Tema naše današnje priče je drvenasta biljka iz porodice Solanaceae. Iako u nekim krajevima sveta, spadaju u redovnu ishranu, kod nas su zastupljene u ne tako velikim količinama, iako je naučno dokazano da utiču na poboljšanje celokupnog imuniteta. Biljka grmolikog oblika ima plod u obliku malih bobica. Neke vrste imaju crvene a neke crne, a zbog svog simpatičnog izgleda, često se gaje u raznim vrtovima kao ukrasne biljke. Danas pričamo o godži bobicama, Lycium barbarum. Vode poreklo iz kineske provincije Ningsja. Tamošnjim stanovnicima, bobice predstavljaju deo svakodnevne ishrane. Toliko su cenjene, da se svake godine tradicionalno održava festival Godži bobica. Pored crvenih, poznate su i crne godži bobice, Lycium ruthenicum, koje predstavljaju pravu malu lekovitu bombu tj. izvor nutrijenata koje se koriste kako u ishrani, tako i u farmaciji. Prirodno stanište im je, kao i crvenim, u Aziji, a spada među najređe, ali i najlekovitije, a samim tim i najskuplje vrste. Međutim, o njihovom benefitu po zdravlje, istraživanja nisu završena.
Pored toga što predstavljaju neizostavni deo tradicionalne kineske ishrane, one se zbog svog blagotvornog dejstva koriste u kineskoj medicini više od 5.000 godina. Iako je na Istoku biljka poznata od davnina, u Evropi je počela da se gaji tek od XVIII veka. Istorijski zapisi potvrđuju da su se bobice koristile i u svrhu poboljšanja fizičkog izgleda žena. Godži bobica se naziva i crveni dijamant ili srećna bobica, jer se ljudi koji je redovno konzumiraju osećaju srećno i dobrog su raspoloženja. Tibetanci su zahvaljujući ovoj žbunastoj biljci uspevali da u ekstremnim vremenskim uslovima prežive, i ostanu zdravi.
Lycium barbarum imaju duguljast oblik veličine do 2 cm. Počinje da daje plodove tek posle treće godine od sadnje. Plodovi, odnosno male bobice, sazrevaju u periodu od meseca jula do oktobra. Blago slatkastog su ukusa. Veoma brzo oksiduju, tako da se iz tog razloga ne beru, nego se stablo trese, a sami plodovi sadrže dosta semena i sukcesivno sazrevaju. Stablo može da raste čak do 3 metra u visinu, a cvetanje nastupa u julu i avgustu. Odgovaraju joj visoke temperature u letnjem periodu, ali i velika hladnoća u zimskom. Gaji se uglavnom na peskovitim zemljištima. Potrebno joj je dosta navodnjavanja i posebno je važno postavljanje folije, kako bi se sprečio rast korova, ali i isparavanje vode. Na isti način se tretiraju i crne bobice. Ova vrsta obilno rađa, a plodovi se beru od meseca juna do novembra. Kod crnih godži bobica potreban je dodatni napor za berbu, jer se one beru sa peteljkom i to isključivo specijalnom pincetom, kako sok ne bi iscurio. Preporučljiv dnevni unos bobica je, od 5 do 10 komada što je proporcionalno porciji od 3 do 6 grama.
U svetu biljaka, godži bobice zauzimaju visoko mesto po količini antioksidanata koje poseduju kada je reč o borbi protiv slobodnih radikala. Sami plodovi predstavljaju pravu bombu vitamina i minerala. Utvrđeno je da u sebi sadrže 18 aminokiselina, 21 mineral i 7 vitamina. Energetska vrednost samo 100 gr bobica iznosi čak 370 kalorija. Nivo šećera je veoma mali, te su povoljne u ishrani dijabetičara. Pored toga, antocijanini i oligomerni proantocijanidini (OPC)dokazano su jedni od najmoćnijih antioksidanata u prirodi, jer najefikasnije izbacuju slobodne radikale iz organizma, a najviše ih ima u crnom godžiju. Efikasni su kod više od 70 oboljenja. Klinička ispitivanja su do sad utvrdila da dokazano neutrališu tumor markere iz tela veoma brzo.
Aminokiseline u crnim bobicama (slobodne aminokiseline), mnogo su brojnije nego u običnim godži bobicama, i mogu u potpunosti da budu apsorbovane u ljudskom organizmu. Osim toga, minerali i mikroelementi koje poseduje crni godži, u većoj su koncentraciji u odnosu na ostalo bobičavo voće.
