Dobro, može se reći da je Armando Dijego bio loš dribler; da je Pavaroti falširao; Če manjkao sa harizmom, Monika B. sa lepotom.
Može se reći i da je Miloš Vučević loše radio, na kraju krajeva, ovo je slobodna zemlja, gde “ugroženi” imaju dominantnu kablovsku mrežu sa dve piratske televizije i pravo da pale gradske kuće, ruše skupštine, blokiraju bulevare, tuku novinare, prete i prkose zakonima i Ustavu.
Može se reći, ali to što će neko pljunuti na najboljeg gradonačelnika u istoriji, ne znači da je pametan, već budala duboko utonula u slepu bezumnu mržnju.
Čudno je da upućeni mrzitelji stignu, doduše, da se bave svim talovima Miloša V. pored niza drugih afera koje su otkrili: valjda još broje hiljade leševa u poplavama u Obrenovcu, ratuju sa milion migranata koji su kamionima noću uvezeni u dobe Korone, pripremaju puške jer je Vučić potpisao priznanje Kosova (makar 14 puta, dok sam brojao) i uključuju agregate u višednevnim restrikcijama koje su predvideli. Sve na morovićkoj marihuani, naravno.
Ali, kada su, kako i zašto stigli da mrze Milana Đurića, koji tek što je seo u gradonačelničku fotelju? Posebno je bitno ono pitanje – zašto, a odgovor je dosta jasan.
Đurić je, naime, sve što srpska Atina i dve trećine građana koji podržavaju ovu vlast jeste, a što oni, nosioci tapije na urbano i monopola na novosadski nisu i mrze.
Uspešan, ostvaren, bez afera. Urban, školovan, što naglašavaju PANKER – ali nije u fazonu “Srijem Hrvatskoj”, “Jasenovac je bio radni kamp”, “Osiromašeni uranijum je lekotiv za zube”.
Ne mogu da ga stave u izlizani kalup o zarđalim kašikama – ali ni u svoju mantru o progresivnom Kurtiju. Rentgen pokazuje da ima sve zube, ali ne smatra da su oni drugi manje vredni. Limanac je, ali voli Sajlovo i Veternik koji oni iz nerazumevanja mrze. Ceni evropske tekovine, ali se ne guzi pred globalistima, niti guzi one koji to nisu. Voli rusku kulturu, ali ne bi glancao rusku čizmu. Neće da od grada pravi predgrađe Budimpešte, ali ni Ravnu Goru iz ‘41-te – razume i jedne i druge. Ne beži od kafane, ali beži od kafanskih priča: više voli realne, a njima mrske – mostovi, vrtići, puteve, fabrike, radna mesta. Ne vređa, ali neće ni dozvoliti da bude vređan.
Ne mrze oni Đurića samo zato što nije kao oni. Mrze ga što je iznad njih. I ta mržnja jeste njegov najveći argument kod građana: koga oni ne vole, taj voli grad. I to je dovoljno.
Kad smo kod panka, doduše mekog, možda sve stane u ono da je on “za njih Zapadna Evropa, preteran je, ali on to ne razumeju”.
Premda, meni prostom i balkanskom, čitava filozofija stane u onu Bajinu: Svaka bi fukara da ubije vuka..
T. Lovreković
