Danas se širom Srbije i gde god živi naš pravoslavni narod obeležava veliki srpski praznik i školska slava, Sveti Sava. Brojne porodice slave svoju krsnu slavu, Savindan, a nastavnici i učenici u školama obeležavaju ovaj praznik u znak sećanja na doprinos u razvoju vere i obrazovanja koju nam je Sveti Sava ostavio u nasleđe.
Sveti Sava je prvi prosvetitelj, arhiepiskop, osnivač srpske crkve i rodonačelnik srpske duhovnosti i kulture, književnik, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, diplomata i raški plemić. O njemu se danas pričaju mnoge priče i legende koje imaju edukativni karakter, iz tih razlika ovaj datum nije samo verski praznik koji slavimo nego i praznik obrazovanja.
Ko je bio Sveti Sava?
Jedna od najznačajnijih ličnosti srpske istorije Sveti Sava, rođen je kao Rastko Nemanjić, u mestu Mišići, u Deževskoj dolini, nadomak Đurđevih stupova i Petrove crkve. Rođen je 1173. godine kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i blagočestive Ane, ćerke carigradskog imperatora Romana. Kao dete roditelji su ga uveli u veru činom krštenja, što se odrazilo na njegovo detinjstvo, gde je vreme provodio u crkvi slušajući molitve. Ubrzo je spoznao da poseduje dar da sam piše molitve Bogu i svim svojim bićem je zavoleo Boga. Izrastao je u lepog i mudrog čoveka i sva vrata svetske slave su mu bila otvorena. Međutim, nešto ga je odvraćalo da nasledi slavnu lozu Nemanjića i krunu za kojom su ostali žudeli.
Kada mu je bilo sedamnaest godina, tajno od svojih roditelja je pobegao i uputio se na Svetu Goru. Na dvoru je nastala panika kada su shvatili da ga nema, a Stefan Nemanja nije sedeo skrštenih ruke, nego je posla vojnike da mu vrate sina. Pronašli su ga u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Rastko nije imao nameru da odustane od svog života posvećenog Bogu, te je vojnike koji su došli da ga vrate za Srbiju nasamario. Naime, sin Stefana Nemanje, Rastko, primio je monaški postrig. Tim povodom kada su čuli, vojnici su digli uzbunu na Svetoj Gori. Tada, već monah Sava uznemirene konjanike je pozdravio rečima: “Odnesite roditeljima mojim da vam poveruju o meni. Sava je moje ime“. Kada se pročula vest, roditelji u početku nisu mogli da se pomire sa činjenicom, ali na kraju su prihvatili Božiju volju i Stefan Nemanja je monahu Savi slao velike sume novca kao pomoć manastirima i pustinjcima.
Tvorac nezavisne srpske kraljevine, Stefan Nemanja, povukao se sa prestola i prepustio ga srednjem sinu Stefanu. Potom, donosi odluku da se zamonaši i u tome ga sledi supruga Ana. Njegov sin, Sveti Sava odigrao je važnu ulogu kod donošenja takve odluke. On je pozvao oba roditelja da mir u poznim godinama pronađu u molitvi, postu i bogosluženju. Tako su i učinili. Stefan i Ana su se zamonašili u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Rasu i uzeli monaška imena Simeon i Anastasija. Prvu godinu monaškog života Simeon je proveo u manastiru Studenica, da bi se od jeseni 1197. godine pridružio tada još uvek monahu Savi na Svetoj Gori. Otac i sud su zajedničkim snagama oživeli manastir Hilandar 1198. godine, a godinu dana kasnije Stefan Nemanja je preminuo upravo na Hilandaru. Monah Sava se vraća za Srbiju kako bi preneo mošti svoja oca i da bi izmirio braću, Vukana i Stefana nad očevim odrom. Posle izmirenja braće, Sava donosi odluku da uvaži molbu brata Stefana i da ostane u Srbiji. Svoje vreme monah Sava provodi u Studenici i u njoj stvara novi duhovni i kulturni centar srpske države. Za to vreme počeo je razmišljati o osnivanju nezavisne Srpske pravoslavne crkve, takođe je počeo izvoditi velike reforme i organizaciju crkve. Međutim, kako je Sava bio protiv politike svoga brata Stefana, a kako nije uspeo da ga odvrati vraća se za Svetu Goru 1217. godine. Ostalo je zabeleženo da je Srbiju napustio ljut. Godine 1219. odlazi u Nikeju sa jasnom odlukom da traži samostalnost Srpske pravoslavne crkve. U veoma važnom istorijskom momenu, dobio je od vizantijskog cara i vaseljenskog patrijarha samostalnost Srpske pravoslavne crkve. Stvaranje nezavisne crkve imalo je za mladu srpsku kneževinu veliki značaj. U manastiru Žiča, 1220. godine, održao se državni sabor gde se potvrdila samostalnost. Prvi srpski arhiepiskop, sveti Sava, krunisao je prvog srpskog kralja, svog brata Stefana. Sava je bio arhiepiskop do 1234. godine. Na mesto naslednika došao je njegov učenik Arsenije. Januara meseca 1236. godine u Velikom Trnovu predao je dušu Gospodu, a vest o Savinoj smrti stigla je u Srbiju na današnji dan, 27. januar. Njegove mošti prenete su iz Bugarske 1237. godine i sahranjene u manastiru Mileševa. Za svog života, a i danas Sveti Sava se smatra svetiteljem i čudotvorcem. Svom narodu je dao sve što je imao, a od naroda je tražio da dušu predaju Hristu Bogu. Od 1840. godine ustanovljena je školska slava, da bi 1945. odlukom vlasti bila ukinuta. Ponovo je počela da se obeležava 27. januar u školama kao školska slava od 1990. godine.
Pobeda – info
