Krupnolisna zeljasta biljka o kojoj vam danas pišemo, malo je reći neobična. Naime, ona „plače“ kada je odvojena i sama, te se u tekstu nećemo bazirati samo na njegova lekovita svojstva. Potiče iz porodice kozlaca, Araceae, a rasprostranjena je širom sveta. Jugoistočna Azija, Južna Amerika, Okeanija i Australija su njena glavna staništa, mada je kod nas, na Balkanu, gotovo svaka kuća ima. Danas pričamo o Adamu, biljci koja obuhvata oko 70 vrsta, i nosi latinski naziv, Alocasia.
Najveći broj vrsta raste u tropskim i suptropskim delovima Afrike i Azije, u kišnim šumama. Poznate biljke ove porodice su i kozličina, zmijina i lopara. Adam je ranije pripadao rodu Colocasia, te je po njemu i dobio svoj latinski naziv. Uglavnom se gaji kao dekorativna biljka, iako istorijski zapisi govore i o njegovom lekovitom svojstvu. Zbog svojih širokih listova, dobio je naziv „slonovo uvo“, jer oblikom podseća na uvo slona.
Adam kao višegodišnja zimzelena biljka se u našim krajevima uglavnom gaji kao ukrasna zbog njenih dekorativnih, veoma upečatljivih listova. Korenov sistem je snažno razgranat, i ima veliki broj korenčića. Iz rizoma, tj. podzemnog stabla, razvijaju se nove biljke. Stablo karakteriše snaga, te može dostići visinu do čak 2 metra. List se razvija na svakom stablu, može da bude veličine do 90 cm, i srcastog je oblika. Kožasti, glatki listovi su zelene boje i imaju istaknute žile. Nakon 4 godine života biljke, izrasta klip koji je obavijen zaštitnim listom, i izgledom najviše podseća na cvet kale. Na vrhu cvetne drške, oni su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi sazrevaju u jesenjim mesecima, oblika malih bobica i crvenkaste boje. Već smo napomenuli da se u našim krajevima adam najviše gaji kao ukrasna biljka. Gajenje u takvim uslovima je nešto komplikovanije nego u prirodnim, i ne preporučuje se ljudima koji su početnici u tom postupku. Imajući u vidu da potiče iz tropskih krajeva, samim tim, nije dobro prilagođena našim klimatskim uslovima. Da bi uzgoj bio uspešan, potrebno mu je obezbediti određene uslove kako bi uspešno rastao kod nas.
U današnje vreme, adam je u prirodnim uslovima najviše zastupljen u Kini, Japanu, Bangladešu i Tajvanu, mada se veće količine mogu sresti i u istočnim delovima Australije i Južne Amerike. Pored postojećih 70- tak vrsta, postoje i brojni hibridi koji su nastali ukrštanjem različitih vrsta. Takav adam, uglavnom se raspoznaje po različitim listovima. Trenutno je najpoznatiji hibrid, Alocasia Amazonica, koji se i najviše uzgaja. Dobio je čak i Royal Horticultural Society nagradu koja se dodeljuje uspešno stvorenim hibridima. Ova vrsta se ističe i po svojim prelepim listovima veličine do 30 cm. Nalaze se na kratkim lisnim drškama. Naličje im je crvenkastih nijansi, dok je lice ovih divnih listova tamnozelene boje sa belim šarama. Razlikujemo još nekoliko popularnih vrsta kao što je Alocasia cucullata, koja spada u nešto niže vrste. Poznata je pod nazivom i „Budina ruka“ i raste širom Azije. Alocasia augustiana je edemska vrsta poreklom sa Nove Gvineje, i izgledom podseća na puzavicu. U tropskim šumama Južne Amerike, raste vrsta među tamošnjim stanovništvom poznata kao „anđeoska krila“, Alocasia caladium. Iz razloga što joj visina ne prelazi metar, često je tražena za uzgoj u kućnim baštama.
Alocasia brisbanensis je autohtona vrsta karakteristična za tropske šume Istočne Australije. Može da dostigne visinu do 2 metra i ima svetlozelene cvetove. Ova vrsta je otrovna, iako ima veoma prijatan miris, sličan našem ljiljanu. Ima zaista mnogo vrsta adama o kojima bi vam mogli pisati, ali izdvojićemo još jednu vrstu čiji je latinski naziv, Alocasia alocasia. Ovo je možda i najpoznatija vrsta familije. Uglavnom ne prelazi visinu od 60 cm, i iz tog razloga, pogodna je za gajenje u zatvorenom prostoru. Listovi su veoma specifičnih boja, gornja strana je tamnozelena sa belim linijama, dok je donja strana ljubičasta. Potiče iz Istočne Australije, a često se sreće i na teritoriji Jugoistočne Azije.
