Biljka koja nas je zaintrigirala da je istražimo, veoma je stara. Prisutna je na gotovo svakoj trpezi svuda u svetu. Danas pišemo o njegovom „rođaku“ nađenom još u praistorijskim grobnicama, Bobu. Porodica mahunarki, Fabaceae, ima veliki broj sorti. Vicia faba, odnosno bob, jedna je od njih. Najviše se koristi u ishrani poput pasulja, a njegova lekovita svojstva su nepravedno danas gotovo zanemarena. Često nazivan i konjski pasulj, ova mahunarka, zastupljena je u južnoevropskim, severnoevropskim, istočnoazijskim, latinoameričkim i severnoafričkim kuhinjama. Pasulj koji mi najviše koristimo u ishrani, potiče iz Južne Amerike. Široko se gaji kao usev za ljudsku ishranu, ali i kao pokrovni usev. Sorte koje imaju manje i tvrđe seme se najčešće koriste kao hrana za konje i druge životinje, i nazivaju se poljski pasulj ili tik pasulj. Jedan je od retkih useva kojem odgovaraju vlažna staništa sa bogatim zemljištem. Seje se u drugoj polovini marta, a sa ubiranjem zrna se kreće kad većina mahuna sazri i dobije crnu boju. Kod nas nema godišnjeg doba koje je određeno za pasulj, on se jede uvek i na svakom mestu, u svakoj prilici. Malo je ljudi koji ga ne vole.
Po statistikama, smatra se da u Srbiji prosečna porodica pojede preko 20 kg pasulja godišnje. U studentskim menzama i u vojsci, pasulj je glavno jelo. Kod nas, najzastupljeniji je definitivno prebranac, ali način pripreme je raznolik. Iako se koristi kao dodatak pečenjima, i kao salata, ipak ga najviše jedu kao čorbast specijalitet sa suvim rebrima. U Americi, takođe spada u tradicionalna jela, ali ga tamo često prelivaju sirupom od šećera. Najveći proizvođač boba u svetu danas je Kina, koja ga je u 2019. godini proizvela 1,74 miliona tona, zatim Etiopija sa 1,01 miliona tona, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 547.800 tona, Australija sa 327 hiljada tona, i Francuska sa 177 hiljada tona. Među prvih deset globalnih proizvođača su Sudan, Nemačka, Italija, Litvanija i Egipat, dok se kod nas retko koristi, uglavnom u Istočnoj Srbiji.
Bob je jednogodišnja biljka. Stabljika je uspravna i šuplja, a može dostići visinu do 1 metra. Listovi su mesnati plavičasto-zelenkaste boje. Imaju lisnu dršku koja se produžava u zašiljeni vrh. Na vrhu se nalaze 2 ili 3 para sedećih listića jajastog oblika. Cvasti imaju do 4 mirišljava cveta, što ih čini pravim magnetima za pčele i druge oprašivače, leptirastog su oblika, i najčešće bele boje sa crnim šarama. Uspravne mahune vremenom postaju viseće. Kada su mlade, imaju zelenu boju i zeljastu strukturu, dok su zrele više kožaste i tamnih nijansi. Iznutra je pregrađena poprečnim zidovima, a sadrži između 2 – 5 semena pasuljastog oblika. Mogu biti veličine do 3 cm. Ima blago sladak, zemljani ukus i koristi se širom sveta. Bob se konzumira kao sirov, kao sveža koštica, konzervisan i sušen. Zrelo zrno boba je energetska hrana puna belančevina i visoke kalorijske vrednosti, sa visokim sadržajem mineralnih materija.
