U poslednja tri dana u svetu se beleži četiri zemljotresa koji su iznad 5 stepeni Rihterove skale i desetak slabijih. Najčešće se „trese“ tlo u oblasti arhipelaga “ Severna zemlja“ u Sibiru u Rusiji ( 5 stepeni), zatim u Japanu(5,1 stepeni), Indoneziji i Filipinima ( 5,1 stepeni), ali smo svedoci sve češćih potresa i u našem regionu, posebno u Grčkoj( 4,8 stepeni). Seizmolozi su ipak mišljenja da se Srbija ne nalazi na rasedima tektonskih ploča i iz tog razloga se veliki zemljotresi ne očekuju u Srbiji. Kod nas se svakodnevno desi veći broj potresa, ali su svi oni magnituda u rasponu do 3 stepena po Rihterovoj skali.
Prvi korak u razvoju seizmologije u Srbiji učinjen je posle rušilačkog zemljotresa 7. aprila 1893. godine sa epicentrom kod Svilajnca. Geološki zavod Velike škole u Beogradu je tada na inicijativu akademika Jovana Žujovića, upravnika, i profesora Svetolika Radovanovića započeo prikupljanje podataka o zemljotresima. Ova prva organizacija seizmološke službe funkcionisala je samo nekoliko godina. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu je 1906. godine doneo odluku o izgradnji objekta Seizmološkog zavoda na Tašmajdanu čime je započeto sistematsko proučavanje zemljotresa na teritoriji Srbije.
Posle mnogih promena statusa, tokom stogodišnjeg rada, koje su nepovoljno uticale na njegov rad, Zavod je konačno 1995. godine Zakonom o republičkom seizmološkom zavodu postao posebna organizacija koja obavlja poslove od interesa za Republiku Srbiju. Zavod se svakodnevno bavi merenjima i obradom podataka o svim seizmološkim potresima, podaci su javno dostupni za sve one koje ova tema više zanima.
Pobeda-info
