Popularno zimzeleno drvo o kojem vam danas pišemo, poreklom je iz daleke Australije i Tasmanije.
Gaji se širom sveta, severnoj i južnoj Africi, južnoj Evropi i Indiji. U Sjedinjenim Američkim Državama se mogu naći u toplijim klimatskim zonama kao što su Havaji, Teksas, Florida i južni delovi Kalifornije. Prepoznatljivo je kao glavni sastojak u ishrani koala, i broji više od 700 vrsta. Ime roda je nastalo od grčkih reči ευ, što u prevodu znači dobro i κάλυπτος – pokriven. Ova druga reč se verovatno odnosi na činjenicu da su cvetni pupoljci pokriveni drvenastim poklopcem. Danas pričamo o Eukaliptusu (Eucalyptus), drveću iz porodice mirti, Myrtaceae.
Raste u različitim klimatskim oblastima, od vlažne i tople tropske klime, do umereno hladne koja vlada na visokim planinama suptropskih oblasti. Samim tim, u zavisnosti od zemljišta, pojedine vrste eukaliptusa imaju i različite zahteve. Neke od njih se mogu razvijati na vrlo kamenitim i siromašnim podlogama, dok druge mogu da rastu samo na dubokom, plodnom tlu, čak i močvarnom. Neke pak vrste, kao što je Eucalyptus camaldulensis, odlično podnosi i zaslanjena primorska zemljišta.
Istorijski spisi, svedoci su da je ulje eukaliptusa kao antiseptik, uveo još baron Ferdinand von Muller.
U drugoj polovini XVIII veka, ustanovljeno je da isparenja sa listova eukaliptusa vrste, Eucalyptus globulus, rasteruje komarce i druge insekte, posebno tokom letnjih dana. Međutim, tek u XIX veku započinju ozbiljnija istraživanja lekovitosti ovog drveta. Zvanično, 1865. godine, počinje da se koristi u medicinske svrhe. Ulje je postalo popularno u prvom svetskom ratu, jer se njegovom upotrebom sprečila epidemija meningitisa tokom epidemije gripa 1919. godine. U XIX veku, etarsko ulje se koristilo za dezinfekciju urinarnih katetera u engleskim bolnicama.
Drvo se uglavnom upotrebljava kao tehničko drvo, za izradu parketa i pragova. Svoju ulogu pronašlo je i u oblasti brodogradnje. Velik značaj ima i u procesu dobijanja sirovine za izradu hartije. Lišće eukaliptusa ima širok opus kada govorimo o lekovitosti, jer je prebogato taninom, gorkim materijama, smolom, voskom i etarskim uljem. Snažan je antiseptik, i najšire se koristi za lečenje disajnih organa. Etarsko ulje se koristi u industriji parfema, uglavnom od vrste Eucalyptus citriodora, čiji listovi imaju miris limuna.
U Australiji se upotrebljava i u industriji sapuna. Vrsta Eucalyptus Staigeriana, ima miris sličan divljim jabukama, pa je i ova vrsta našla upotrebu u različitim industrijama.
Od stanja šuma eukaliptusa, bukvalno zavisi opstanak biljojeda čiju osnovnu hranu čini njegovo lišće.
U pitanju su koale. Iako imaju na raspolaganju više od 700 vrsta, one biraju tek oko 30 tak za ishranu. Najomiljenije su im Eucalyptus microcorys, Eucalyptus tereticornis, i Eucalyptus camaldulensis, vrste koje obuhvataju oko 20% njihove ishrane. Koale i nekoliko vrsta oposuma su tokom evolucije, postali relativno otporni na određena jedinjenja koja eukaliptus sadrži, a u većim količinama mogu biti otrovna, te neometano mogu konzumirati vrste ovog drveta bez posledica, tako što ih biraju putem čula mirisa.
Eukaliptus je brzorastuće drvo. Kada govorimo o visini, spada u najviše drveće na svetu. Mogu da dostignu visinu čak i do 100 metara. Kora dveta, u zavisnosti od vrste, nekad može da bude grubo ispucana ili glatka. Kod nekih vrsta i vlaknasta. Listovi imaju, opet u zavisnosti od vrste, različite oblike čak i u okviru iste vrste. Zelene su boje. Goli su, imaju snažan, skoro omamljujuć miris. Na mladim izdancima kod većine vrsta, lišće je sedeće i naspramno, dok je kod starijih stabala spiralno raspoređeno, i nalazi se na peteljkama.
Beli, crvenkasti ili žuti cvetovi su retko pojedinačni, i predstavljaju ukras samog drveta. Plod je čaura koja se otvara na vrhu, ima 3 do najviše 6 poklopaca. Mnogobrojno sitno seme sazreva krajem godine, dok se čaure otvaraju u drugoj i trećoj godini.
