Kondak 7. Glas
“Od mladosti svoje ispunjen Hristovom ljubavlju,
Angeloliko služenje Bogu odabrao jesi,
i Krst Gospodnji na sebe si primio,
od obitelji Savinske preko tamnice Gradiške,
odvažno ga do Bezdina nosio i tamo večni pokoj zadobio,
u njedrima od Djeve rođenoga, Hrista Boga našega”.
Danas, 12. oktobra Srpska pravoslavna Eparhija temišvarska proslaviće prvi put praznik Svetog ispovednika Kirila Bezdinskog i dalmatinsko – bokeljskog. Dan ranije, 11. oktobra, njegove svete mošti su prenete iz manastira Bezdin u Saborni hram Vaznesenja Gospodnjeg u Temišvaru (Rumunija).
Teško je pisati o onome koji je stradao tiho, u senci, jer nas obuzima stid što njegovo ime nije odzvanjalo ranije. Iz tih razloga sledeće redove posvećujemo životu Svetog Kirila Bezdinskog, rođenog Konstantina Cvjetkovića, božijeg sina koji je sve izgubio, a ništa nije izdao.
Godine 1791. po božijoj volji, u Baošiću, u Boki Kotorskoj, na svet dolazi Konstantin, sin Jovana, trgovca i pomorca i majke Anđe. Od prvih dana svog života bio je okružen sveštenim licima, jer je poticao iz ugledne svešteničke porodice Cvjetković iz Boke. U takvom domu gde su molitva i vera bili dah svakodnevnice, a ikone svedoci života, rastao je Konstantin, budući monah Kiril. Odmah po rođenju primio je svetu Tajnu krštenja u crkvi Svetoga oca Nikolaja u rodnom mestu. I dan danas, nakon toliko vekova je sačuvan prikladan natpis kao dokaz vremena, a glasi:
“Ovde je kršten Kiril Cvjetković 1791. godine. Na uspomenu tolike slave zahvalni mu zemljaci ovu polzu postaviše 1899. godine.”
Osnovnu pismenost stekao je u svom rodnom mestu, a potom odlazi put Hergec Novog gde zahvaljujući svom rođaku svešteniku Aleksi Cvjetkoviću odlazi po prvi put u manastir Savinu 1805. godine. Uprkos negodovanju njegovog oca koji je bio čovek opterećen zemaljskim životom, rođak Aleksa je imao razumevanja za Konstantinovu želju da se zamonaši.
Kao što smo i naveli, još kao mladić Konstantin je stupio u manastir Savina, gde je primio monaški čin i ime Kiril. U tišini mora započeo je svoj put služenja Bogu. Služio je kao đakon, arhiđakon i kasnije protosinđel, poznat po revnosti, obrazovanju i nepokolebljivoj veri. Njegov put nije bio lak i udoban. Službovao je u mnogim krajevima Dalmacije, u Šibeniku, Zadru i drugim mestima, gde je stekao poverenje naroda i poštovanje među bratstvom, a kako i ne bi kada je ostalo zapisano da se izdvajao pobožnošću i iskrenom željom da život posveti Bogu i narodu. Bio je blizak saradnik episkopa Venedikta Kraljevića. Kada su nastupila teška vremena za srpski narod tokom XIX veka, on nije ćutao. Pokušaji da se Srbi u Dalmaciji podvedu pod Rim pokazao je svu snagu Kirila. On je branio čistotu pravoslavlja i naroda koji mu je bio poveren, svesno izabravši stradanje umesto izdaje. Tamnice Šibenika, Zadra i Gradiške nisu slomile ono što ni smrt ne može, a to je duša sluge Božijeg. Godinama je trpeo suđenja, hladnoću zatvorskih zidova, poniženja i fizičku bol, ali nije izgovorio ni jednu reč koja bi umanjila njegovu veru. Poslednje godine života proveo je u kao zatočenik u manastiru Bezdinu u rumunskom delu Banata, u blizini Temišvara, gde je živeo u siromaštvu i molitvenom tihovanju. Preselio je u carstvo nebesko 1857. godine, a njegove svete mošti bili su u pomenutom manastiru sve do oktobra 2025. godine.
Život svetog Kirila Bezdinskog nije samo priča o ličnom stradanju, već o sili vere koja se ne da pokoriti. On je bio svedok vremena kada su se duhovni pritisci nad pravoslavnim Srbima u Dalmaciji i Boki Kotorskoj sručili sa svih strana. U takvom svetu Kiril je izabrao da stoji sam, na strani istine pre nego da preda svoju tradiciju i časno prezime.
Kiril Cvjetković, monah iz Boke, izabrao je stradanje umesto kompromisa. Izabrao je tamnicu umesto izdaje. Izabrao je da sačuva veru svoga naroda kad su mnogi oko njega birali lakši put.
Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je protosinđela Kirila Cvjetkovića, ispovednika Bezdinskog i dalmatinsko-bokeljskog tokom Sabora svetih u maju 2025. godine, u Beogradu, kada je njegovo ime uneseno u Diptihe svetih. Danas, 12. oktobra će u manastiru u Temišvaru biti svečanost povodom prvog obeležavanja našeg sveca. Očekuje nas veliki dan kojem prisustvujemo sa srcem i molitvom. Kako saopštava Eparhija budimska, u Sabornom hramu u Temišvaru, svetu liturgiju sa početkom od 10 časova služiće visoko sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, dalmatinski Nikodim i budimski i administrator temišvarski Lukijan, uz prisustvo vernog naroda. Posle svete liturgije vernici će moći da se poklone i celivaju mošti Svetog Kirila.
Sveti Kiril je bio glas otpora, stub i svedočanstvo da svetlost vere ne može biti ugašena čak ni u najmračnijem zatvoru.
Njegovo stradanje postalo je seme koje je izrodilo veru mnogih.
Njegova tišina u tamnici postala je glas slobode koji odzvanja vekovima.
I danas, dok ga prizivamo kao Svetog Kirila Bezdinskog, klanjamo se njegovoj žrtvi, ali i snazi da ostane svoj. Do poslednjeg daha je ostao božiji, čvrst, dostojanstven i veran narodu kojem pripada.
Neka nas njegov primer podseti da vera nije samo u rečima, nego u izborima.
Neka nas Sveti Kiril Bezdinski vodi da i mi, u svojim iskušenjima, ostanemo ljudi vere, istine i mira. Danas, kada njegovo ime zasija među svetima, mi mu odajemo poštu u svečanom činu, uz želju da ostanemo verni do kraja, kao što je bio i on.
Molitvama Svetog Kirila Bezdinskog Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas.
Pobeda – info
