Postoje mesta koja ne pišu na mapi, o kojima mlađe generacije gotovo ništa ne znaju, ali ih pamte koreni. Reč je o mestima gde su naši preci ostavili svoje kosti i uspomene, kao dokaz da su tu živeli.
Dugo se ćutalo o predelima koja su pre poslednjeg rata bila naseljena Srbima, međutim došlo je vreme da ćutanje zamenimo delima i da oživimo naše svetinje i pokažemo da ih vreme nije obrisalo.
Jedno takvo mesto sa početka priče je selo Gornje Hrasno, u opštini Neum, u Hegcegovini. Mesto u kojem se nekada čuo dečiji osmeh, gde su se Srbi okupljali oko crkve podignute u čast Svetog Jovana Krstitelja. Početkom rata devedesetih godina prošlog veka, to selo je utihnulo. Celo srpsko stanovništvo je izbeglo marta 1992. godine, noću, pod jakom artiljerijskom paljbom. Tog proleća zapaljena je škola, miniran je i spomenik u kojem su mošti svetih hrišćanskih mučenika, a crkva je čak dva puta minirana, 1992. godine i 1995. godine. U tami noći porušene i zapaljenje su sve srpske kuće. Kao da se istorija poigrala – ono što se dogodilo na Vidovdan 1941. godine, ponovilo se i pola veka kasnije, samo što je srpski narod ovog puta preživeo bez novih jama. Selo Gonje Hrasno ostalo je bez svoje duše, bez srpskog naroda, pusto, ali sećanje nije nestalo.
Prošle godine, na temeljima porušene crkve ponovo je služena liturgija i okupili su se potomci onih koji su tu živeli, narod rasut širom sveta, ali sa istim osećajem pripadnosti. I tako se rodila ideja da se crkva obnovi. Da se svetlost ponovo upali, baš na onom mestu gde je ruka neprijatelja ugasila.
Danas, ta ideja dobija svoj oblik i postaje stvarnost uz podršku Pokrajinskog fonda za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu, koji povezuje Srbe gde god da žive i svedoči da matica uvek misli na svoje, negujući kulturu, tradiciju i veru.
Na radost vernog naroda ističemo da je potpisan ugovor između direktora Pokrajinskog fonda, Aleksandra Đedovca i protojereja Marka Gojačića, predstavnika Srpske pravoslavne crkvene opštine Čapljina. Pokrajinski fond je dodelio sredstva u iznosu od 7.000 evra za projekat „Obnova hrama rođenja Svetog Jovana u Gornjem Hrasnom“. To nije reč o obnovi zidova – to je obnova vere, korena i dostojanstva, to je znak da država Srbija misli na sve krajeve gde ima srpskog naroda i da nijedno mesto gde su Srbi živeli nije zaboravljeno.
Crkva u Gornjem Hrasnu, podignuta 1849. godine na temeljima još starije bogomolje, predstavlja duhovni i kulturni simbol pravoslavnih Srba ovog kraja. Iako raseljeni i daleko od svojih ognjišta, meštani nisu zaboravili svoj zavičaj, niti svetinju koja je vekovima čuvala njihov identitet. Iako narod ne može da se vrati, njihova svetinja može i realizovan projekat to upravo pokazuje.
Dok se seoska crkva Svetog Jovana Krstitelja ponovo podiže, mi se podsećamo da narod traje onoliko koliko traje njegovo sećanje.
Pobeda – info
Fotografija izvor: regionalna medijska mreza