Smatra se da istorija boba počinje još u doba neolita, najverovatnije u Alžiru ili jugozapadnoj Aziji, dok neka istraživanja govore da je već u gvozdenom dobu prenet na druge kontinente. Ima dugu tradiciju uzgoja u poljoprivredi, i smatra se među najstarijim na svetu, i najlakšim biljkama za uzgoj. Zajedno sa sočivom, leblebijama i graškom, deo je redovne ishrane u istočnom delu Mediterana, čak 6000 godina p.n.e., a neka istraživanja pokazuju da je možda široka upotreba krenula i ranije. Pronađen je i veliki broj ostataka u arheološkim nalazištima u Mediteranskom basenu i Centralnoj Aziji, čak iz trećeg milenijuma p.n.e. Bio je jedna od najvažnijih namirnica Starih Grka i Rimljana. U legendama skandinavskih zemalja, među prijateljima i zaštitnicima njihove boginje ljubavi i plodnosti, Fraje, bio je, između ostalog i Bob. Čuveni filozof Pitagora, nije bio naklonjen pasulju jer je smatrao da ga ne treba jesti u običnim prilikama. Samo na svečanim gozbama i za vreme posmrtnih daća. U antičku Grčku, bob je uvežen iz istočne Indije.
Pasulj u to vreme ima neki vid aristokratskog porekla, ali je vremenom postao prava narodna hrana. Pre nego što je pasullj donet iz Amerike na evropsko tlo, negde u periodu pre XVI i XVII veka, različita variva su najčešće pravljena od boba.U današnje vreme, gaji se kao pokrovni usev, u cilju sprečavanja erozije, jer ima sposobnost vezivanja azota u zemljištu.
Vicia faba se najčešće koristi kao povrće, uglavnom mlade mahune ili semena koja su veoma bogata hranljivim materijama. Samo 100 gr sirovog semena sadrži pravu bombu hranljivih materija kao što su ugljeni hidrati, vlakna i minerali, i čak preko 25 gr proteina. Folne kiseline i dijetarnih minerala kao što su fosfor, mangan, gvožđe i magnezijum sadrži u značajnim količinama. Bob ima najveći odnos proteina i ugljenih hidrata među ostalim popularnim mahunarkama kao što su grašak, leblebija i sočivo. Preporučuje se i njihova konzumacija u kombinaciji sa žitaricama, jer su ove dve namirnice komplementarne u snabdevanju svim esencijalnim aminokiselinama.
Bob je bogat prirodnim dijetarnim suplementom i psihoaktivnim lekom koji je preteča dopamina, levodopom (L-dopom), pa bi trebalo da ga izbegavaju osobe koje uzimaju ireverzibilne inhibitore monoamin oksidaze, kako bi sprečili reakciju pritiska. S druge strane, preporučuje se osobama obolelim od Parkinskonove bolesti. Manja studija koja je obuhvatala 11 obolelih ljudi sa Parkinsonovom bolešću, rezultirala je saznanjem da jedenje 250 g boba nakon 12 sati bez lekova, ima značajan pozitivan efekat na nivoe dopamina u krvi, i na motoričke funkcije kao L-dopa lekovi. Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebno je mnogo više istraživanja.
Sirovo seme boba i njegov polen, sadrže alkaloide koji mogu da izazovu hemollitičku anemiju kod osoba koje imaju nasledni poremećaj metabolizma eritrocita, odnosno manjak enzima glukozo – 6 fosfat dehidrogenaze. Ovo stanje je poznato kao favizam i veoma često se javlja u područjima koja su zahvaćena malarijom. Hemoliza eritrocita indukovana favizmom, deluje nepovoljno na razvoj izazivača malarije, Plasmodium falcipacrum. U izvesnom smislu, predstavlja zaštitu od ove bolesti. Oni koji pate od favizma, moraju izbegavati pasulj jer njegovom upotrebom, mogu izazvati hemolitičku krizu. Bob sa niskim sadržajem vicina i konvicina, potpuno je bezbedan za konzumiranje. Ova mahunarka se preporučuje i obolelima od dijabetesa, jer dijetetska vlakna uravnotežuju nivo šećera u krvi, što se povezuje sa smanjenjem rizika od pojave dijabetesa tipa 2.
