Najstariji građani i ove godine mogu da očekuju rast primanja i to dvocifren. Tačno koliko, znaće se na jesen. Sa rastom cena ćemo se boriti i narednih meseci, jer veliki deo inflacije – uvozimo. Pred Srbijom je rekonstrukcija više od 2.000 kilometara pruga, ali i obnova i gradnja još blizu hiljadu kilometara puteva.
S ovim uverenjima i obećanjima pred čitaoce „Novosti“ izlazi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali, uz procenu da će privreda na kraju ove godine biti veća za najmanje 2,5 odsto.
– Kao što je već i najavio predsednik Vučić, povećanje penzija će biti dvocifreno, ali koliko tačno će ono iznositi znaćemo u septembru kada ćemo, u dogovoru sa MMF, imati tačnu računicu usklađenu sa švajcarskom formulom kojom se vodimo, a koja kao parametre za određivanje nivoa rasta penzija uzima rast plata i nivo inflacije. I od ove godine su penzije kumulativno povećane 20,8 odsto, uključujući januarsko povećanje, kao i povećanje od kraja prošle godine, a plate u javnom sektoru su porasle 12,5 odsto. Povećanje plata je pratio i privatni sektor tako da je prosečna plata u decembru iznosila 718 evra. Cilj nam je da prosečna plata na kraju 2025. godine bude 1.000 evra i od toga nećemo odustati. Najvažniji nam je kvalitet života građana.
* Kad smo poslednji put pričali, naveli ste da bi od marta trebalo postepeno da se zaustavlja inflacija. Ostajete li pri toj prognozi, i može li najavljeno povećanje plata i penzija makar ublažiti skok cena?
– Borimo se sa uvezenom inflacijom i jednostavno rečeno, svetski ekonomski problemi prelili su se i na naše tržište jer smo usko povezani sa ekonomijom Evropske unije koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner. Optimista sam, ali se u procenama i planovima uvek vodim pesimističnim prognozama kako bi se anulirali dodatni negativni efekti eventualnog pogoršanja parametara. Svi trpimo posledice, to je neizbežno. Danas se u svetu između zemalja pravi razlika samo po tome kako se ko nosi sa posledicama krize. Srbija uspeva da održi rast, uspeva da građanima umanji efekte inflacije povećanjima plata i penzija, uspeva da obezbedi energente za funkcionisanje svih sistema zavisnih od njih, uspeva da sačuva ekonomiju.
* Već dugo se obećava profesionalizacija javnih preduzeća, to je deo i agende sa MMF. Kako će se to sprovesti?
– U pripremi je Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije koji je u decembru prošao javnu raspravu i sada su u toku usaglašavanja. On bi trebalo da targetira sve suštinske probleme u vođenju javnih preduzeća. Novi zakon uvodi načelo odgovornosti, javnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, poštovanja pravila konkurencije, definiše ciljeve centralizovanog vlasničkog upravljanja, sve u svemu, precizno definiše korporativno upravljanje. Očekujem da se Predlog zakona nađe pred Vladom u prvoj polovini ove godine, a po njegovom usvajanju ćemo konačno, nadam se, rešiti ovo važno pitanje. Vreme je da se i to okonča.
* Planira se novi investicioni plan do 2030. godine. Koliko je iz ovog aktuelnog do 2025. godine, ostvareno?
– Poslednja novoizgrađena pruga u Srbiji pre 2012. godine bila je pruga Beograd-Bar, koja je puštena u saobraćaj 30. maja 1976. godine. Takođe, do te 2012. godine je rekonstruisan 31 kilometar pruga u Srbiji. Uvek ističem ovaj podatak jer on simbolično oslikava investicioni ambijent Srbije do pre desetak godina. Posmatrajući samo železnicu, od te 2012. godine izgrađen je 108,1 kilometar pruga, rekonstruisano je 781,5 kilometara i u toku je rekonstrukcija ili izgradnja još 156,8 kilometara. Takođe, u planu je 2.026 kilometara pruga za rekonstrukciju, izgradnju i modernizaciju. Tada ćemo moći da kažemo da je ovaj posao završen. Kada je reč o putnoj infrastrukturi, od 2012. godine do danas je izgrađen ukupno 381 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica, a trenutno se gradi 502,7 kilometara puteva. Pritom, u planu za rekonstrukciju i izgradnju imamo još 944,5 kilometara. To su zaista impozantni brojevi, koji pokazuju našu potpunu posvećenost izgradnji i obnovi saobraćajne infrastrukture. Istovremeno, nastavljamo sa izgradnjom metroa u Beogradu, sa radovima na glavnoj železničkoj stanici „Prokop“, izgradnjom Nacionalnog fudbalskog stadiona, projektom „Čista Srbija“.
* Šta predviđa novi plan borbe protiv sive ekonomije?
