Jedna od najstarijih vrsta šljive poznata u istorijskim zapisima, upravo je dženarika, kod nas najpoznatija pod imenom ringlov, Prunus cerasifera. Iako potiče baš sa naših prostora, još uvek se sporadično upotrebljava. Najčešće se koristi kao podloga za kalemljenje raznih sorti šljiva i kajsije. Dženarika, (eng. cherry plum), predstavlja plod skrivenosemenice. Pripada rodu šljiva, Prunus, i porodici ruža, Rosaceae. Iz razloga što je svaka jedinka posebna, i što se već vekovima razmnožava iz semena, moguća je selekcija genotipova u cilju stvaranja budućih sorti koje će biti korištene u ishrani ljudi (džemovi, sokovi, rakije i drugi proizvodi). Poznata je i pod nazivima šljiva ranka, džanarika, purkača, piskavac, driskulja i džanja. Nije zahtevna biljka, ne traži posebne uslove kada govorimo o kvalitetu zemljišta i klimi. Takođe, njen kvalitet ne zavisi od đubrenja zemljišta ili prskanja različitim pesticidima.
Od plodova koji su jasno crvene, žute ili narandžaste boje, najčešće se peče rakija, kod nas poznata pod nazivom „brlja“. Sam naziv, dovoljno vam govori o njenom kvalitetu. U nekim zemljama, zeleni plodovi prolaze specifičan proces kiselenja posebnom metodom, pa se koriste i veoma su slične mariniranoj maslini. Savršeno je prilagođena životu sa ljudima, jer su upravo deca najbolji raznosači semena. Gde god da bacite košticu, ona može da se razvija. Ima je bukvalno svuda, po gradskim i prigradskim naseljima, u seoskim i poljoprivrednim oblastima. Često se uzima kao simbol tj. dodirna tačka civilizacije i divljine. Kod nas, zastupljena je u Kolubarskom kraju. Ovde ima najviše zasada, na oko 100 hektara, a najzastupljenije je gajenje na području Osečine.
Listovi biljke su elipsastog oblika, zelene boje. Dužine su između 4 i 6 cm. Plod je loptast, žute ili crvene boje. Dostiže 2-3 cm u prečniku. U mesnatom delu ploda, nalazi se koštica. U zavisnosti od sorte dženarike, kod nekih se koštica lako uklanja, a kod nekih, teže. Meso je gusto i slatko, sa kiselom notom, a prekriveno je sjajnim omotačem. Drvo Prunus cerasifera, ni po čemu se ne razlikuje od ostalih predstavnika roda. Njegova najistaknutija karakteristika je jaka plodnost. Od odraslih drveća, nekad se dobija i do 200-300 kg dženarika. Za njih je karakteristično to, da rastu vrlo brzo, i da mogu da opstanu skoro u svim predelima. Ova vrsta je rasprostranjena na mnogim mestima u Evropi, ali i na Bliskom Istoku.
Dženarike možemo razlikovati po ukusu, veličini, boji, čak i vremenu zrenja. Sa ovom vrstom, moguće je stvoriti sorte koje će sazrevati od polovine juna do sredine oktobra. Kada govorimo o ukusu, dženarika je ukusno i veoma sočno voće. Skoro uvek dobro rodi. Izdašna je i kao sirov plod i kao sok, ali nutritivno ne zaostaje ni kao džem, materijal za kolač, voćni sirup itd. U Francuskoj se pravi i čuveni liker od ove voćke, „mirabelle“. Postoji više vrsta dženarike, ali mi ćemo se danas baviti najpoznatijim sortama. Jedna od njih, nosi naziv „Pobeda“. Ova sorta, ruskog porekla, nastala je putem ukrštanja sa kapanskom šljivom, Prunus salicina. Ova vrsta redovno i obilato rađa. Ima nisko stablo. Cveta početkom aprila, nekoliko dana pre naše najpoznatije šljive poreklom iz Čačka. Plodovi sazrevaju krajem jula, i početkom avgusta. Plod je okruglog oblika sa crvenkasto-plavom bojom.
Prunus cerasifera, crvenolisna šljiva, poznata je pod imenom „okruglica ranka“. Stablo iz porodice Prunoideae. Plodovi se konzumiraju potpuno sveži, a najčešće se od njih pravi rakija i pekmez. Plod je koštica dužine do 3 cm. Najčešće ima okrugli, eliptični oblik. Boje koje dominiraju kod ove vrste su crvena, žuta ili skoro potpuno crna. Može se naći u divljini, ali postoji i domaća sorta. Plod je potpuno zreo već od početka juna. Uglavnom se koriste u industriji voća. Najčešće je otkupljuju prerađivači, jer se koristi i kao baza za sokove zato što je neutralnog ukusa i mirisa. Takođe i rakija ima neutralnu aromu.
