Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o dr Ketrin Mekfejl.
Čuvena doktorka osnovala je Englesko-jugoslovensku dečju ortopedsku bolnicu u Sremskoj Kamenici, prvu takve vrste u Srbiji (1934). Ketrin Mekfejl (1887-1974) je rođena u Škotskoj, u okolini Glazgova. Njen otac dr Donald Mekfejl nije je ohrabrivao da studira medicinu, ali je ona ipak sa uspehom 1911., završila studije. Po izbijanju Prvog svetskog rata, dr Ketrin Mekfejl se priključila osoblju Škotske ženske bolnice za inostranstvo koju je osnovala Federacija škotskih sifražetskih organizacija. Dr Ketrin Mekfejl je sa korusom škotskog medicinskog osoblja,1915. došla u Srbiju, gde je radila u kragujevačkoj, pa u beogradskoj vojnoj bolnici. Među mnogobrojnim medicinskim osobljem obolelim od tifusa, te strašne ratne 1915. u Srbiji, bila je i ona. Posle oporavka, nastavila je rad u Bitoljskoj bolnici koja je bila u blizini ratnih dejstava tokom Solunske operacije.
Po završetku Prvog svetskog rata, u Beogradu je 1919. osnovala Englesko-srpsku dečju bolnicu koja je bila i centar za edukaciju medicinskog osoblja. Godine 1934., zgradu bolnice otkupilo je Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije. Dr Ketrin Mekfejl je napustila Beograd, i na predlog prijateljice Darinke Grujić, kupila zemljište u Sremskoj Kamenici, na kojem je izgradila Englesko-jugoslovensku dečju ortopedsku bolnicu, prvu takve vrste u Srbiji. U bolnici koja je otpočela sa radom 1934., lečena su deca obolela od tuberkuloze i zglobova, rahitisa i skolioze. Rad bolnice su pomagali Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije, kraljica Marija Karađorđević i škotski fond za pomoć deci.
Dr Ketrin Mekfejl je početkom Drugog svetskog rata morala da se vrati u Škotsku, ali se odmah posle oslobođenja (1945), vratila u Sremsku Kamenicu, donoseći opremu i sanitetski materijal. Nažalost, vlasti nove socijalističke Jugoslavije dozvolile su joj da radi samo u okviru UNRA. Godine 1947., bolnica je nacionalizovana, a dr Mekfejl je bila prinuđena da se vrati u Škotsku, gde je živela sve do smrti. Poslednji put je obišla svoju bolnicu u septembru 1954. To je bila prilika da joj građani Sremske Kamenice dodele status počasne građanke. Srpsko lekarsko društvo ju je 1973., posthumno izabralo za počasnu članicu, a zalaganjem Društva lekara Vojvodine je, mnogo godina kasnije, postavljena njena bista u dvorištu bolnice.
Jedna ulica u Sremskoj Kamenici nosi njeno ime. U Noriču, gradu pobratimu Novog Sada, 2007. godine je osnovan Fond Ketrin Mekfejl za obnovu nekadašnje Englesko-jugoslovenske dečje bolnice. Pošta Srbije je 2015. godine izdala seriju marki posvećenu britanskim heroinama Prvog svetskog rata u Srbiji, a jedna je posvećena njoj.
Godine 1934., kupila je zemljište za izgradnju Englesko-jugoslovenske dečije bolnice. Bolnica sa prekidima radi sve do šezdesetih godina prošlog veka, a zatvorena je 1992. godine. Zgrada je u vlasništvu Pokrajinske bolnice. Ovaj objekat je danas u ruiniranom stanju. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada ga je stavio pod prethodnu zaštitu i pokrenuo postupak za utvrđivanje objekta za kulturno dobro. Zalaganjem Društva lekara Vojvodine, podignuta je bista ove lekarke u dvorištu bolnice koja se nalazi u Ulici dr Ketrin Mekfejl 39. Poprsje od bronze na postamentu je od kamena i to je rad vajara Ratka Gikića iz Novog Sada. Dr Ketrin Mekfejl je u periodu 1931 – 1947. godine stanovala u Ulici Marka Oreškovića 1. Na fasadi ove kuće, postavljena je 1988. godine spomen-ploča koja svedoči o tome.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