Osim toga, prema rečima univerziteta u Kopenhagenu gde se vrše mnoga istraživanja benefita boba, kada je reč o ukusu, nijedna mahunarka ne može da se takmiči sa njim i drugim izvorima biljnih proteina. se da bob nudi zaista impresivne zdravstvene efekte. Cvetovi i mahune se koriste u pripremi čajeva za ublažavanje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Čuva zdravlje ploda bebe jer je bob pun folne kiseline, hranljive materije koja je dobra za zdrav razvoj fetusa. Folna kiselina je ključna za stvaranje ćelija i organa. Budućoj majci je potreban dodatni folat iz hrane i suplemenata, kako bi se smanjio rizik od defekata neuralne cevi ili problema sa razvojem mozga i kičmene moždine njenog deteta. Procenjuje se da je više od 260.000 beba rođenih širom sveta 2015. imalo defekte neuralne cevi, od kojih su se mnogi mogli sprečiti adekvatnim unosom folata kod majke.
Redovno jedenje boba može ojačati imunosistem. Posebno je bogat jedinjenjima koja mogu poboljšati antioksidativnu aktivnost. Antioksidansi su presudni za imunološku odbranu tela, jer se bore protiv slobodnih radikala koji mogu dovesti do oštećenja ćelija i bolesti. Jedna studija otkrila je da tretman ljudskih ćelija pluća ekstraktima iz zrna boba povećava njihovu antioksidativnu aktivnost do 62,5%.
Bob sadrži i jedinjenja za koja se pokazalo da poboljšavaju sposobnost snažnog antioksidanta glutationa u ljudskim ćelijama i odlažu ćelijsko starenje.. Blagotvoran za zdravlje kostiju jer je prebogat manganom i bakrom koja dokazano pomažu sprečavanju slabljenja kostiju. Njihova tačna uloga u zdravlju kostiju nije potpuno istražena, ali studije sugerišu da nedostatak mangana i bakra može dovesti do smanjenog formiranja kostiju i povećanog izlučivanja kalcijuma. Istraživanja takođe sugerišu da su mangan i bakar vitalni za snagu kostiju. Jednogodišnja studija na ženama u postmenopauzi sa slabim kostima otkrila je da uzimanje suplemenata sa manganom i bakrom, kao i vitaminom D, kalcijumom i drugim hranljivim materijama, poboljšava koštanu masu.
Može da ublaži anemiju jer konzumiranjem boba bogatog gvožđem, može pomoći kod simptoma anemije. Gvožđe je potrebno za proizvodnju hemoglobina, proteina koji omogućava crvenim krvnim zrncima da prenose kiseonik kroz telo. Nedostatak gvođža može dovesti do anemije, koju karakterišu umor, slabost, vrtoglavica i kratak dah. Bob sadrži oblik gvožđa koji se bolje apsorbuje sa vitaminom C iz hrane, kao što su citrusi ili paprike.
Spušta visok krvni pritisak jer je bogat hranljivim sastojcima koji mogu poboljšati zdravlje srca. Sadrži znatne količine magnezijuma i kalijuma, koji mogu opustiti krvne sudove i sprečiti visok krvni pritisak. Nekoliko studija pokazalo je da način ishrane bogat hranom sa visokim sadržajem kalijuma i magnezijuma, pomaže u smanjenju visokog krvnog pritiska, a u tu ishranu spada i bob. Može da smanji holesterol, jer je većina vlakana u bobu rastvorljiva i može pomoći u smanjenju nivoa holesterola. Rastvorljiva vlakna mogu podstaći zdravo pražnjenje creva tako što apsorbuju vodu u crevima, formirajući supstancu nalik gelu i omekšavajući stolicu. Takođe se može vezati za holesterol i ukloniti ga iz tela. Nekoliko studija je pokazalo da rastvorljiva vlakna mogu pomoći u smanjenju nivoa holesterola u krvi i kod zdravih odraslih osoba i kod onih sa povišenim nivoima.
Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja, podario Setu (treći sin Adama i Eve), zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo drvo života.
pobeda info