Naša današnja centralna voćka, veoma je hranljiva. Prebogata je selenom, a postoje i neke sorte koje su lekovitije od mnogih vrsta šljiva. Ljudi koji se bave voćem, ali i naši travari, često kažu da, ono što je samonikla kopriva kod povrća, to je dženarika kod voća. Upravo zbog ovolikog lekovitog značaja, ali i iskorištenosti u ishrani, trebalo bi je ravnopravno poštovati kao i druge sorte šljiva, breskvi i kajsija. Ono što je manje poznato, to je da konzumacija dženarike veoma pozitivno utiče na organizam. Prepuna je organskih kiselina kao što su jabučna, vinska, limunska, taninska i oksalna, obiluje voćnim šećerima, ali i vitaminima A, C i B grupe, kao i kalijumom, magnezijumom, pektinom, celulozom, fosforom i etarskim kiselinama. Narodna medicina, dženariku koristi u rešavanju upala žučne kese, kao sredstvo protiv zatvora, bolesti srca, povišenog krvnog pritiska, ali i lečenja različitih bolesti i poremećaja rada bubrega. Divlje šljive su nekada predstavljale mnogo više od ukrasa i ukusa: tretirane su kao riznica lekovitih svojstava. U lekovima čuvenog britanskog lekara interniste, bakteriologa, patologa i homeopate, dr Edvarda Baha, cvet je bio ključni sastojak namenjenim ublažavanju ekstremnog mentalnog stresa. I u današnje vreme, ovi cvetovi se destilišu u biljne suplemente, što ukazuje na njihov terapeutski potencijal.
Dženarika je voće koje ima mnoge korisne kvalitete. Daje organizmu energiju i snabdeva ga neprocenjivim hranljivim supstancama. Prirodni je izvor vlakana, potpomaže normalno varenje, a takođe je i moćan pomoćnik kod stanja konstipacije i lenjih creva. Prema nekim narodnim travarima, dženarika uspešno sprečava povraćanje i ublažava malaksalost. Daje telu energiju i poboljšava tonus, tako da se preporučuje ljudima koji se često osećaju umornim i malaksalim. Ova sjajna voćka poboljšava rad celokupnog metabolizma. Nekim kliničkim ispitivanjima došlo se do saznanja da dženarika uspešno može da štiti organizam od osteoporoze, i da njeno korišćenje blagotvorno utiče na žene u menopauzi. Cvetovi biljke, veoma su zastupljeni u homeopatiji. Njihova esencija se stavlja u preparate protiv straha, fizičkog i emocionalnog umora, kao i u preparate kojima se rešavaju problemi sa spavanjem. Iako korisne i ukusne, treba biti pažljiv, i ne preterivati sa konzumiranjem dženarika, posebno ako nisu dovoljno zrele. Najpažljiviji treba da budu ljudi sa osetljivim želucem, jer u suprotnom, može doći do negativne reakcije organizma, koja se manifestuje kroz stomačne probleme.
Predlažemo za vas dva recepta (slatko i sok) koji se mogu napraviti od dženarike:
Sok
Sastojci: 5 kg zrelih plodova dženarike, 2 l vode, 50gr limuntusa.
Priprema: 5 kg zrelih plodova izgnječite. Možete, ali i ne morate da izvadite koštice. Nakon toga, pomešajte sa 2 l vode. Kuvajte na tihoj vatri. Kad masa postane homogena, dodajte 50 g limuntusa. Smesu dobro promešajte, poklopite i ostavite preko noći. Sutradan, smesu procedite kroz gazu. Tako dobijeni sok zagrevajte do ključanja, a potom sipajte u vrele staklene flaše i zatvorite plastičnim zatvaračem. Obložite celofanom i pokrijte ćebetom. Sačekajte da se ohladi do sobne temperature, i vaš sok je spreman.
Slatko
Sastojci: 1,5 kg dženarike, 1kg šećera, 2 limuna, 2 kašike konjaka
Priprema: Iz 1,5 kg zrelih džanarika, izvadite koštice, a potom plodove isecite na pola. Pomešajte sa kilogramom šećera. Nakon toga, pokrijte ovu smesu i ostavite da odstoji 24 sata. Posle toga, dodajte sok 2 limuna i ostavite da se kuva nekoliko minuta. Nakon toga, dodajte 2 kašike konjaka i dobro promešajte. Smesu sipajte u zagrejane staklene tegle, i vaše slatko je spremno. Prijatno!
pobeda info
