Tačno 40 dana nakon Vaskrsa, u crkvenom kalendaru, crvenim slovima je obeležen Spasovdan. Crkva i vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznat kao Spasovdan. Današnji sveti dan pada uvek četvrtkom i jedan je od deset praznika koji je posvećen Isusu Hristu.
Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.
Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima. Na večernjoj službi, koja se služi u veče uoči Vaznesenja, vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom.
Koliko je praznik značajan govori podatak da je Dušanov zakonik objavljen na Spasovdan, 21. maja 1349. godine. Ovaj zakonik je bio najvažniji zakon u srednjovekovnoj Srbiji i najstariji je istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države. Spasovdan stiže u gradove poput Banjaluke, Beograda, Istočnog Sarajeva i Nevesinja, jer je današnji praznik slava grada. Svake godine se svečano obeležava na ulicama pomenutih gradova, gde se vernici pridružuju Spasovdanskoj litiji.
Tradicionalno, ovaj praznik je prilika za molitvu, bogosluženje i okupljanje porodice, uz podsećanje na važnost duhovne povezanosti i vere. U mnogim krajevima, Spasovdan se obeležava i narodnim običajima i svečanostima koje naglašavaju radost i svetost dana.
Pobeda-info
