Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je da je jučerašnja sednica Odbora za obrazovanje, na kojoj je jedina tačka dnevnog reda bila blokada fakulteta i zaštita prava studenata, bila teška, ali da se nešto ipak pomerilo „sa mrtve tačke“.
Brnabić je na TV B92 navela da smo čuli informaciju od rektora Beogradskog univerziteta, Vladana Đokića, da taj univerzitet ipak ima neki plan šta dalje, kako može i do kada da dođe do nadoknade nastave i ispitnih rokova.
„To niko pre nije komunicirao, tako da smo ipak čuli jednu novu informaciju i sada je dobro da i svi studenti vide taj plan. To je uloga Narodne skupštine Republike Srbije. Uloga je da ima, pre svega, prema izvršnoj vlasti, kontrolnu ulogu da vrši nadzor, ali takođe, prema svima ostalima, ne mešajući se u autonomiju univerziteta, zato što to nikako nije želja“, istakla je Brnabić.
Brnabić je ukazala da dijalog, pa i onako mučan kao juče, kakav je bio na trenutke, znači da se ipak nešto pokrenulo „sa mrtve tačke“.
Dodala je da je sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje bila teška i da je, nažalost, opet prevladala politika, a ne interes studenata u velikoj meri.
Moja želja nije bila, niti da svodim tu priču na politiku, zato što obrazovanje i prosveta moraju da budu nešto što je iznad politike i da politici nema mesta u oblasti prosvete i obrazovanja.
„Nažalost, uspeli smo da i ovo ispolitizujemo na neki način. I tu govorim o svima u društvu, ne govorim o vladajućoj većini, ne želim čak ni samo opoziciju za to da optužim“, rekla je Brnabić.
Istakla je da misli da je ova tema morala da ostane van politike i da je svako od nas, lično u ovom društvu, morao da sam pokaže sopstvenom odgovornošću da ne želi da se politika meša u obrazovanje.
Brnabić je ocenila da je razgovor bio održan više u formi javne rasprave nego klasične sednice skupštinskog odbora, što takođe smatra da je dobro. Zato što je trajalo nešto duže, zato što smo imali prilike da čujemo i one iz opozicije koje ne bismo imali pravo da čujemo prema Poslovniku.
Mislim da je ta tema toliko važna da je dobro što smo imali jednu javnu raspravu, rekla je Brnabić.
Brnabić je izjavila da je uvek spremna na razgovor i pozvala sve koji žele da dođu da razgovaraju kako mogu da se reše neke nedoumice i da svako u ovoj zemlji ostvaruje svoja prava.
„Kao predsednica Narodne skupštine još jednom upućujem poziv svima koji žele da dođu da razgovaraju o tome kako možemo da rešimo neke nedoumice i da obezbedimo da svako u ovoj zemlji ostvaruje svoja prava kao i bilo ko drugi. Da ne postoje građani prvog i drugog reda, studenti koji imaju pravo nekom da blokiraju ispit i drugi studenti koji nemaju nikakva prava, pa čak ni da kada prijave ispit da izađu i polažu“, rekla je Brnabić.
Brnabić je rekla da će do kraja nedelje biti otvoren kontakt centar ispred skupštinskog Odbora za obrazovanje, na koji će moći da se jave oni koji nemaju informacije u vezi svog školovanja i uticaja blokada na školovanje.
Istakla je da je važno da se neko obrati studentima koji imaju kredite, koji su u studentskim domovima i koji studiraju o trošku države, kako bi oni znali šta da očekuju, kako da planiraju i da imaju osećaj sigurnosti da će nakon blokade biti obezbeđen njihov materijalni status.
Brnabić je upitala kako bi neko u trenutnoj situaciji, kada su fakulteti blokirani, mogao da konkuriše za stipendije, ali i da privede kraju akademsku godinu i da upiše postdiplomske studije.
„Zašto ne razgovaramo o tome? Kako će? Ja ne kažem da neće, ja samo pitam kako“, rekla je Brnabić.
Brnabić je istakla da je važno da se neko obrati tim studentima i da nije dobro da se dekani i rektori okreću plenumima koji, kako je ukazala, nisu zakoniti jer plenum ne postoji u našim zakonima.
Brnabić je navela da su studentski parlamenti i SKONUS institucije koje su građene decenijama i da su rezultat nekog glasanja među studentima, te da su oni jedini reprezentativni.
