Dvogodišnja zeljasta biljka, latinskog naziva, Apium graveolens, kod nas poznata kao Celer, zbog svojih izvanrednih lekovitih svojstava, tema je naše današnje priče. Ova samonikla biljka raste uglavnom na vlažnim mestima, livadama, pored bara, močvarnih izvorišta, kao i u priobalnim područjima. Rasprostranjenost celera je široka, sreće od Britanskih ostrva do Sredozemlja, u severnoj Africi i Aziji, kao i na teritoriji Indije. Uzgajan u jesen i rano proleće, korišten je kao tonik za čišćenje organizma, posebno nakon zime zbog svojih antitoksičnih dejstava. Energetska vrednost celera je poprilično mala. Sto grama, ako računamo koren sa lišćem, ima svega 14 kalorija. Od toga je 2,97% ugljenih hidrata, 0,69% proteina i 0,17% masti.
Odličan je izvor K vitamina i dijetalnih vlakana. Ostale neophodne vitamine i minerale, sadrži u malim količinama. Izuzetno je bogat limonenom, etarskim i masnim uljem. Koren celera obiluje etarskim uljem, šećerom, apinom, asparaginom, tirozinom, kolinom, alosorbusenom, pentosanom i mastima. Ova zeljasta, aromatična biljka potiče iz porodice Apiaceae. Ona uključuje široko kultivisano povrće i začinsko bilje sa perastim listovima i aromatičnim semenom kao što su mirođija, šargarepa, komorač, peršun i korijander.
Istorija Apium Graveolens, seže daleko u prošlost. Arheološka nalazišta govore o postojanju celera u IX i VII veku p.n.e., u periodu Stare Grčke. U delu starogrčkog pesnika Homera, Ilijada, Mirmidonovi konji pasu divlji celer koji raste u močvarama Troje. U Odiseji, spominju se livade sa divljim celerom i ljubičicama koje okružuju Kalipsinu pećinu. Ipak, mitološka priča o nastanku celera, vezana je za božanstvo koje se slavi na ostrvima u Egejskom moru, Samotraki i Limnosu, kao i u gradu pod nazivom Teba, Kadmilosa. Celer je često povezivan sa kultom smrti zbog tamne boje listova i specifične arome. Ono što izdvajamo kao zanimljivosti vezane za upotrebu celera, jeste da se on u staroj Grčkoj, koristio za pravljenje venaca za pokojnike ali i pobednike, na istim igrama. Kasnije su venci celera zamenjeni krunama od bora.
Smatra se da je ljudima teško da „svare“ celer zbog „negativnih“ kalorija, imajući u vidu da varenje troši više kalorija nego što izvlači, i iako je ovaj učinak zanemarljiv, celer je i dalje veoma važan sastavni deo mnogih dijeta. Takođe, anafilaksija koja je izazvana vežbanjem, može se pogoršati upotrebom celera. Podaci koje smo pronašli, govore da je zabranjen na stadionu u Ujedinjenom kraljevstvu, Gilinghem Pristfild, od 1996. godine, nakon optužbi golmana da ga je povredio celer koji su bacali navijači. Zbog specifičnog zvuka koji pravi lomljenje drške, celer se ne retko upotrebljava kako bi se oponašao zvuk lomljenja kostiju na filmovima.
Apium graveolens ima vretenast i mesnati koren. Ponekad može biti i gomoljast. Stabljika može da dosegne visinu između 40 i 80 cm, i poprilično je razgranata. Listovi su sjajni i tamnozeleni, perasto razdeljeni i veliki, dok su mali listići nazubljeni i gore urezani, klinastog oblika. Plod je kuglastog oblika, rebraste površine. Peteljke i listovi imaju jak i aromatičan miris i može da se upotrebljava kao začin za supe i čorbe. Biljka zadržava svoj specifičan miris čak i nakon sušenja. Divlji celer zbog svog neugodnog mirisa se znatno ređe koristi. Iako je ovo divlja biljka, njena kultivacija je omogućila uzgoj u povrtnjacima i kućnim baštama. Kultivisani celer može da dostigne visinu do jednog metra isto kao i divlji, s tom razlikom što se pored ishrane koristi u širokom spektru u lekovite svrhe. Biljka se uzgaja iz semena koje se sadi u rasadnicima i baštama, u zavisnosti od godišnjeg doba. Prija joj humusna zemlja sa velikim kapacitetom za vodu. Seme se ne pokriva zemljom, nego se daščicom samo utisne. Treba saditi tačno na onu dubinu na kojoj je sadnica rasla.
