Raste u zemljama Sredozemlja. Preradom plodova biljke, dobija se ulje koje se smatra tradicionalnim delom mediteranskog načina ishrane. Maslina, Olea europaea, pripada familiji Oleaceae. Ovo zimzeleno drvo se gaji u svim zemljama Mediterana, ali i u Australiji, Južnoj Africi, Novom Zelandu, Severnoj i Južnoj Americi. Istorijska istraživanja dokazuju postojanje maslinovog drveta čak pre 40 miliona godina, na teritoriji gde se danas nalazi Italija i istočni mediteranski basen. U Africi, na atlanskoj obali Maroka, pre oko 100.000 godina, ljudi su je koristili kao gorivo i najverovatnije kao hranu.
Drvo masline je zdepasto i kratko. Najviša visina koju može dostići je oko 15 metara. Eliptični duguljasti listovi, imaju kožasto, tamnozeleno lice i srebrnosivo naličje. Drške su kratke. Cvetovi imaju belu krunicu sa po četiri listića. Plod je svima dobro poznat, mala zelena ili crna koštunica od koje se dobija čuveno maslinovo ulje. Danas je poznato na stotine sorti maslina. Sama sorta ima značajan uticaj na boju, veličinu, karakteristike rasta, oblik, kao i na kvalitet samog ulja. Uzgajaju se prvenstveno kao ulje ili za jelo. Masline koje se uzgajaju kao hrana, nazivaju se stone masline. Jedna od jedinstvenih sorti na svetu, Pišotana, obuhvata oko 40.000 stabala, i isključivo se može naći samo u oblasti Pišota, naselja u Italiji, u okrugu Salerno, u regionu Kampanije u južnoj Italiji.
Kao jedan od osnovnih sastojaka mediteranske kuhinje, maslinovo ulje je poznato po svojoj ulozi u prevenciji kardiovaskularnih obolenja. Masne kiseline, antioksidansi i silicijum koji se u njemu nalaze, uravnotežuju nivo holesterola u krvi, i na taj način štite arterije. Pomaže u radu jetre i creva, a stomak ga veoma dobro podnosi. Pokazalo se odlično za prženje hrane, jer ne prodire u namirnice i čuva svoju svarljivost. Kao laksativ, pomaže u borbi protiv opstipacije creva, stanja do kojeg dovode preterano sedenje i stres. Za bolju stimulaciju creva i ravnotežu crevne flore, masline se dodaju vlaknima i fermentisanim mlečnim proizvodima.
Masline su bogate gvožđem, vitaminom E i A, natrijumom, kalcijumom i vlaknima. Mnoge osobe izbegavaju da konzumiraju masline, jer se smatra da su bogate mastima. Istina je da masline sadrže masti, ali se radi o zdravim mastima poznate pod nazivom Omega-9, koje povećavaju dobar holesterol, HDL. Maslinovo ulje je veoma bogato masnim kiselinama i antioksidansima. Hrani i vraća vlagu, štiti i jača kožu. Mnoge studije sprovedene u Americi, pokazuju da svakodnevno konzumiranje maslina poboljšava pamćenje za čak 25%. Studija sprovedena u Italiji, pokazuje da konzumiranje 10 maslina pre svakog obroka, smanjuje apetit za 22%. Mononezasićene masne kiseline koje se nalaze u maslinama, usporavaju varenje i stimulišu hormon kolecistokinin, koji je zadužen za slanje poruka mozgu da je organizam sit. Zbog prisustva antioksidanasa, masline deluju kao sredstvo za ublažavanje bolova i smanjenje upalnih procesa u organizmu. Antioksidansna i antiupalna dejstva maslina, povoljno deluju na organizam, eliminišu toksine iz tela i bore se protiv slobodnih radikala, i samim tim, štite ćelije od malignih oboljenja.
Maslina je oduvek predstavljala simbol mira, izobilja, plodnosti i dugovečnosti. Legenda kaže da je čak Odisejev i Penelopin bračni krevet bio izrađen od panja masline. Homer je maslinovo ulje smatrao tečnim zlatom. Hipokrat ga je prepisivao kao lek za više od 60 bolesti. Pobednici na Olimpijskim igrama su na glavama nosili venac od maslinovih grančica, a kao nagradu, dobijali su velike amfore sa maslinovim uljem što je smatrano velikim bogatstvom jer je ulje u to vreme bilo veoma skupo. Ono što istoričari smatraju zanimljivim podatkom, to je da su se masline kao hrana koristile još u davnoj prošlosti, mnogo pre nego što se pojavilo prvo pismo. Prema grčkoj mitologiji, masline su se nazivale hranom Bogova.
Pobeda-info
