Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je da je sadašnja vlast zatekla Srbiju 2012. godine bez investicija, bez radnih mesta, sa nezaposlenošću koja je dostigla udžbeničke rekorde, jer je svaki četvrti građanin naše zemlje bio bez posla.
„Jer smo zatekli ekonomsko-političku bodljikavu žicu oko Srbije koju su investitori zaobilazili, jer su svoj novac ulagali u razvijenije zemlje, reformisane, prijateljski raspoložene prema stranom kapitalu“, objavio je Mali.
Kako je rekao, profesor Dejan Šoškić navikao je da drži predavanja i da je u teoriji odličan.
„Dobro je da može da prenese teorijsko znanje o idealnim ekonomskim uslovima, sterilnom ekonomskom ambijentu u kome tržište sve samo reguliše, nema spoljašnjih uticaja i sve funkcioniše po ekonomskim pravilima pobrojanim u udžbenicima. Tu imamo samo jedan problem – gde je to znanje bilo na terenu kada je Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije? Gde su te lekcije kako funkcioniše privreda jedne zemlje zaista, gde su rezultati primene tog znanja? Nema ih“, naveo je Mali.
Mali je naveo da je Šoškić u intervjuu na Insajder TV rekao „slabe institucije“, i pitao Šoškića:
„Pa zašto ih niste ojačali, imali ste onoliko godina? Zašto smo morali sa reformom da krećemo od nule, zašto smo morali da zavrnemo rukave da otvorimo 400.000 radnih mesta da bi ljudi mogli da izdržavaju svoje porodice? Gde je to razumevanje ekonomskih tokova Šoškiću bilo kada je srpska valuta u kojoj građani primaju platu klizila u ponor pa su za jedan evro naši građani plaćali skok sa 80 do 120 dinara u samo nekoliko godina“.
Evo kratke analize parametara koje Šoškić kritikuje, dodaje Mali i ističe da je prosečna godišnja inflacija, u periodu od 2010. godine do 2012. godine, kada je guverner bio Šoškić, iznosila 8,4 odsto.
„Od 2008. do 2012. godine, kumulativni rast prosečne inflacije je bio 54,3 odsto. Brojni su razlozi visoke inflacije u tom periodu, ali su pre svega uzroci dolazili zbog domaćeg, a ne međunarodnog okruženja. Najvažnija parola monetarne politike u tom periodu je bila „ne raditi ništa sa monetarnom politikom“. Nepreduzimanje mera donela je pomenuti gubitak trećine vrednosti dinara u periodu od 2008. godine do sredine 2012. godine. Domaći bankarski sektor je skliznuo u krizu, jer su rezultati upravljanja finansijskom stabilnošću i nadzor bankarskog sektora bili takvi da su četiri državne banke završile u stečaju“, ukazao je Mali.
Da problem bude veći, dodaje, rezultati nepostojanja koordinacije između monetarne i fiskalne politike dodatno podgrevaju inflaciju, jer u tom periodu danak uzima i neodrživo predizborno povećanje plata i penzija iznad svake ekonomske mogućnosti zemlje.
„Danas kad ocenjujemo rad Narodne banke Srbije vidimo da je u poslednjih 10 godina vođeno računa o inflaciji, što pokazuje podatak da se od kraja 2013. godine pa sve do polovine 2021. godine nalazila na nivou od oko dva odsto, što je prvi put da je Srbija imala uporedivu inflaciju sa evropskim zemljama. Sve periode i sve guvernere pre toga, karakterisala je inflacija koja je bila i veća i volatilnija, vrlo često dvocifrena“, istakao je Mali.
Kako je rekao, udeo nenaplativih kredita u 2010. godini iznosio je 16,9 odsto, u 2011. godini 19,0 odsto, u 2012. godini 18,6 odsto, dok je danas udeo NPL 3,0 odsto.
Devizne rezerve na kraju 2012. godine su iznosile 10,9 milijardi evra, naglasio je Mali.
