Vodi poreklo iz zapadne i centralne Evrope. Fumaria officinalis, u našem narodu poznata i kao Dimnjača, tema je naše današnje priče. Pripada porodici makova, Papaveraceae. Latinsko ime roda Fumaria, potiče od reči fumus, što u prevodu znači dim, zbog soka biljke koji poput dima dovodi do suza. Postoji još jedan naziv iz perioda ranog XIII veka, Fumus Terrae, što znači dim iz zemlje. Ako se vratimo u još raniju istoriju, 2.000 godina p.n.e, Dioskur u De Materia Medica i Plinije Stariji u svom delu Naturalis Historia, zabeležili su da trljanje očiju listovima ili cvastima dovodi do suzenja očiju kao što to čini oštar dim. Grčki naziv je kapnos, καπνος.
Ova jednogodišnja biljka može da dostigne visinu od 40 do 60 cm. Od svoje osnove, potpuno je razgranata. Listovi su trostruko perasto rasečeni, na linearne delove. Nepravilni cvetovi, sakupljeni u grozdaste cvasti na vrhovima grana, obuhvataju dijapazon boja od ružičaste do zagasitocrvene. Plod je mala oraščica. Cveta od juna do septembra. Rasprostranjena je po vinogradima, ravnicama i planinskim predelima, odnosno najviše joj odgovaraju obrađene površine, lagana, peskovita i blago ilovasta tla.
Dimnjača je diuretik, laksativ i holagog. Posebno se preporučuje kod hroničnih ekcema, čak i kod psorijaze. Pokazala se kao odlično sredstvo za poboljšanje apetita i normalizaciju rada želudačno-crevnog sistema, naročito ako je smanjena količina želudačne kiseline što se manifestuje kroz pojavu grčeva, zatvora i gasova. Dokazano poboljšava krvnu sliku, međutim, ukoliko se koristi duže od 7-8 dana, može da izazove kontraefekat i da dovede do pogoršanja iste.
Lekovita svojstva dimnjače pomažu u regulisanju rada žuči i deluju antispazmodički, prvobitno na žučnu kesu i gastrointestinalni trakt. Olakšava simptome povezane sa poremećajima jetre kao što su opšta slabost, nedostatak apetita, glavobolja, mučnina, povraćanje. Klinička testiranja utvrdila su da je dimnjača moćno pomoćno sredstvo u lečenju kožnih poremećaja kao što su dermatoza, ekcem i psorijaza. Droga same biljke, oduvek je, a i u današnje vreme, predmet je primene od strane narodne medicine. Prema nekim podacima, droga dimnjače deluje tonizirajuće na glatku muskulaturu digestivnog trakta, na urinarne i žučne puteve, kao i dezodonirajuće kod loših mirisa u ustima. Upravo iz ovog razloga, ona se preporučuje od strane više autora kao tonizirajuće i depurativno sredstvo. U narodnoj medicini koristi se još i pri lečenju žutice, skrofuloze, hemoroida, osipa na koži i bubuljica, kao i sredstvo za uvećanje diureze i stimulator znojne sekrecije.
Eksperimentima na životinjama, ustanovljen je hipotenzivni efekat pri venoznom unosu ekstrakta dimnjače. Analizirajući inhalaciju sa ovom biljkom, francuski autori, ustanovili su da ona ima pozitivno i hronotropno delovanje na srce, stimuliše disanje, otklanja spazam glatke muskulature i antagonizuje efekte seratonina.
Sedamdesetih godina je dokazana specificna blokirajuća GABA-ergicna aktivnost neuroprotektivne supstance, Kukolina (blokada neuro transmitera), i kao takva, predstavlja predmet pažnje i interesa prilikom ispitivanja dejstva dimnjače. Pažnja i ispitivanja su usmerena kako na učešće u GABA-ergicnim mehanizmima u izvršavanju različitih fizioloških fenomena i funkcija, tako i na njegovu ulogu i učešće u mehanizmima dejstva kod niza medicinskih i ne medicinskih bioaktivnih sredstava.
Tradicionalno se ova biljka smatrala dobrom za oči, kao i za uklanjanje fleka na koži. U današnje vreme, travari je koriste za lečenje kožnih bolesti i konjuktivitisa, i za čišćenje bubrega. Međutim, imajući u vidu da je u pitanju otrovna biljka, mora se isključivo koristiti uz konsultaciju sa vašim lekarom.
