Jedini evropski predstavnik roda naše današnje priče, endemit Balkanskog poluostrva, nosi naziv Forsythia europaea Degen & Bald, ili najjednostavnije rečeno, balkanska forzicija. Ovaj rod žbunova, pripada porodici maslina, Oleaceae. Obuhvata između 11 do 13 vrsta, i taj broj varira od autora do autora. Uglavnom su rasprostranjene širom Azije. Veoma su cenjene u hortikulturi, a većina se uzgaja kao ukrasna biljka. Na našim prostorima, zastupljena je žuta boja, dok se u Aziji mogu sresti i vrste sa belim i ružičastim cvetovima. Upravo iz razloga što joj se cvetovi pojavljuju u rano proleće, čak pre listova, često je nazivana i prvim vesnikom proleća u svetu biljaka.
Iako vodi poreklo sa teritorija Koreje, Japana i Kine, smatra se da su je u Evropu preneli trgovci cvećem davne 1833. godine. Međutim, postoji i već pomenuta evropska, endemična vrsta, Forsythia europaea, na teritoriji Balkana, uglavnom u jugozapadnom delu Srbije i na teritoriji jednog dela Albanije. Ime je dobila po škotskom botaničaru, Vilijemu Forsajtu koji je bio upravnik kraljevskog vrta u Kensingtonu u Londonu. Iako je, zahvaljujući ovom upravniku, biljka prepoznata i imenovan joj je rod, on nije zaslužan za njeno otkrivanje. Vekovima je korištena u tradicionalnoj medicini lokalnih kineskih i korejskih zajednica. Ovo je i dokumentovano u drevnim kineskim tekstovima, uključujući Shennong Ben Cao Jing (Divine Farmer’s Materia Medica Classic), koji datira iz prvog veka nove ere.
U Kini se forzicija povezuje sa srećom, a njeni cvetovi, često se koriste kao materijal u pravljenju ukrasa za obeležavanje kineske Nove godine. U Koreji se forzicija smatra simbolom dugovečnosti i često se prikazuje na tradicionalnim slikama. Jedan od ključnih momenata u popularizaciji forzicije na Zapadu, bilo je predstavljanje hibridne sorte pod nazivom Forzicija × intermedia. Ovaj hibrid, razvio je početkom 20. veka, Viktor Lemone. Forzicija × intermedia predstavlja kombinaciju Forzicija suspensa i Forzicija viridissima, kombinujući poželjna svojstva obe vrste. Ova hibridna sorta postala je naširoko kultivisana, pa je i danas jedan od najčešćih i najprepoznatljivijih oblika forzicije. U današnje vreme, zdravstvene dobiti upotrebom ove biljke nisu potpuno definisane,pa su naučna istraživanja još uvek u toku.
Ovaj listopadni grm može dostići visinu čak do 6 metara, mada su češći primerci do 3 metra visine. Prekriveni su sivo-smeđom korom koja je dosta grube teksture. Kod većine vrsta ove biljke, listovi su naspramni i mogu biti do 12 cm dužine. U rano proleće, neposredno pre listanja, krunični listići budu jarko žute boje, spojeni samo pri osnovi. U ovom vremenskom periodu se razvijaju i cvetovi. Oni su svetlo žutih nijansi i duboko su podeljeni na četiri latice.
Plod forzicije je čaura koja najčešće sadrži četiri semena. Po kiši, cvetovi se izvijaju, i na taj način štite svoje reproduktivne delove. Postoje dva varijeteta, Forsythia Suspensa i Forsythia Intermedia. Ova druga navedena vrsta, nastala je ukrštanjem, i to je oblik koji se najviše gaji na našim prostorima. Manje raste u visinu i ima cvetove intenzivnijih boja. Za razliku od nje, Forsythia Suspensa je višlja i više ide u širinu, pa samim tim zahteva i više prostora, dok su joj cvetovi manje intenzivne žute boje. Voli osunčana mesta, ali sasvim se dobro razvija i u senovitim predelima, s tim što onda ima nešto manje cvetova.
Kada se gaji kao ukrasna, baštenska biljka, preporuka je da bi najmanje 6 sati trebalo da bude izložena suncu. Ukoliko se grana odseče neposredno pre cvetanja kako bi se unela u kuću, i cvetovi otvore kao ukras, verovatno će u vazi biljka pustiti žile. Ono što zahteva, jeste voda. Ne odgovaraju joj duži sušni periodi. Da bi se sačuvala vlaga, stručnjaci preporučuju malčiranje. Ono što je važno napomenuti, forzicija se mora redovno orezivati, jer u suprotnom, biljka izgleda zapušteno i značajno slabije cveta.
Konzumiranje forzicije ima brojne zdravstvene benefite. Obiluje antivirusnim svojstvima, predstavlja potporu imunološkom sistemu, deluje antioksidativno. Naučne studije pokazuju i blagotvoran efekat na probavni sistem. Antivirusna svojstva, tradicionalno su bila poznata u kineskoj medicini za lečenje raznih virusnih infekcija kao što su prehlada i grip. Kada govorimo o potpori imunološkog sistema, smatra se da biljka može da podstakne proizvodnju imunoloških stanica. Istraživanja pokazuju i blagotvorno dejstvo u ublažavanju simptoma izazvanih artritisom.
Forzicija sadrži fenole, flavonoide kao i razne druge antioksidante koji mogu pomoći u zaštiti tela od oksidativnog stresa uzrokovanog slobodnim radikalima. Antioksidansi igraju značajnu ulogu u smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ali i podržavanju kontinuiranog sna, i može pomoći u rešavanju probavnih smetnji.
U tradicionalnoj medicini, u svrhu poboljšanja probavnog sistema, forzicija se koristi za sprečavanje nadutosti i dijareje. Veruje se da ima umirujuće dejstvo na gastrointestinalni sistem. Iako nauka još uvek nema konačne odgovore o lekovitoj upotrebi forzicije, ono što se zasigurno zna, jesu njeni dobrobiti prilikom rešavanja raznih kožnih problema kao što su akne, ekcemi i dermatitis.
Veoma je važno napomenuti da, iako forzicija može doneti zdravstvene pogodnosti, ne sme se koristiti kao zamena za konvencionalne lekove i medicinske tretmane. Naša preporuka je da se pre upotrebe, obavezno posavetujete sa vašim lekarom kako bi se izbegla neželjena dejstva i kontraindikacije.
Od forzicije se može skuvati čaj ili napraviti sirup, tako što staklenu teglu napunite cvetovima, bez da se sabijaju. Preliju se vrelom vodom, smesa se poklopi i ostavi da stoji preko noći. Nakon toga, procedi se i doda med po ukusu. Nakon što se dobro procedi, naspe se u flašu. Sirup može da izdrži do mesec dana na hladnom, najbolje da ga držite u frižideru. Ono što je karakteristično za ovu biljku jeste da se njeni cvetovi mogu jesti i sveži, kao i mladi listovi. Imaju ukus sličan maslinama.
Od kada je predstavljena, forzicija je postala popularna kao ukrasna biljka u vrtovima širom sveta. Njeni žuti cvetovi i rano prolećno cvetanje, čine je omiljenom za dodavanje boje tkaninama, ali i vizuelnog efekta nakon zimskih meseci. Otpornost i prilagodljivost forzicije različitim klimatskim uslovima kao i uslovima tla, doprineli su njenom širokom uzgoju i uspehu kao vrtne biljke.
pobeda info
