kod problema sa iritacijom usta i grla, gastrointestinalnih tegoba, kao i kod suvog kašlja.
Beli slez dostiže visinu između 1 do 2 metra. Biljka je prekrivena gustim dlakama koje su svilenaste. Stablo je uspravno, može biti razgranato, a pri dnu odrvenjeno. Listovi su poređani spiralno, srebrno bele boje i izuzetno su meki. U osnovi su klinastog, a u gornjem delu, jajastog oblika. Na sredini su malo krupniji, i u osnovi mogu biti zaobljeni ili srcasti, a u donjem delu imaju najdužu dršku, koja je dugačka skoro kao lisna ploča. Nemaju miris. Tekstuura im je sluzasta. Iz pazuha listova, pri vrhu stabljike, izbijaju belo ružičasti cvetovi. U zemljama poput Francuske, Nemačke i Belgije, sve više se upotrebljava koren oplemenjene gajene biljke jer je deblji, mesnatiji i manje žilav od divljeg. Kopa se nakon prve ili druge godine, u jesenjim mesecima. Koren iskopan prve godine je najkvalitetniji, jer sadrži najviše sluzi. Starenjem postaje lošijeg kvaliteta, tvrđi i drvenastiji. Bele je boje. Cveta preko celog leta do oktobra, a bere se po suvom vremenu. Cvetovi su veliki, mogu biti bele, ili svetlo crvene boje. Brzo se suše u sušnici. Ukoliko se nestručno osuše, poplesniviće i potamneti.
Istorijski zapisi o upotrebi belog sleza govore da su ga Egipćani, Rimljani i Kinezi koristili kao hranu. Prženo korenje belog sleza u ishrani, koristili su i stanovnici Jermenije i Sirije. Iako su lekovita svojstva spoznata kasnije, slez je uglavnom bio namenjen za ishranu siromašnijeg sloja stanovništva. Lekovita svojstva Althaea officinalis-a, spominju se u istorijskim spisima jednog od najznačajnijih antičkih autora, Teofrasta. U velikoj enciklopediji farmakologije, De Materia Medica, grčkog lekara Dioskorida, pisanoj 77. godine, precizno su data uputstva o upotrebi belog sleza. U vreme vladavine franačkog kralja, Karla Velikog, u svojim naredbama (Kapitularima), naredio je obavezno gajenje belog sleza na svim državnim imanjima. U srednjevekovnom periodu, korišten je kao lek u procesu lečenja upale grla, a nakon XVII veka, za lečenje bronhitisa, bronhijalne astme i nekih plućnih bolesti kao npr. tuberkuloze.
Sastojci belog sleza razređuju bronhijalni sekret u slučajevima gripa, prehlade, faringitisa, astme i raznih drugih infekcija respiratornog trakta. Sluz ove biljke, blagotvorno deluje na sluzokožu urinarnog sistema. Deluje i laksativno, pa se preporučuje i za rešavanje problema konstipacije creva.
Toliko je hranljiv, da se u narodnoj medicini koren daje odojčadima za žvakanje i ublažavanje bola u desnima tokom nicanja zuba. Ženama se preporučuje za rešavanje problema upale materice i kod bolova pri mokrenju. Sveži listovi belog sleza, koriste se za ublažavanje bolova posle ujeda insekata, jer ublažavaju svrab. Takođe, pomaže u smanjivanju iritacija kod različitih obolenja kože, kao što je kuperoza.
Kao i kod većine biljaka, čaj se koristi za unutrašnje i spoljašnje probleme organizma. Posebno je efikasan kao oblog za ublažavanje upale sluzokože oka. Odličan je kao deo terapije kod lečenja čmička i konjuktivitisa. Mlak čaj se najčešće koristi za klistiranje odraslih i dece. Lekoviti preparati belog sleza se koriste u lečenju širokog spektra respiratornih bolesti: bronhijalna astma, akutne respiratorne bolesti, bronhopneumonija, laringitis, hronični bronhitis, traheitis i veliki kašalj.
U gastroenterologiji, koristi se za lečenje: dijareje, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, povećane kiselosti želuca i gastritisa. Pored toga, u lečenju bolesti genitourinarnog sistema, uspešno ublažava simptome: prostatitisa, poremećaja mokrenja, cistitisa, urolitijaze, adenoma prostate i zapaljenja bubrega. Kao oblog i losion, koren belog sleza se koristi za lečenje psorijaze, dermatoze, rozacee, erozivnih procesa unutar usne duplje, ekcema. Uspešno se pokazao u lečenju apcesa, opekotina i seboroičnog dermatitisa lica. Osušeni listovi se mogu koristiti u tečnim ekstraktima i tinkturama, kapsulama, mastima, kremama i sirupima protiv kašlja.
Upotreba belog sleza u lečenju, zahteva vreme i disciplinu konzumiranja. Ovo bilje može izazvati kontraidikacije kada se koristi u kombinaciji sa drugim biljem. Neophodno je da se najpre konsultujete sa svojim lekarom. Nisu utvrđeni neželjeni efekti prilikom konzumiranja od strane trudnica i dojilja, ali naša preporuka je da se, imajući u vidu specifično stanje, prvo posavetujete sa stručnim licem. Jedno od istraživanja lekovitih svojstava belog sleza, pokazalo je da može uticati na snižavanje šećera u krvi. Naravno, dijabetičari se prethodno moraju posavetovati sa lekarom.
Imajući u vidu da ova biljka svojim svojstvima prekriva sluznicu stomaka, u kombinaciji sa farmaceutskim lekovima može da ometa njihovu apsorpciju. Zato je preporuka da se beli slez uzima nekoliko sati pre ili posle uzimanja lekova ili drugih biljaka.
Zbog svog lekovitog dejstva, u narodnoj medicini smatra se belim zlatom za kašalj, te vam pišemo pravilan način spravljanja čaja od belog sleza:
Priprema: koren belog sleza iseckajte na sitne komade i ostavite da se suši. Jednu supenu kašiku iseckanog korena prelijte sa 200 ml prokuvane vode. Kad voda prokuva, prvo je ohladite. Uz povremeno mućkanje, treba da odstoji najviše do 60 minuta.
Čaj je spreman nakon što se procedi kroz tanak sloj gaze ili neke pamučne tkanine. Ukus može biti malo gorak, te je predlog da dodate malo meda. Na dnevnom nivou, ne bi trebalo više od 3 šolje da konzumirate.
pobeda info
