Jednogodišnja zeljasta biljka o kojoj danas pričamo, vezana je za mnoge mitove i legende. Ova prastara kultura (uzgajali su je severnoamerički Indijanci 1000 godina pre Hrista), potiče iz porodice glavočika, Asteraceae, a njen latinski naziv, Hellianthus annuus, predstavlja kombinaciju grčkih reči helios, što znači sunce i anthos – cvet. Smatra se da potiče sa jugozapadnog dela Severne Amerike, iz Meksika i Perua. Poznata je pod nazivima tornizol, podunac, đirasol, a kod nas, prepoznaćemo je kroz naziv Suncokret. Danas se najviše uzgaja u Francuskoj, južnoj Evropi i Rusiji, kao stočna hrana i kao biljno ulje u ljudskoj ishrani. Ono što ovu biljku izdvaja od ostalih na našim prostorima i ubraja je među glavne ratarske kulture, je količina ulja koja se može dobiti iz njenih semenki. Proizvodnja suncokreta zastupljena je u svim delovima sveta. Površina na kojoj se on uzgaja, u svetu iznosi oko 7,000.000 hektara, u čemu najveću površinu u te svrhe, definitivno koristi Rusija. Druga zemlja po proizvodnji suncokreta u svetu je Argentina, a zatim Rumunija, Bugarska, Urugvaj, Turska itd.
Proizvodnja suncokreta na Balkanu, u nekadašnjoj Jugoslaviji za industriju, počela je posle Prvog svetskog rata, ali precizna statistika nije vođena, niti je poklanjana neka naročita pažnja proizvodnji uljarica u Jugoslaviji sve do 1934. godine. Tada je, pri Ministarstvu poljoprivrede, obrazovan Savetodavni odbor za unapređenje uljarica, i stvoren je fond za unapređenje ove proizvodnje. Dve godine kasnije, 15 juna 1936. godine, donesena je Uredba o snabdevanju fabrika ulja, uljanim semenom.
Ovo je jedna od najstarijih biljaka koje su narodi, nama poznati kroz istorijske zapise koristili, i kroz tradicionalnu medicinu i kroz ishranu. Maje su štovale suncokret kao simbol plodnosti i svetlosti. U ishrani su koristili semenke, peteljke, listove i latice. Hiljadama godina unazad, stari Grci, uzgajali su suncokret u čast bogu Sunca, Heliosu. U XV veku, sveštenice naroda Asteka, krunisane su vencima od suncokreta. U hrišćanstvu, predstavljao je simbol božije ljubavi i predstavljao nepokolebljivu veru da se njime duša vodi do najvišeg duhovnog nivoa. Simbolika suncokreta u svim kulturama sveta je poprilično moćna i vezana za najvažnije aspekte života. On simboliše mudrost, sreću, zdravlje, plodnost i dugovečnost. Pošto se uvek okreće prema suncu, simboliše snagu, toplinu, postojanost i duboku odanost. Cvet je personifikacija duhovnog rasta, fleksibilnosti i mogućnosti. Samim tim, simboliše i bogatstvo i ambiciju. U kineskoj tradiciji suncokret simboliše dug život, snagu i sreću, a mlade kineskinje veruju da 3 semenke suncokreta bačene preko leđa omogućavaju susret sa budućim mladoženjom. Indijanci ga koriste u letnjim festivalima kao simbol žetve. Po njihovom verovanju cvet suncokreta donosi vitalnost, energiju i plodnost. U starim vremenima ljudi su nosili ogrlice od nanizanih suncokretovih semenki verujući da ih čuvaju od velikih boginja. Veruje se i da leči depresiju, poboljšava stanje duha, rasteruje lošu energiju. Žuta boja suncokretovog cveta simboliše vitalnost i inteligenciju. Smatra se biljkom besmrtnosti.
Istorijski zapisi ukazuju da su u XVI veku, španski hrišćanski misionari prvi put doneli ovu biljku na evropsko tle. Sedamnaesti vek je obeležen širenjem po Evropi, dok je masovan uzgoj počeo vek kasnije, najpre u Rusiji i Nemačkoj, a zatim se širio ka zapadu i Sredozemlju. Tokom Drugog svetskog rata, a do 1970-te, suncokret je bio druga glavna sirovina za hranu i ulje. Odmah posle soje.
Hellianthus annuus može da naraste do 3 metra visine. Šuplja stabljika, prečnika do 6 cm, ima celom dužinom raspoređene sitne dlačice. Neke ukrasne sorte mogu narasti čak i preko 3 metra. Listovi su krupni i široki do 40 cm. Rastu naizmenično duž stabljike, i po ivicama su nazubljeni. Glavice suncokreta, po kojima većina ljudi i raspoznaje ovu biljku, okrugli su, i rastu na samom vrhu biljke.