Upitala je da li smo mi svesni brojeva, konkretno da li smo svesni imanentne opasnosti za 230.000 studenata i navela da bi blokade mogle da izazovu tužbe studenata kojima je onemogućeno da pohađaju nastavu. „Kad krenu masovne tužbe, šta ćemo onda da radimo kao država? Hoćemo da se pomirimo sa tim da su nam svi fakulteti u finansijskoj blokadi, da su nam svi fakulteti bankrotirali, da nemamo više državni univerzitetski sistem? A zbog čega? Zato što smo svi bili uzvišeni pojavom anarhističkih plenuma?“, rekla je Brnabić.
Ukazala je da postoji opasnost da će više od 200.000 porodica u Srbiji izgubiti neko svoje pravo, svoju mogućnost i da će njihova deca izgubiti možda jedinstvenu životnu priliku.
„Zato što se svi mi u svim institucijama, na univerzitetu i na fakultetima i svi ostali, ponašamo s jedne strane pomalo neozbiljno i ne razmišljamo o eventualnim posledicama po više od 200.000 porodica. Politizujemo jednu oblast koja iznad svega ne sme biti politizovana. Možete da imate politizaciju oko svega, ali oko obrazovanja i oko dece apsolutno ne“, naglasila je Brnabić.
Brnabić je izjavila da su sva četiri zahteva studenata u blokadi ispunjena i da ako neko misli da nisu treba da kaže kako nisu ispunjena.
Brnabić je rekla da postoji problem da nema sagovornika sa druge strane sa kojim bi se razgovaralo šta to još nije ispunjeno.
„Tu dolazimo do te igre mačke i miše i u stvari, tog anarhizma u svemu tome. A to je sa kim mi da pričamo, da bi nam rekli šta nije ispunjeno ili očekujemo to i to? To ne može da obezbedi ni fakultet, ni dekan, ni rektor, ni bilo ko drugi. I onda mi, u stvari dolazimo opet u taj problem, da vi nemate sagovornika sa druge strane“, navela je Brnabić.
Dodala je da nema nekoga ko će da definiše šta nije ispunjeno i da uvek može da se kaže da nisu ispunjeni zahtevi i da postoje dodatni.
Prema njenim rečima, onda se stvara veliki pritisak na dekanima i na rektorima da obezbede izvesnost za sve ostale studente.
Govoreći o prvom zahtevu studenta koji je bio da se sankcionišu napadači na njihove kolege tokom blokada saobraćaja ispred fakulteta, rekla da je Tužilaštvo uradilo svoj deo posla, da su oni privedeni i da su postupci protiv njih u toku.
„Dakle, to je ispunjeno, u toku su postupci i to je takođe deo pravosuđa koji moramo svi poštovati, ukoliko želimo instituciju i vladavinu prava, a ne anarhiju“, navela je Brnabić.
Brnabić je podsetila da je drugi zahtev bio da se procesuiraju odgovorni za tragediju u Novom Sadu i učine javno dostupnim svi ugovori u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u tom gradu.
„Tužilaštvo je pokrenulo postupak, zatim određeni ljudi su ne samo privedeni i zadržani, već su pokrenute optužnice i to zaista u rekordno kratkom roku. Javnost je upoznata i da je objavljena sva dokumentacija, ali onda vi možete da kažete da nije sva, da nešto fali. Međutim, to što ste rekli da fali nema veze sa železničkom stanicom, već ima veze sa rekonstrukcijom pruge“, rekla je Brnabić.
Dodala je da je sve u vezi sa železničkom stanicom objavljeno.
„Onda je neko rekao, ali treba nam i u vezi pruge. Pa dobro, evo i u vezi pruge“, rekla je Brnabić i ocenila da ti zahtevi nikada u potpunosti neće biti ispunjeni, jer će, kako je navela, neko da nastavi da traži i dalje dopune.
Govoreći o trećem zahtevu, koji je bio da se puste na slobodu građani koji su privedeni tokom protesta nakon rušenja nadstrešnice i povlačenje neosnovanih prijava protiv njih, Brnabić je rekla da su svi pušteni i da su, koliko ima informaciju, te prijave povučene.
Dodala je da je četvrti zahtev studenata bio povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto i da je to ispunjeno, podsećajući da je Vlada Srbije usvojila odluku o tome.
Brnabić je navela da na državnim fakultetima u Srbiji ima više od 230.000 studenata, od kojih je 102.000 na budžetu, a 17.000 u studentskim domovima, i upozorila, naglašavajući da ne preti nikome, već da su zakon i statuti fakulteta takvi da studenti moraju da završe godinu u roku i iznad nekog proseka da bi zadržali budžetski status.
„Ukoliko se to tim studentima onemogući zato što je blokiran fakultet, oni će izgubiti taj status. Ne zato što je to rekla Ana Brnabić, ne zato što je to rekla Slavica Đukić Dejanović, nego zato što je takav zakon koji propisuje koliko vam bodova treba da biste bili budžetski student i odluke samih fakulteta. Dakle, dajte tim ljudima neku predvidivost, neku izvesnost“, rekla je Brnabić.