U kulinarstvu, najviše je zastupljen sveži celer, dok se seme upotrebljava kao začin. Na jugu Evrope, celer se pored konzumacije u svežem obliku, najčešće bari. Među začinima koji se smatraju svetim trojstvom Louisiana Creole i Cajun cuisine kuhinje, upravo je naša današnja biljka. Takođe, kombinacija šargarepe, luka i celera čine osnovu francuske mirepoix kuhinje, kao baza za supe i soseve. Upotreba celera je našla veoma široku primenu u raznim granama, od kulinarstva pa do spremanja koktela jer se često koristi da pojača aromu čuvenog koktela Bloody Mary. Postoje različite vrste celera. Kineski ili Orijentalni, ima znatno jaču aromu. Procena naučnika je da celer sadrži između 83 i 95 % vode, što u prevodu znači da ima izražena hidrantna svojstva.
Celer se upotrebljava za lečenje astme, promuklosti, katara pluća, mokraćnih puteva, bolesti živaca, otklanjanja probavnih smetnji, reume, gihta, poboljšanja apetita. Medicinska istraživanja su utvrdila njegov učinak kod lečenja vodenih i reumatskih bolesti, preterane gojaznosti, smanjivanja grčeva u grudnom košu, kao i bolesti povezanih sa nedostatkom osnovnih materija koje su neophodne za zdravo funkcionisanje organizma. Cela biljka je hranljiva i veoma okrepljujuća. Može da se cedi, a sok je našao upotrebu u smirivanju bolova u zglobovima i zapaljenjima urinarnog trakta kao što je reumatoidni artritis. Takođe, pokazao se veoma delotvornim kod smanjivanja stresa i ublažavanja malaksalosti. Nakon što procveta u drugoj godini, prikuplja se seme koje predstavlja bazu za homeopatski ekstrakt koji se upotrebljava kao diuretik. Njegova upotreba pokazala je dobre rezultate i kod smanjivanja bolova kod osoba koje imaju artritis i posebno kod obolelih od gihta, jer se kod njih kristali mokraćne kiseline sakupljaju u zglobovima. Kliničkim ispitivanjima utvrđeno je da se celer može koristiti i kao blagi stimulans za varenje. Ekstrakt se može kombinovati sa bademom i suncokretovim uljem koje se masažom utrljava u artritične zglobove. Koren biljke se pokazao kao veoma efikasan diuretik koji se koristi za ublažavanje tegoba kod osoba koje imaju problema sa kamenom u bubregu.
U narodnoj medicini, celer, odnosno njegov koren i seme, veoma se često koristi za lečenje blažih oblika anksioznosti i uznemirenosti, zamora, kašlja i gubitka apetita. Celer je veoma važan za zdravlje, jer se njegovom upotrebom stvara ravnoteža između kisele i alkalne sredine, a poznato je da ukoliko u organizmu preovladava kisela sredina, postoji mogućnost oboljevanja različitim ozbiljnim bolestima. Celer potpomaže suzbijanju kiselog faktora jer je on po svom sastavu alkalna namirnica. Pokazao se i veoma efikasnim sredstvom kod suzbijanja prehlade i gripa, jer predstavlja dobar izvor vitamina C, ranije pomenut vitamina K koji ima veliku ulogu u zgrušavanju krvi, kao i dijetalnih vlakana koji povoljno utiču na varenje. Celer je prirodni diuretik.
Ukoliko se boluje od infekcije pluća, bolova u zglobovima ili astme, onda bi celer svakako trebalo uvrstiti u ishranu zbog svojih naučno dokazanih antiupalnih osobina. Celer takođe pročišćava jetru, snižava krvni pritisak i šećer.
Iako veliki procenat ljudi na planeti koristi celer u jelima, on može izazvati ozbiljne alergijske reakcije. Za ljude koji su alergični na celer, može doći do anafilaktičkog šoka. Alergen se ne uništava prilikom kuvanja i iz tog razloga, preporuka lekara je da celer uopšte ne konzumiraju osobe alergične na njega. Određene materije iz semena mogu povećati osetljivost na svetlost, te je preporuka da ulje ne treba nanositi na jakom suncu. Takođe, trudnicama se ne preporučuje konzumiranje ove biljke jer može delovati stimulativno na organizam i aktivirati rad materice, odnosno izazvati kontrakcije. Alergije na celer su, prema naučnim istraživanjima najzastupljenije u Centralnoj Evropi.