Smeđa osnova glavice, sastavljena je od velikog broja malih cvetića. Latice koje su jarko žutih tonova, okružuju celim obimom glavicu i u suštini, predstavljaju listove koji imaju funkciju da štite male cvetiće u sredini. Kod nekih ukrasnih formi, prečnik može biti od 5 cm pa do čak 40 cm, ali je to slučaj uglavnom kod hibrida koji se korste u ratarstvu. Na industrijskim sortama se uglavnom nalazi jedna glavica, međutim ima dosta sorti kod kojih se na jednoj stabljici razvija više glavica. Seme je prosečne dužine oko 1,5 cm, blago su spljoštena i izdužena. Dok se razvijaju, svetlo zelene su boje, a kako sazrevaju, dobijaju tvrdu ljuspu koja može biti tamno sivih tonova do crne boje. Ono što je karakteristično za suncokret i razlog zbog čega se smatra Sunčevim cvetom, jeste da se u ranoj fazi razvoja cveta i njegovog otvaranja, stabljika okreće za suncem. U kasnijoj fazi, cela biljka se zaustavlja tako da bude okrenuta ka istoku.
Postoje sorte koje se koriste kao ukrasne biljke, i za te namene je proizveden veliki broj različitih hibrida, po bojama, veličini cveta i po visini same biljke. U osnovi se kada je proizvodnja u saksijama u pitanju koriste niski, dok se se za proizvodnju rezanih cvetova koristi viši suncokret. Ukrasni suncokret se deli na dve vrste: multiflora i grandiflora. Razlika je u tome što multiflore imaju više dugih cvetnih stabljika na dugim drškama. Grandiflora sa druge strane ima jaku centralnu stabljiku sa velikom cvetnom glavicom, dok se sa strane nalazi nekoliko manjih izboja sa kraćim cvetnim drškama i manjim cvetovima. Od latica suncokreta se u narodnoj medicini priprema čaj i tinktura. Imaju gorkast ukus i blago mirišu na med, a sadrže antocijanske glikozide, ksantofil, kolin, betain, karotenoide, fitosterine, sapogenine, suncokretovu kiselinu. Semenke imaju veliku hranjivu vrednost i izuzetno su bogate uljem. Sadrže 30-50% ulja. Samo 25 grama semenki je sasvim dovoljno da upotpuni dnevne potrebe organizma za vitaminom E. U kulinarstvu ima takođe značajnu ulogu, jer su semenke bogate belančevinama gotovo jednako kao i šnicla mesa. Od semenki se mogu pripremati i razni namazi s tofuom ili nekim povrćem.
Kliničkim ispitivanjima je utvrđeno da konzumiranje suncokreta ima zdravstvene benefite kod snižavanja krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Dokazano je, da grickanje semenki može biti veoma korisno za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, ali i da pomaže pacijentima obolelim od multiple skleroze. Takođe, dokazano je da jedenjem ove ukusne grickalice može da se podrži postupak u gubljenju suvišnih kilograma jer brzo stvaraju osećaj sitosti, smanjuj glad, i mogu zaustaviti prejedanje. U ishrani sportista veoma je zastupljen, jer je svakodnevni unos proteina nakon treninga od izuzetne važnosti za ovu grupu ljudi. Suncokretova primena je višestruka. Svakako, najpoznatiji proizvod je ulje koje je naišlo na široku primenu u prehrambenoj industriji. Međutim, i u hemijskoj industriji koristi se za proizvodnju sapuna, lakova, glicerina, a u poslednje vreme se sve više govori o njegovoj upotrebi u proizvodnji biodizela. On ima veliki ekološki značaj, jer se njegovom upotrebom smanjuju emisije gasova koji su zaslužni za efekat staklene bašte, bez bilo kakve čađi.
Za osobe sa kratkotrajnom ili hroničnom upalom, semenke suncokreta su preporučljive zbog antiinflamatornih svojstava. Sadrži vitamin E, flavonoide i druga biljna jedinjenja koja mogu da smanje upale. Studija je pokazala da konzumiranje semenki suncokreta i drugih semenki pet ili više puta svake nedelje dovodi do nižih nivoa upale, što takođe smanjuje faktore rizika za nekoliko hroničnih bolesti. Takođe, seme je veoma značajno za jačanje imunog sistema jer predstavlja izvor mnogih vitamina i minerala koji mogu da ojačaju imuni sistem i povećaju sposobnost organizma da se bori protiv virusa.
World Cancer Research Fund izdvojio je 20 namirnica koje zbog svog povoljnog sastava pružaju zaštitu od karcinoma, i koje zbog toga, treba što češće konzumirati. Na tom spisku supernamirnica, našle su se i semenke suncokreta.