Brnabić je zapitala kako će studenti nadoknaditi propuštenu nastavu i pozvala rektora Beogradskog univerziteta, koji je rekao da ima plan za nadoknadu nastave, da ga izloži kako bi ga svi videli.
Brnabić je kao primer navela samohranu majku iz Ivanjice koja ima ćerku studentkinju u Beogradu koja može da nastavi studiranje samo ako je na budžetu i u studentskom domu, i zapitala kako će ona ispuniti uslove da zadrži svoj status.
Brnabić je naglasila da postoji oko 168.000 studenata koji su samofinansirajući i koji su platili svoje studije, ali zauzvrat nisu dobili ono što ugovorom imaju sa fakultetom i na šta se fakultet obavezao, te je zapitala šta će biti ako oni potraže svoj novac nazad.
Ukazala je da je blokadom fakulteta čitav visokoškolski sistem Srbije u opasnosti od bankrota i da je, zbog blokade univerziteta, finansijski ugroženo više od 200.000 porodica u Srbiji, a da su neki od studenata u opasnosti da propuste životne šanse. „To nisu moje pretnje, to su pretnje ovom društvu, svima nama, ukoliko ne počnemo da razgovaramo o tome i počnemo da razmišljamo o tome, umesto da imamo aplauz za plenume, valjda je moderno biti anarhista“, rekla je Brnabić.
Naglasila je da se postavlja pitanje i studenskih kredita jer 5.544 studenta imaju studentske kredite, a njihov ugovor sa Poštanskom štedionicom je takav da oni moraju da završe studije u roku, sa određenim prosekom, i tada ne moraju da vraćaju studentske kredite.
Najveći broj tih studenata to i radi i zaista su jako dobri studenti, i onda praktično taj studentski kredit se briše, dakle oni ne moraju da vraćaju nikakav novac. Ukoliko ne završe sa zaključenjem akademske godine, oni će morati da vraćaju studentske kredite, opet ne zato što je to Ana Brnabić rekla, nego zato što se niko čak nije ni obratio, na primer, banci Poštanska štedionica da pita u ime njih, dekan, rektor, a šta možemo da uradimo za ovu decu? Da ih obavestimo odmah. Da ne bi njihove porodice razmišljale, a to je oko 5.500 evra, ukazala je Brnabić.
Brnabić je navela da je, prema informacijama koje ima, na Pravnom fakultetu bilo više od 8.000 prijava za januarski ispitni rok, ali da je onda plenum radikalizovao stvar i da je taj ispitni rok odložen.
„Za sve one koji podržavaju plenum, to je u redu, svako ima pravo u demokratskoj zemlji. Moje pitanje i moja velika zabrinutost je kako bilo ko ima pravo da uskrati nekom da polaže ispit. I tu uopšte nisu važni brojevi, da li je plenum u većini, a studenti koji žele da polažu ispit u manjini. Ali, meni se čini da je plenum u manjini ako imate osam 8.000 prijava za ispit“, rekla je Brnabić.
Istakla je da, međutim, brojevi nisu važni i upitala da ako postoji jedan jedini student koji želi da polaže ispit, ko je kriv u visokom školstvu ako ta osoba ne može da polaže ispit i ko će tom studentu i njegovoj porodici objasniti kako je moguće da se tako nešto desi.
Navela je da je situacija na umetničkim fakultetima bolja jer imaju manji broj studenata i jer se članovi tih plenuma međusobno znaju, a da je mnogo kompleksnija situacija na fakultetima koji imaju najveći broj studenata, kao što su Pravni fakultet, Ekonomski fakultet, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, FON u Beogradu, kao i čitav niz fakulteta koji imaju po više hiljada studenata.
„Tu je problem što tu odlučuje u ime svih njih neki plenum, koji je derivat neke ‘Blokadne kuharice’ Centra za anarhističke studije iz Zagreba. I još jednom da podvučem, ja ne kažem da su ti studenti u plenumu strani plaćenici ili ustaše ili bilo šta drugo, kako je to želela da imputira juče opozicija, ja ne govorim to. Govorim da su sami studenti rekli da su taj model plenuma našli u toj ‘Blokadnoj kuharici’. Samim tim, taj plenum je negde anarhističko ustrojstvo“, dodala je Brnabić.
Brnabić je ukazala da to znači da nema ljudi u okviru plenuma koji mogu da saopšte kako se donose odluke, ko ih donosi i predlaže, kao ni ko je u tom plenumu.
Izvor: Tanjug/B92