Iako se kod nas gaji kao ukrasna biljka, tokom istorije, u oblastima iz kojih potiče, korištena je kao lekovito sredstvo. U tradicionalnoj medicini, na teritoriji Jugoistočne Azije, stabljike adama su najviše upotrebljavane za pravljenje losiona. Kuvani rizom se upotrebljavao kao pomoć kod probavnih smetnji i bolova u želucu. Takođe, od davnina postoji verovanje da sirovi rizom znatno utiče na izlečenje od kolere što je bila rasprostranjena bolest tokom perioda Srednjeg veka. Krema koja se pravila od samlevenog korena, koristila se kod ujeda insekata ili zmija, ali i za lečenje kožnih oboljenja. Kada govorimo o slikarstvu, tokom istorije, adam je bio čest motiv na slikama. Njegovi veliki listovi su kod pojedinih naroda korišteni za pokrivanje kuća tj. pravljenje nadstrešnica.
Vremenom, kolonizatori su je prevezli u Evropu, od kad i počinje razvijanje novih hibrida. Ono na šta se mora obratiti pažnja je da postoje i veoma otrovne vrste adama, i u dodiru sa njima može doći do snažne reakcije kože. Ukoliko se pojedu bobice biljke ili neki njen deo, može čak doći i do smrtnog ishoda. Takođe, krtole određenih vrsta jesu jestive, ali usled velike količine kristala oksalne kiseline, mogu prouzrokovati otok jezika i ždrela, kao i otežano disanje. U najgorem slučaju, može doći do halucinacija.
Specifična pojava koja se javlja kod ove biljke, jeste proces gutacije. Ona nastaje jer biljka usled prekomernog zalivanja izlučuje višak vode kroz pore, u cilju smanjivanja pritiska u žilama. Ova pojava se manifestuje kao kapi vode koje se pojavljuju na vrhovima listova, te podsećaju na suze. Odatle potiče verovanje da adam plače ukoliko se gaji daleko od drugih biljaka, odnosno sam. Međutim, smanjenje vlažnosti vazduha dolazi prilikom povećanja broja biljaka u prostoru, jer se na taj način smanjuje intenzitet gutacije. To se najčešće dešava dodavanjem još jedne biljke roda Alocasia, u blizinu već uzgajanog adama. Ta pridodata biljka se naziva Eva. Jasna je analogija sa biblijskim ličnostima.
Kada govorimo o uslovima uzgoja, što je u slučaju ove biljke možda i najvažnije, uslovi uzgoja podrazumevaju pravljenje smese koja se koristi kao supstrat tako što se pomeša jedan deo peska ili perlita, jedan deo treseta, i deo zemlje za cveće. Adam voli polusenovit položaj sa dosta indirektne svetlosti, zaštićen od promaje. Iako može podnositi puno svetlosti, u tom slučaju zahteva veću količinu vode. Tokom leta i suvog vremena, neophodno ga je redovno zalivati. Ukoliko je potrebno, može se dodavati i đubrivo za cveće.
U održavanju samih listova, neće vam trebati mnogo vremena a ni sredstava. Potrebno ih je brisati vlažnom krpom, kako bi se omogućila bolja transpiracija. Odgovara mu veća vlažnost vazduha, jer u tim uslovima najbolje uspeva. Za povećanje vlažnosti oko biljke, preporučuje se prskanje listova vodom. Učestalost zalivanja, potrebno je smanjiti preko zime.
Adamu odgovaraju temperature između 18 i 24 stepena. Osetljiv je na mraz i niske temperature, te ga je potrebno unositi u zatvoreni prostor tokom zime. Pre unošenja u zatvorenu prostoriju, proverite biljku zbog moguće pojave štetočina. U prostoriji treba da bude vlažno, sa temperaturom između 15 i 18 stepeni. Sa dolaskom toplog vremena, adam se može prebaciti na otvoreno.
Ako je biljka tokom leta narasla, ili je korenje počelo nicati kroz rupice na posudi, potrebno ga je presaditi u veću posudu. Presađuje se u proleće ili jesen, kako bi biljka imala dovoljno vremena da se prilagodi na novu posudu.
pobeda info
