Ko ima veru, ima i mir.
Oktobar uvek donosi neku posebnu tišinu i duhovnu toplinu. To je mesec kada priroda menja boje, kada dani postaju kraći, ali se svetlost sveća u domovina produžava. Počinju slave, okupljanja, molitve i sećanja. U svakom pravoslavnom domu zamiriše tamjan, začuje se molitva, a duše ljudi se smire i podsete da svaka godina nosi i svoje sveto vreme – vreme zahvalnosti i vere.
Dok se kasna jesen spušta nad naša polja i gradove, među svim tim blagim danima, posebno mesto zauzima praznik Svete Petke Paraskeve, koji obeležavamo danas. To je dan posvećen svetiteljki čije ime znači petak, dan stradanja Hristovog, ali i dan duhovnog vaskrsenja.
Sveta Petka je kroz život svedočila tiho, ponizno ali snažno – da se najveća sila krije u veri, a najveća lepota u čistoti duše. Sveta Petka je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, uteha svakome ko veruje i traži mir. Danas SPC obeležava dan kada je svetiteljka Petka okončala ovozemaljki život, 27. oktoba, a u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovima.
Pred njenim moštima mnogi su pronašli nadu, izlečenje i put ka Bogu. Njen lik blag i tih podseća nas da sve prolazi, osim dobrote i molitve. Koliko god da je vreme teško njena priča nas vraća na pravi put – da čovek koji veruje nikad nije sam.
Svetiteljka koju narod s ljubavlju zove majkom Petkom, u srcima vernika zauzima posebno mesto, Njena vera i žrtva utkane su u vekove, u pesme, u molitve, u svaku suzu i našeg naroda.
Zato i danas, kada zapalimo slavsku sveću i izgovorimo njeno ime, osetićemo da dolazi mir – onaj koji dolazi mirno, kao dah neba.
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 10 veka. Po predanju crkvenih službenika poreklo joj je Srpsko. Rođena je u okolini Carigrada oko 950. godine, u gradiću Epivatu na obali Mramornog mora. Rasla je kao pobožna devojčica i od malena je znala da želi da služi Gospodu. Po Božijoj volji, rano je ostala bez roditelja koji su važili za imućne i pobožne Božije sluge. Imala je brata Jeftimija koji se zamonašio i postao poznat kao episkop Maditski. Željna podvižništva Hrista radi, nakon smrti roditelja odlazi za Carigrad, a potom u Jordansku pustinju, gde je provela vreme u strogom postu i posvećena molitvi sve do smrti. Upokojila se u 11 veku. Kada je njena duša otišla pred lice božije, telo su joj pokopali van groba, među telima stranaca. Međutim, Gospod je hteo da onu koja je proslavljena na nebu, proslavi i na zemlji. Po njegovoj promisli, ubogi nadničar Georgije usnuo je u snu da na obali mora počiva telo ugodnice božije Petke. Tako su otkrivene netaknute mošti Svete Petke, pa je naposletku sahranjena u crkvi svetih apostola. Po legendi na njenom grobu dešavala su se mnoga čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine preneo je mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Nakon Turskog osvajanja Bugarske, mošti su prenete u moldavsi grad Jaši. Knjeginja Milica uspela je 1396. godine da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti u Carigrad, 1521. godine. Konačno, 1641. godine carigradski patrijarh poklonio je mošti moldavskom knezu Lupulu koji ih je preneo – vratio u Jaši i položio u crkvi Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Žene svih vera i nacija smatraju našu svetiteljku zaštitnicom. Verujući ljudi tvrde da sv. Petka usliša molitve njoj upućene, a naročito joj se molimo za zdravlje i sreću porodice. Kada je neko molitvom prizove u dom, svetiteljka kasnije dolazi nepozvana kada god porodici preti nesreća. Brojna su verovanja i običaji na današnji praznik. Narodno verovanje kaže da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.
Neka današnji praznik donese blagoslov svakoj kući, zdravlje i mir svakoj porodici, snagu i utehu svakoj ženi koja veruje i nosi svoje brige sa dostojanstvom.
Mnogo je crkava i hramova kod pravoslavnog naroda posvećenih Svetoj Petki. Jedno od svetih mesta je Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute u 15 veku. Na praznik, ovde se okuplja na hiljade ljudi koji čekaju u redu da se pomole i uzmu osvećenu izvorsku vodu.
Portal Pobeda – info svim vernicima koji danas slave Svetu Petku, svetiteljku iz roda našeg, koja je čitav život posvetila Bogu i besmrtnom životu, želimo srećnu slavu.
Pobeda – info