Vrsta koja se najčešće koristi kao lek, naziva se plava guma i može da naraste do 70 metara. Listovi su tamno zelene boje, a plavo-siva kora se ljušti, dok se unutra nalazi još jedan sloj kore koja je bež boje.
Već smo spomenuli široku lepezu lekovitog dejstva eteričnog ulja eukaliptusa. Spada u jedno od najučinkovitijih eteričnih ulja kada govorimo o zaustavljanju kašlja, sezonskih alergija i glavobolja. Ima i antimikrobno dejstvo protiv mnogih sojeva bakterija, gljivica i virusa. Smanjuje bolove u mišićima, kao i druge bolove i otoke.
Eukaliptol u ulju eukaliptusa, veoma se često dodaje u pastu za zube, kao i u sredstvo za ispiranje usta koje se koristi u borbi protiv bolesti plaka i desni. Istraživanja su takođe pokazala da ulje eukaliptusa efikasno smanjuje bol, upale i otoke. Neka klinička ispitivanja sprovedena na jednostavnom udisanju ulja eukaliptusa, od strane ljudi u svrhu aromaterapijskog tretmana, iskusili su smanjen bol i krvni pritisak nakon operacije kolena.
Pored toga, eukaliptus poseduje tzv. efekat hlađenja, koji njegov ekstrakt mogu da učine korisnim delom lečenja atopijskog dermatitisa, i raznih drugih kožnih osipa. Neka klinička ispitivanja, dovela su do rezultata da upotreba hidratantnog gela eukaliptusa, u značajnoj meri poboljšava suvoću, svrab i ljušćenje, koji su povezani sa ekcemom.
Ipak uobičajena primena na našem području, podrazumeva da se koristi za smirivanje kašlja i ublažavanja simptoma prehlade i gripa. Veoma efikasna upotreba je i poboljšanje stanja kod osoba koje imaju astmu, jer dokazano razlaže sluz u plućima. Pomaže lećenju bronhitisa i iskašljavanju šlajma i generalno, upotreba eukaliptusa odnosno njegovog ulja, značajno može da smanji bolove razne vrste.
Pored matičnjaka, eukaliptus je jedan od najefikasnijih biljnih lekova za infekcije koje izazivaju herpes simplex. Takođe, etarsko ulje je dobar lek protiv ujeda insekata. U kombinaciji sa klekom, lavandom, ruzmarinom ili angelikom, etarsko ulje eukaliptusa je dobar lek protiv reumatizma, bolova u kostima, zglobovima i mišićima. Kada je u pitanju delovanje ovog ulja na ljudsku psihu, aromateraputi tvrde da podstiče koncentraciju, izoštravanje uma, i „hladi usijane glave“. Takođe ovo ulje preporučuje se onim osobama kojima nedostaje intelektualni entuzijazam. Dobro se slaže sa limunom, lavandom, matičnjakom, klekom i nanom.
Pored brojnih zdravstvenih benefita, eukaliptus može da bude i opasan po organizam ukoliko se ne koristi pravilno. Ulje eukaliptusa je toksično, i ne preporučuje se u velikim količinama. Međutim, kada se ono doda drugim supstancama, može veoma blagotvorno da deluje pri umirivanju osipa na koži, jer deluje kao antiseptik. Pokazalo je odlične rezultate i u postupku istrebljivanja vaški. Biljka je poznata i po činjenici da se tokom evolucije prilagodila preživljavanju požara. Može se prepoznati po mirisu koji podseća na citruse i kamfor. Eukaliptus sadrži i organsko jedinjenje koje je toksično u velikim dozama, tzv. eukaliptol.
Osobe koje imaju astmu, epileptične napade, bolesti jetre, bubrežne bolesti ili nizak krvni pritisak, ne bi trebali da koriste eukaliptus, a da se prethodno nisu konsultovali sa lekarom. Lišće eukaliptusa nije sigurno za ljude, iako čaj od njegovog lišća sadrži količinu ulja koja je bezbedna za ljude. Takođe, eukaliptol u eukaliptusu je moćan antiseptik. Zaključak koji možemo izvesti je da, ista svojstva koja čine eukaliptus snažnim ubicom klica, istovremeno ga čine i iritirajućim kada se konzumira u većim dozama od normalnih. Trudnicama i dojiljama nije preporučljiva upotreba eukaliptusa. Pored toga, deca ne smeju koristiti eukaliptus putem usta tj. oralno, upravo zbog njegove toksičnosti. Ne smeju se davati ni kapi protiv kašlja deci koja su mlađa od 6 godina.
pobeda info