„Danas su 21,2 milijardi evra. Strane direktne investicije su na kraju 2012. godine iznosile 0,8 milijardi evra, a pokrivenost deficita tekućeg računa stranim direktnim investicijama je bila tek 20,5 odsto. Poslednjih osam godina, pokrivenost deficita tekućeg računa je preko 100 odsto. Uprkos energetskoj krizi, eksplozivnom rastu uvoznih cena energenata, priliv SDI u 2022. godini je iznosio čak 4,4 milijardi evra, a deficit platnog bilansa je bio pokriven SDI sa 104 odsto“.
Da bi investitor doneo odluku da investira, kako je rekao, neophodno je da zemlja ima dobro poslovno okruženje, dobre perspektive rasta, smanjenju internu i eksternu neravnotežu, kao i makroekonomsku, finansijsku, fiskalnu i političku stabilnost, što za razliku od perioda pre 2012. godine Srbija ima već dugi niz godina.
Guverner Narodne banke Srbije obavlja i funkciju guvernera Srbije u MMF i odgovoran je za sprovođenje aranžmana sa MMF, napominje Mali.
„Aranžman sa MMF-om suspendovan je od strane MMF-a već na samom početku (potpisan krajem 2011. godine, suspendovan početkom 2012. godine). Srbija tada nije uspela da prođe ni prvu reviziju aranžmana. Kao posledicu toga, vrlo brzo smo imali snažan rast premije rizika i povlačenje dela investicija. Aksiom bivšeg guvernera Narodne banke Srbije je bio „deprecijacija kursa u moje vreme bila dobra za izvoz“. Izvoz roba i usluga je u 2012. godini iznosio 11,5 milijardi evra. Deset godina kasnije, u 2022. godini, izvoz roba i usluga je iznosio 38 milijardi evra“, rekao je Mali.
Takođe, u odnosu na 2012. godinu, izvoz je porastao preko 230 procenata, odnosno preko 13 odsto godišnje u proseku i pokazuje da sadašnja politika deviznog kursa nije bila nikakva prepreka ekspanziji izvoza.
Naprotiv, stabilnost deviznog kursa predstavlja osnovu ukupne makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti.
Pritom, ne postoji oblast prerađivačke industrije u kojoj izvoz nije povećan, rekao je Mali.
Takođe, indikator poverenja u bankarski sektor je i štednja stanovništva, pa je tako devizna štednja stanovništva u 2012. godini iznosila samo 8,3 milijardi evra, a danas je 13,7 milijardi evra, što je rast od preko 65 odsto.
„Da zaključim, politička trgovina, čiji će račun na naplatu stići naknadno, kroz povećanje unutrašnje i spoljne neravnoteže, slabljenje deviznog kursa, dvocifrena inflacija i realno obezvređivanje plata i penzija bivšem guverneru Šoškiću, je bilo dobro poznato, jer je u periodu pre imenovanja za guvernera NBS obavljao jednu od najviših funkcija u NBS – funkciju predsednika Saveta guvernera, i samim tim je učestvovao u donošenju ključnih odluka i raspolagao svim ključnim informacijama“, naveo je Mali.
Dodaje da je fiskalna konsolidacija u Srbiji odlagana iz godine u godinu, a da su posledice toga stigle na naplatu nekoliko godina kasnije.
„Povrh svega, masovno su davane garancije javnim preduzećima za koje se unapred znalo da će biti aktivirane i da će pasti na teret budžeta Republike Srbije, odnosno svih poreskih obveznika. Mnogo znalaca ima Srbija, znamo to svi oduvek. Najviše sportskih komentatora po glavi stanovnika, poznavalaca fudbala, političara, ekonomskih teoretičara, ali, nažalost, malo praktičara koji će stvarno i uraditi nešto“.
Nama nije teško da uradimo teške stvari, jer znamo da građani Srbije očekuju da osete boljitak, očekuju da se ne bojimo da se uhvatimo u koštac sa reformama, da izguramo teret krize sa što manje gubitaka po njih i da održimo radna mesta jer ljudi moraju da primaju platu, naglasio je Mali.
„Građanima nudimo razvoj, izgradnju škola, bolnica, puteva, nova radna mesta. Danas nudimo rast životnog standarda i ukupan ekonomski rast zemlje. Nudimo sve ono što ste vi propustili da im obezbedite“, zaključio je Mali.
Izvor: Tanjug