– Borba protiv sive ekonomije je istovremena borba na više frontova. Uhvatili smo se ukoštac sa ovim velikim ekonomskim problemom, imamo dobre rezultate, ali nas čeka još posla. U planu su jačanje kapaciteta i koordinacije inspekcija u cilju efikasnijeg i efektivnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, ali i na procesuiranje prijava iz oblasti sive ekonomije od strane prekršajnih sudova, kako bi se oni koji posluju u sivoj zoni odvratili od ponavljanja prekršajnih radnji. Dalje, unapređenje položaja inspektora i inspekcijske prakse, jačanje IT sektora i analitičkih kapaciteta Poreske uprave u prikupljanju i obrađivanju podataka relevantnih za efikasnije sprovođenje inspekcijskog nadzora, sve uz jačanje savetodavne funkcije kao i dalje jačanje prisustva i raširenosti bezgotovinskih plaćanja.
* Da li je skoro rađeno ozbiljno istraživanje koliki je udeo sive ekonomije u Srbiji i koliko su aktuelne mere dale rezultata?
– Najznačajniji rezultati koji se mogu izdvojiti u realizaciji prethodnog Programa su završena prva faza razvoja e-inspektora sa uključenih 36 inspekcija, od čega su 32 aktivne. Uspostavljen je i Kontakt-centar republičkih inspekcija, preko koga je omogućeno da građani podnesu predstavke, putem onlajn formulara ili telefonskim putem. Izmenama Zakona o poštanskim uslugama operaterima je omogućena identifikacija pošiljaoca, što onemogućava prodaju robe preko interneta neregistrovanim subjektima. Veliki rezultat je i usvajanje Zakona o fiskalizaciji u decembru 2020. godine, i njegova potpuna implementacija od 1. maja 2022. godine. Dalje, automatizovan je obračun poreza i doprinosa preduzetnika paušalaca, uveden je sistem e-faktura od 1. januara ove godine, te usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, kojim se uvode elektronske javne nabavke. Izrađen je i novi portal javnih nabavki i obučeni su službenici za korišćenje tog portala.
* Koliki rast sada očekujete u 2023. godini i ko će biti njegovi nosioci?
– Za 2023. godinu projektovano je realno povećanje BDP od 2,5 odsto koje će u potpunosti biti vođeno domaćom tražnjom. Povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, veća zaposlenost i stabilan rast penzija, rezultiraće nastavkom rasta realne lične potrošnje koji će iznositi 2,5 procenta. Biće dodatno podržana nastavkom radova na realizaciji infrastrukturnih projekata u oblasti putne i železničke infrastrukture, kao i značajnih ulaganja u energetiku. Očekujemo rast industrijske proizvodnje u 2023. godini, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i očekivanog oporavka proizvodnje električne energije. Procenjuje se da će rast zabeležiti i građevinarstvo, ali i poljoprivreda, za koju je projektovan rast od 6,9 odsto u 2023. godini.
Predsednik Vučić se zdušno bori za Kosovo i Metohiju
* Da li se išta menja u dinamici očekivanih direktnih stranih investicija u svetlu pregovora o Kosovu i Metohiji?
– Nadam se da ne, Srbija je pokazala da se zdušno bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta, ali uz ekonomski napredak, jer smo mnogo godina propustili upravo zbog politike. Imamo predsednika koji ume, zna i može da se izbori za srpske interese na Kosovu i Metohiji, da zaštiti naš narod tamo, ali i da pokaže svetu da smo otvoreni za reforme, zainteresovani za ekonomski napredak koji već ostvarujemo i koji želimo da održimo. Verujem i da nas investitori posmatraju u tom kontekstu, jer, da je drugačije, ni prošle godine ne bismo privukli 4,4 milijarde evra. Ekonomija u kandžama politike ni za koga nije dobra.
Iza moje nagrade stoji trud celog Ministarstva finansija
* Dobili ste nagradu NALED-a za Reformatora godine, i to u godini krize. Šta mislite, šta je tome najviše doprinelo?
– Rad. Iza ove nagrade je ogroman rad i trud čitavog Ministarstva finansija kojim rukovodim i zahvalan sam svima na doprinosu, na razumevanju svega što sam od njih tražio, na poverenju da znamo vrlo dobro šta radimo. Hvala i NALED-u koji je prepoznao da smo sve to i sproveli u godini kakvu svet ne pamti. Srbija je danas zemlja u koju dolaze investitori, u kojoj se otvaraju nova radna mesta. I još važnije, to je rezultat koji održavamo, a ne slučajni jednogodišnji, prolazni uspeh. Uz sve ove procese koji su trajali i još traju, aktivno smo i pravovremeno pružili pomoć države građanima i privredi pogođenoj teškom krizom. Velika je čast biti proglašen Reformatorom godine u takvoj našoj Srbiji danas, u ovim teškim godinama.
Izvor: Novosti