Antocijanini, proantocijanidini i bioflavanoidi su poznati kao snažni zaštitnici krvnih sudova. Imaju izvanrednu moć jačanja kolagena i elastina koji spadaju u najvažnije sastavne belančevine krvnih sudova (čak 90%). Takođe, imaju veliki uticaj na sva ostala vezivna tkiva (tetive, ligamente) i kosti. Spadaju u najjače antioksidante protiv delovanja slobodnih radikala koji dovode do oštećenja krvnih sudova. Pored toga, ne dozvoljavaju oksidaciju loših masnoća u krvi, koji su primarni uzročnik stvaranja masnih naslaga u sudovima (angina pectoris). Antocijanini su rastvorljivi u vodi, a samim tim, mogu proći barijeru krv-mozak i snažno zaštititi stanice mozga i nervnog tkiva od oksidacije. Takođe, podstiču dobru cirkulaciju do svih žlezda i organa, deluju terapeutski na fragilne kapilare koji izazivaju stanja kao što su proširene vene, hemoroidi i modrice. Izvrsni su čistači krvnih sudova od svih vrsta masnoća i stvaranja ugrušaka.
Crne godži bobice dokazano imaju antikancerogeno dejstvo, ubijaju maligne ćelije u teškim oblicima tumora kao što su tumor pluća, debelog creva, jetre i mozga. Ispitivanjima je dokazano da poboljšavaju cirkulaciju krvi u venama glave i pomažu kod glavobolja i migrena. Njihovom konzumacijom može da dođe i do zaustavljanja razvoja ateroskleroze. Stvara snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti. Pored toga, njihovom upotrebom se smanjuje visok krvni pritisak, vraća loš holesterol u normalu, a podstiče porast dobrog. Bobice se preporučuju posle različitih intervencija jer omogućavaju brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara. Regenerišu fino arterijsko mišićno tkivo i povećavaju njihovu elastičnost. Poboljšavaju prokrvljenost miokarda, podstičući stvaranje nove mreže finih krvnih sudova posle gubitka funkcije starih. Stvara se potpuna zaštita od začepljenja.
Kada govorimo o problemima sa urinarnim traktom, upotrebom bobica, leče se urinarne infekcije, kao i upala prostate. Dokazano je da su čak do 10 puta efikasnije nego upotreba npr. kanadske brusnice koja se naširoko upotrebljava za rešavanje ovih problema. Upotreba crnih godži bobica je zaista širokog spektra i ima ogromne benefite na naše zdravlje. Jačaju celokupan imunitet jer sprečavaju bakterijske i virusne infekcije. Dokazano poboljšavaju lučenje hormona i regulišu rad štitne žlezde, nivo šećera i hemoglobina u krvi kao i rad pankreasa. Smiruju grčeve i bolove u želucu, upalu sluznice želuca, pomažu kod čira na želucu i utiču na smirivanje želudačne nervoze. Pored ovih, smiruju i grčeve i bolove u crevima, upalu sluznice creva i zaustavljaju dijareju. Poboljšavaju rad jetre i izlučivanje žuči, čiste jetru od masnoće, regenerišu je, i kod teških oboljenja, leče i regulišu upalu žučne kese i žučnih kanala, žuticu, žučni pesak i žučni kamen.
Ispitivanja su pokazala pozitivne rezultate i kod lečenja očiju i očnih problema, njihovom upotrebom se poboljšava vid, leče degenerativne promene na makuli, štite oči od UV zračenja, sprečava se nastanak katarakte. Nutrijenti u crnom godžiju su raznovrsni. Bogatstvo vitamina i minerala u velikim procentima u odnosu na svo ostalo bobičavo voće, bioflavonoidi, tanini, karotenoidi, antocijanini i oligomerni proantocijanidini (OPC) mu daju fantastičnu antioksidativnu moć što ga stavlja među vodeće voće po lekovitosti na svetu. Godži se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini u svrhu održavanja energije i dobrog zdravlja. Iako imaju širok spektar zdravstvenih benefita, najčešće se koriste u cilju detoksikacije organizma i regeneracije tkiva. Veoma uspešno se pokazala učinkovitost u studijama usmerenim na prerano starenje tela, jer je dokazano da pozitivno utiču na kvalitet kože i ten. Osim bobica, u medicinske svrhe se koristi i lišće, najčešće u obliku čaja, kod lečenja kožnih bolesti.
Na Zapadu, godži bobice spadaju u kategoriju superhrane, najviše zbog rezultata na američkoj skali ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity), koju su razvili stručnjaci na Nacionalnim institutima za zdravlje (National Institutes of Health) za merenje antioksidativne vrednosti hrane i dodataka ishrani.
pobeda info
